Političke promene u Srbiji mogu uticati na dinamiku, ali ne i prekinuti proces dijaloga i normalizaciju odnosa sa Kosovom, ocenjuju politički analitičari u Prištini. Oni kažu da je normalizacija odnosa sa Kosovom jedan od uslova iz Brisela za učlanjenje Srbije u Evropsku uniju, i iz tog razloga će ovaj proces trajati godinama.
Naim Rashiti, analitičar Balkanske grupe za politiku kaže da je Aleksandar Vučić uvek bio manje spreman da se angažuje u procesu dijaloga sa Prištinom, ukoliko se uporedi sa Ivicom Dačićem. Rashiti ipak navodi da po pitanju dijaloga, Vučic neće imati alternativu, ali je moguće da će naći nekog drugog ko će biti direktno uključen u ovaj proces.
„Ne verujem da ima alternativu. I Vučić će ostati angažovan u dijalogu, ali verujem da će angažovati nekog drugog za proces dijaloga. Bez obzira što i sam Vučić može da vodi dijalog sa Thaçijem, ili ko god bude bio sledeći premijer Kosova nakon izbora, verujem da ukoliko Vučić izabere Tadića kao koalicionog partnera, Tadić može biti zadužen za dijalog sa Prištinom”, kazao je Rashiti.
Analiticar Adrian Arifaj navodi da je SNS do sada bio poprilično rezervisan kada je u pitanju dijalog sa Kosovom, ali nije upotrebljavao svoju moć za opstrukciju ovog procesa. On dodaje da je SNS do sada imao taj komoditet da za bilo koju negativnu reakciju odgovornost prenese na Dačića.
„Ukoliko SNS ne uđe u koaliciju s nekim, na koga bi u budućnost mogao da prebaci eventualnu odgovornost kada je to potrebno, onda se može očekivati da će SNS ostati rezervisan bilo da se radi o dijalogu ili o implementaciji sporazuma“, kazao je Arifaj.
S druge strane, Naim Rashiti veruje da su srpske vlasti shvatile da će se proces normalizacije odnosa sa Kosovom nastaviti i posle predstojećeg mandata Vučića na mestu premijera. Ali, dodaje on, ne isključuje se iz mogućnosti da pod Vučićem bude odugovlačenja kada se radi o implementaciji sporazuma sa Kosovom.
“Vučić je shvatio da međunarodna zajednica od njega traži angažovanje u normalizaciji odnosa i u nekoliko slučajeva je obećao da će se potpuna normalizacija desiti nakon 2019. godine. On to shvata kao uslov međunarodne zajednice i EU, ali ipak postoje sumnje u dinamici ovog procesa i procesa sprovođenja sporazuma”, kazao je Rasisti.
Analitičari takođe očekuju da će Priština i Beograd nastaviti pregovore o normalizaciji odnosa sve dok se ne ispune uslovi za članstvo jedne ili obe zemlje u EU.
To se očekuje posle 2020. godine, kada i Srbija i Kosovo prevaziđu recipročna nepriznanja ukoliko žele postati deo EU.
Naim Rashiti, analitičar Balkanske grupe za politiku kaže da je Aleksandar Vučić uvek bio manje spreman da se angažuje u procesu dijaloga sa Prištinom, ukoliko se uporedi sa Ivicom Dačićem. Rashiti ipak navodi da po pitanju dijaloga, Vučic neće imati alternativu, ali je moguće da će naći nekog drugog ko će biti direktno uključen u ovaj proces.
„Ne verujem da ima alternativu. I Vučić će ostati angažovan u dijalogu, ali verujem da će angažovati nekog drugog za proces dijaloga. Bez obzira što i sam Vučić može da vodi dijalog sa Thaçijem, ili ko god bude bio sledeći premijer Kosova nakon izbora, verujem da ukoliko Vučić izabere Tadića kao koalicionog partnera, Tadić može biti zadužen za dijalog sa Prištinom”, kazao je Rashiti.
Analiticar Adrian Arifaj navodi da je SNS do sada bio poprilično rezervisan kada je u pitanju dijalog sa Kosovom, ali nije upotrebljavao svoju moć za opstrukciju ovog procesa. On dodaje da je SNS do sada imao taj komoditet da za bilo koju negativnu reakciju odgovornost prenese na Dačića.
„Ukoliko SNS ne uđe u koaliciju s nekim, na koga bi u budućnost mogao da prebaci eventualnu odgovornost kada je to potrebno, onda se može očekivati da će SNS ostati rezervisan bilo da se radi o dijalogu ili o implementaciji sporazuma“, kazao je Arifaj.
S druge strane, Naim Rashiti veruje da su srpske vlasti shvatile da će se proces normalizacije odnosa sa Kosovom nastaviti i posle predstojećeg mandata Vučića na mestu premijera. Ali, dodaje on, ne isključuje se iz mogućnosti da pod Vučićem bude odugovlačenja kada se radi o implementaciji sporazuma sa Kosovom.
“Vučić je shvatio da međunarodna zajednica od njega traži angažovanje u normalizaciji odnosa i u nekoliko slučajeva je obećao da će se potpuna normalizacija desiti nakon 2019. godine. On to shvata kao uslov međunarodne zajednice i EU, ali ipak postoje sumnje u dinamici ovog procesa i procesa sprovođenja sporazuma”, kazao je Rasisti.
Analitičari takođe očekuju da će Priština i Beograd nastaviti pregovore o normalizaciji odnosa sve dok se ne ispune uslovi za članstvo jedne ili obe zemlje u EU.
To se očekuje posle 2020. godine, kada i Srbija i Kosovo prevaziđu recipročna nepriznanja ukoliko žele postati deo EU.
