Kosovo se smatra najsiromašnijom zemljom u regionu, ali i pored visoke nezaposlenosti i siromaštva, ima i milionera. Neki od njih su predstavnici političkih partija ili visoki zvaničnici, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou, ali milionera ima i među običnim građanima.
Na osnovu izjava o imovini, koju su Agenciji protiv korupcije obavezni da podnesu visoki zvaničnici na opštinskom i centralnom nivou, ima onih koji raspolažu nekretninama, gotovinom ali i luksuznim automobilima. Njihova plata je oko 17 hiljada eura godišnje.
Ekonomski stručnjaci i predstavnici civilnog društva kažu da je politika najprofitabilnija profesija na Kosovu. Zbog toga oni izražavaju zabrinutost jer se to dešava u zemlji gde građani jedva sebi mogu priuštiti osnovne namirnice.
Dolazak do milionskog bogastva u zemlji gde se prosečna plata kreće između 300 i 400 evra i gde je polovina stanovništva bez posla, veoma je teško, kaže direktor Agencije protiv korupcije, Hasan Preteni. On dodaje da je jaz koji je stvoren u društvu u posleratnom periodu neopravdan.
Preteni naglašava da nije problem biti milioner već je važnije pronaći one koji su stvorili milione za jedan tako kratak vremenski period i pritom ne poštujući zakon.
„Tačno je da je teško da se suočimo sa visokim zvaničnicima koji su u izjavi o imovini naveli visoke novčane vrednosti ili koji poseduju nekretnine koje inače pripadaju milionerima. U pitanju su jako visoke sume da je teško poverovati da se to steklo na Kosovu za tako kratak period“, kazao je Preteni.
Godine 2011. Agencija protiv korupcije je objavila da je jedan od deset političara koji je hteo da bude član Skupštine bio milioner.
Sumnje u zloupotrebe
Fidan Kalaja iz NVO „Fol“ ovo smatra paradoksom.
Ono što je, prema njegovom mišljenju najgore, upravo je činjenica što oko 20 posto građana živi u siromaštvu, a oko 3 posto, kako kaže, onih u različitim javnim institucijama imaju bogastvo do milijardu eura.
„Izvor tog bogastva je jasan – zloupotreba vlasti je dovela do toga da imamo političare koji su milioneri ili milijarderi. Oni su koristili vlast da bi osnovali svoje biznise od kojih su profitirali“, kazao je Kalaja.
Predstavnici civilnog društva ocenjuju da je obogaćivanje političke elite osiromašilo stanovništvo.
Lumir Abdixhiku, direktor Instituta „Riinvest“ izražava čuđenje da na Kosovu milioneri nisu biznismeni, već političari. Abdixhiku smatra da postoji veliki raskorak u bogastvu političara, odnosno između njihovog životnog standarda i administrativnih plata.
„Besmisleno je kako kosovski političari generišu toliko bogastvo sa jednom simboličnom platom. Mora da postoje ostali izvori finansiranja van politike. Visokom stopom korupcije i zloupotrebom javnog novca dovoljno je da se posumnja da postoji velika zloupotreba, što na kraju doprinosi bogastvu pojedinih političara na Kosovu“, kazao je Abdixhiku.
Ministar finansija Besim Beqaj međutim je kazao da su Vlada Kosova i njegovo ministarstvo posvećeni da započetim reformama povećaju transparentnost i kredibilitet sistema upravljanja javnim novcem.
Na osnovu izjava o imovini, koju su Agenciji protiv korupcije obavezni da podnesu visoki zvaničnici na opštinskom i centralnom nivou, ima onih koji raspolažu nekretninama, gotovinom ali i luksuznim automobilima. Njihova plata je oko 17 hiljada eura godišnje.
Ekonomski stručnjaci i predstavnici civilnog društva kažu da je politika najprofitabilnija profesija na Kosovu. Zbog toga oni izražavaju zabrinutost jer se to dešava u zemlji gde građani jedva sebi mogu priuštiti osnovne namirnice.
Dolazak do milionskog bogastva u zemlji gde se prosečna plata kreće između 300 i 400 evra i gde je polovina stanovništva bez posla, veoma je teško, kaže direktor Agencije protiv korupcije, Hasan Preteni. On dodaje da je jaz koji je stvoren u društvu u posleratnom periodu neopravdan.
Preteni naglašava da nije problem biti milioner već je važnije pronaći one koji su stvorili milione za jedan tako kratak vremenski period i pritom ne poštujući zakon.
„Tačno je da je teško da se suočimo sa visokim zvaničnicima koji su u izjavi o imovini naveli visoke novčane vrednosti ili koji poseduju nekretnine koje inače pripadaju milionerima. U pitanju su jako visoke sume da je teško poverovati da se to steklo na Kosovu za tako kratak period“, kazao je Preteni.
Godine 2011. Agencija protiv korupcije je objavila da je jedan od deset političara koji je hteo da bude član Skupštine bio milioner.
Sumnje u zloupotrebe
Fidan Kalaja iz NVO „Fol“ ovo smatra paradoksom.
Ono što je, prema njegovom mišljenju najgore, upravo je činjenica što oko 20 posto građana živi u siromaštvu, a oko 3 posto, kako kaže, onih u različitim javnim institucijama imaju bogastvo do milijardu eura.
„Izvor tog bogastva je jasan – zloupotreba vlasti je dovela do toga da imamo političare koji su milioneri ili milijarderi. Oni su koristili vlast da bi osnovali svoje biznise od kojih su profitirali“, kazao je Kalaja.
Predstavnici civilnog društva ocenjuju da je obogaćivanje političke elite osiromašilo stanovništvo.
Lumir Abdixhiku, direktor Instituta „Riinvest“ izražava čuđenje da na Kosovu milioneri nisu biznismeni, već političari. Abdixhiku smatra da postoji veliki raskorak u bogastvu političara, odnosno između njihovog životnog standarda i administrativnih plata.
„Besmisleno je kako kosovski političari generišu toliko bogastvo sa jednom simboličnom platom. Mora da postoje ostali izvori finansiranja van politike. Visokom stopom korupcije i zloupotrebom javnog novca dovoljno je da se posumnja da postoji velika zloupotreba, što na kraju doprinosi bogastvu pojedinih političara na Kosovu“, kazao je Abdixhiku.
Ministar finansija Besim Beqaj međutim je kazao da su Vlada Kosova i njegovo ministarstvo posvećeni da započetim reformama povećaju transparentnost i kredibilitet sistema upravljanja javnim novcem.
