Najprofitabilnija profesija na Kosovu je politika, kažu predstavnici civilnog društva, dodajući da veće bogastvo stiče neko ko drži javnu funkciju u državnom sektoru, nego onaj ko poseduje privatan biznis.
Iako se Kosovo smatra najsiromašnijom državom u regionu, sa visokim stopama nezaposlenosti i siromaštva, u zemlji ipak ima građana milionera ili bogataša, a koji uglavnom dolaze iz sveta politike.
Na osnovu prijava imovine koja se predaje kosovskoj Agenciji protiv korupcije, može se primetiti da pojedini zvaničnici institucija poseduju nepokretnu imovinu, nasleđenu, štednju i luksuzne automobile. A njihove plate se u proseku kreću 17 hiljada eura godišnje.
Artan Demahasaj iz NVO "Çohu", kaže da njihovo bogastvo nije u skladu sa onim što zarađuju, a pritom im se bogatstvo iz godine u godinu povećava.
"To nije stečeno njihovim platama zato kada bi sakupili sve njihove plate na jednom mestu, ne bi dobili to višemilionsko bogatstvo. Njihove plate nisu toliko visoke. To stvara sumnju da je zapravo prijavljena imovina stečena ilegalno", kaže on.
Njihova primanja nikako ne opravdava milionsko bogatstvo većine političara na Kosovu, kaže Agron Demi, izvršni direktor Instituta za napredne studije, GAP.
Demi kaže da biti deo kosovske politike ima velike dobiti, zato što se njihova potrošnja, i potrošnja njihovih članova porodice, svede na minimum, zato što se koriste državni resursi. Pored toga, posao je siguran i za njihove članove porodice.
"Političari su stvorili milionsko bogatstvo, čak i veće od onih prosečnih biznisa koji postoje na Kosovu. I to je problem jer je na Kosovu profitabilnija jedna javna funkcija nego privatan biznis", kaže Demi.
Artan Demhasaj iz pokreta “Çohu” kaže da Kosovu nedostaje zakonska osnova koja bi sankcionisala ilegalno stečenu imovinu. Ali, teško da će se jedan takav zakon usvojiti jer bi njihovo bogatstvo onda bilo konfiskovano.
"Tako da, ne očekujemo da će se usvojiti zakon koji bi predvideo istragu njihovog bogatstva i koji bi konfiskovao isto", navodi Demhasaj.
U svakom slučaju, još uvek se ne zna koliko je realno prijavljivanje imovime kosovskih političara, a kako bi se to utvrdilo, potrebno je celokupna posvećenost društva, kaže direktor Agencije protiv korupcije, Hasan Preteni.
"Potrebno je opšte angažovanje i građana Kosova kako bi se otkrile tajnosti kod onih koji nisu prijavili svu imovinu. Ima posla i za sudstvo. Potreban je opšti pritisak kako bi utvrdili da imovina nije preneta na ostale zvaničnike ili članove porodice", kaže Preteni.
Inače, od ukupno 4.200 visokih zvaničnika, svaki treći obavlja više funkcija. Podaci Agencije za borbu protiv korupcije govore da je identifikovano 1.509 takvih.
Neki od zvaničnika koji su na više od dve pozicije, primaju od 1.200 do 2.873 eura, koliko je i plata predsednice Kosova.
