Saldo afere Šarić: Izbora nema, opozicija gunđa, Vučić jači nego ikad

Od vanrednih izbora ništa - presudila je Srpska napredna stranka, stožerna partija vladajuće koalicije u Srbiji, nakon afere koja je pukla otkrićem da se srspki premijer sastajao sa osobom iz narko-klana Darka Šarića. Saldo svega, u najkraćem - oslabljeni Ivica Dačić i toliko osnaženi Aleksandar Vučić, da se bez preterivanja može reći da je postao daleko najmoćniji političar koga je Srbija videla u poslednjih dvanaest godina.

Njegovoj stranci bi u ovom trenutku izbori najviše odgovarali jer bi dobila duplo više glasova i protivnike potukla do nogu, kazao je prvi potpredsednik vlade, dodavši, međutim, da neće ići protiv volje građana i da će izbora biti onda kada to većina građana bude htela. Vučićeva izjava imala je ubrzo i drugi deo:

”U vladi Srbije nikada neće sedeti kriminalci i odgovaraće ko god je počinio krivično delo. Ono što je važno to je da u ovoj zemlji postoje zakoni i postoje institucije. One nisu dovoljno jake, ali jačaju iz dana u dan i te institucije u skladu sa zakonom preduzimaće sve korake. Tačka”.

Vučićeva tačka stavljena je, dakle, na dve stvari: na priču o vanrednim izborima i na to da će Dačićevu eventualnu odgovornost za susrete sa čovekom iz Šarićevog klana istražiti pravosudne institucije koje tačku na to nisu stavile pre četiri i po godine.

Opozicija je, sasvim očekivano, nezadovoljna. U Demokratskoj stranci ocenjuju da Ivica Dačić nema kredibilitet da ostane na toj funkciji i nastavljaju da proriču da će ove godine biti prevremenih izbora, bez obzira na pokušaj smirivanja tla u vladajućoj koaliciji.

"Neozbiljno je u politici baviti se vidovnjaštvom, ali mislim da sve ukazuje na to da ćemo imati prevremene izbore ove godine, bez obzira na ovaj pokušaj smirivanja tla koji se danas dogodio, jer niko nije odgovorio na suštinsko pitanje - šta je premijer i ministar policije razgovarao sa Rodoljubom Radulovićem i zašto se oni sastaju i kakva je priroda tog prijateljstva", rekao je šef poslaničke grupe DS-a Borislav Stefanović.

Oceni da je Dačić izgubio kredibilitet pridružile su se Liberalno-demokratska partija i Demokratska stranka Srbije, koja od premijera traži da odmah podnese ostavku jer ne sme više zemlju da “drži kao svog taoca”.

Istraga Dačićevih kontakata sa Šarićevim čovekom svakako mora uslediti. Ali, temeljno pravosudno pročešljavanje svih biznisa ovog narko bosa po zemlji Srbiji moglo bi dovesti u tešku nepriliku i aktuelnu opoziciju, koja je donedavno i još donedavnije bila vlast. Kako Koštunicu, za vreme čijeg vakta je narko baron oprao najviše kokainskog novca u srpskoj prljavoj privatizaciji, tako i Tadića i naslednike mu Đilasa i Pajtića, za vlade kojih Šarićeve firme takođe neometano pazare hotele, preduzeća i vojvođanske oranice.

Srpsko tužilaštvo, naime, i samo iznosi podatak da je Šarić kroz privatizaciju srpskih preduzeća samo tokom 2008. godine “oprao” više od 20 miliona evra, a da je prljav novac u finansijski sistem Srbije ubacivan i u prvoj polovini 2010. godine, dakle, i nakon početka procesa protiv narko bosa.

Premijer se međuvremenu i dalje pravda, obećava da će biti još nemilosrdniji u obračunu protiv organizovanog kriminala i ponovlja da od nadležnih organa i službi nije bio obavešten da se osobe sa kojima se susretao bave kriminalnim aktivnostima:

“Nikada, ni od jednog državnog organa niti od policije ili bilo koga drugog, nisam informisan o tome da se neka lica sa kojima sam ja bio u kontaktu nalaze na listi osoba koje se bave kriminalom, a moje komunikacije sa njima nikada nisu bile usmerene na tu temu, niti im je pružana bilo kakva zaštita ili informacije”.

Vlada saopštava da je jedinstvena, izražava spremnost da se borba protiv kriminala i korupcije vodi dosledno i obećava da u njoj neće biti zaštićenih.

Jednim udarcem i Dačić i Đilas

Posle svega ostaje, ipak, utisak da je njen potpredsednik Aleksandar Vučić drastično smanjio vrednost akcija najistaknutijeg partnera i da iz ove afere izlazi ne samo kao osnažen u odnosu na Dačića, kome je pokazao kako se lako može dovesti u pitanje njegov kredibilitet, nego i kao najmoćnija politička figura u Srbiji za poslednjih dvanaest godina.

