Političke igre oko privatizacije Pošte i Telekoma Kosova

Piše: Nadie Ahmeti (priredila Amra Zejneli)

Privatizacija 75 odsto akcija Pošte i Telekoma Kosova (PTK) nalazi se pred propašću i proces treba da počne od nule, smatraju ekonomski stručnjaci na Kosovu.

Dva puta za redom opozicija u Skupštini Kosova 'blokira' prodaju akcija PTK-a, ne glasajući za izveštaj vladine Komisije za privatizaciju 75 odsto akcija ove kompanije, koja se smatra najprofitabilnijom u zemlji.

Vlada Kosova je aprila prodala ovu kompaniju za 277 miliona evra konzorcijumu koji čine nemački "Axos Capital" i britanski "Najafi Company".

Nakon što je tri puta odloženo potpisivanje ugovora između izvršne vlasti i ovih konzorcijuma, 30. septembar je četvrti rok da se ugovor potpiše.

Ekonomski stručnjak, Ibrahim Rexhepi, smatra da je privatizacija PTK-a pred propašću.

„Kada se uzme u obzir tvrdoglavost nekoliko političkih partija, ali i pojedinaca u vladajućoj koaliciji, onda nisam optimista da će se ovaj proces okončati onako kako je to isplanirala Vlada Kosova. Procesu preti propast“, kazao je on.

On dodaje da će ova privatizacija teško proći kroz Skupštinu, a naročito je zabrinjavajuće to što je predsednik ove institucije, Jakup Krasniqi, izjavio da neće učestvovati u procesu glasanja prodaje PTK-a.

Profesor na Univerzitetu Prištine, Muhamet Sadiku navodi i da ceo proces privatizacije PTK-a bi trebalo da počne od nule.

Po njegovim rečima, treba se početi sa usvajanjem posebnog zakona u Skupštini Kosova, kako bi se regulisala sva pitanja koja su u vezi sa privatizacijom PTK-a.

„Čudno je kako jedan uspešan biznis zbog nedostatka odgovorne vladavine postane izvor konflikata i različitih afera. Prema tome, smatram da je došlo vreme da se malo odustane od privatizacije PTK-a, i da se nauči lekcija na dosadašnjim neuspesima. Proces se treba vratiti na nulu zato što je u javnosti ovo neuspeh“, kazao je Sadiku.

On dodaje da ukoliko se nastavi sa ovakvom situacijom, proces PTK-a može da destabilizuje političku scenu.

„Ova privatizacija se pretvorila u političku igru. Politička scena na Kosovu se deli na pola i ukoliko se nastavi sa ovim, moglo bi doći do destabilizacije institucija. Prema tome, proces se treba prekinuti i krenuti od nule“, dodaje Sadiku.

Godine 2010. su upravo dešavanja unutar PTK-a naterala Demokratski savez Kosova da napusti vladajuću koaliciju sa Demokratskom partijom, što je dovelo zemlju do vanrednih izbora.

Ovaj proces su od samog početka pratile polemike u javnosti, a naročito između vlade i opozicije.

Skupština Kosova u prošlosti, kaže Ibrahim Rexhepi, nijednom nije usvojila jednu održivu odluku, koja bi naložila početak procesa prodaje 75 odnosno akcija PTK-a.

„Ovo pitanje je regulisano putem Zakona o budžetu što je nonsens u parlamentarnoj praksi na Kosovu, s obzirom da do privatizacije javnih preduzeća dolazi posebnim odlukama skupštine, a ne pod nekim zakonom, a posebno ne Zakonom o budžetu, čija je održivost samo tokom jedne fiskalne godine, a ne duže“, kazao je Rexhepi.

Godine 2011. privatizacija PTK-a nije uspela nakon što se iz konkurencije povukao hrvatski Telekom.

Ovakva situacija u Skupštini može dovesti i do blokade rada ove institucije, što bi potom prouzrokovalo vanredne izbore.