Za oproštajnicu koju mu je poklonio, premijer će svom zameniku tek imati da plaća tantijeme, ocenjuje politički analitičar Dejan Vuk Stanković:

“Dačiću je kredibilitet poljuljan, a Vučić je zadobio inicijativu u realpolitičkim igrama. Njegov cilj je da se nastavi antikorupcijska borba jer to mu diže rejting. Očekujem da će i u sledećim koracima on nastojati da svoje političke oponente, što u Vladi, što van nje, što je moguće više politički dovodi u pitanje. Pretpostavka je da je Dačiću sada pomalo i oprošteno, ali da će zato od njega biti tražene velike političke koncesije – mislim, pre svega, na izbor direktora policije, na aferu ’Galenika’ i vrlo verovatnu promenu vlasti u Beogradu, s obzirom na činjenicu da Dačić želi da okrivi Đilasa za medijsku kanonadu po tabloidima”, ocenjuje Stanković.

Jednim udarcem, dakle, naglašava Stanković, Vučić je uspeo da poljulja i svog koalicionog partnera i opozicionu Demokratsku stranku i njenog lidera Dragana Đilasa koji je zbog ove afere pozivao na raspisivanje prevremenih izbora, a koji bi sada mogao ostati bez vlasti u Beogradu. I to ne Vučićevim nego Dačićevim ručnim radom.

“Demokratska stranka očigledno nije dobila ono što je htela, a to je da dođe do raspisivanja vanrednih izbora. Jeste dobila činjenicu da je Vlada poljuljana i da sve to ostavlja loš utisak u očima građana, ali primarni cilj da se Vlada dublje destabilizuje i da se približimo izborima Demokratska stranka nije u ovom trenutku ostvarila”, ocenjuje Stanković.

Dragocena lekcija

Uprkos tome što tvrdi da nije znao ko je on, nema nikakve sumnje u to da će Ivica Dačić kompromitovan susretima sa Rodoljubom Radulovićem, čovekom iz Šarićevog narko-klana, to tek morati da dokaže.

Upitan da li je verodostojna tvrdnja da bivši ministar policije nije znao da se sastajao sa članom kriminalnog Šarićevog klana, Zoran Mijatović, nekadašnji zamenik načelnika Službe državne bezbednosti za Radio Slobodna Evropa kaže:

“Iako nije pisano, pravilo je, ukoliko mu se najavi čovek koji želi kontakt, a da njemu nije poznat, da ministar preko svog šefa kabineta ili odeljenja za obaveštajnu zaštitu traži informaciju o toj osobi. Dešava se, međutim, da ljudi u vrhu politike ne traže takvu informaciju, ali čak i ako je ne traže, ljudi koji vrše njihovu kontraobaveštajnu zaštitu dužni su da ih upozore da ostvaruju kontakt sa osobom iz kriminogene sredine. Nažalost, čini mi se da smo se mi odavno odrekli nekih pravila kad je u pitanju ponašanje, pa i bezbednosno ponašanje”, rezignirano konstatuje Mijatović.

Na odgovornost, i to ne samo političku nego i krivičnu, moraju se, naglašava on, pozvati i ljudi iz vrha prethodne vlasti i njenog okruženja, koji su zloupotrebili svoje funkcije, ali i službe bezbednosti, time što su informacije i dokaze o kontaktima Dačića i njegovih ljudi sa osobama iz Šarićevog kriminalnog klana tada skrivali, da bi ih sada, četiri i po godine kasnije, zloupotrebljavali u svrhe političko-partijskih obračuna.

“Aferu su napravili oni ljudi koji su raspolagali tim informacijama, koji, umesto da su ih tada stavili u funkciju krivičnog gonjenja Šarića i njegovog okruženja, tim informacijama sada spekulišu i koriste ih pre svega u političke svrhe. Konačno je vreme da za to u ovoj Srbiji neko i odgovara”, ocenjuje Mijatović.

Možda je to i najdragocenija lekcija čitave ove afere. To, naime, da se u Srbiji umesto demokrature u kojoj političari privatizuju i aparate sile konačno mora uspostaviti demokratija i vlast vratiti u institucije – koje su joj jedino demokratsko prebivalište. Prvi korak ka tome svakako je stavljanje tačke na zloupotrebu službi bezbednosti u političke svrhe i civilna kontrola tih službi. To se sada postavlja kao prioritet tim pre što je koncentracija ovlašćenja u rukama Aleksandra Vučića, najmoćnijeg političara Srbije, zaista ogromna i što bi se primamljiva iskušenja kojima nisu odoleli njegovi “demokratski” prethodnici i njemu mogla vratiti kao bumerang.