Poligraf, kao metoda ispitivanja, postala je popularna među političarima u Srbiji, a sledeća osoba koja bi mogla odgovarati na pitanja je predsednik Srbije.
Nakon što je protiv Aleksandra Vučića podneta krivična prijava na sopstveni zahtev, šef države bi se mogao naći i na poligrafskom ispitivanju tokom kojeg bi odgovarao na optužbe o vezama sa navodnim kriminalnim klanom.
„Ja sam spreman da budem prikopčan na tu mašinu – već sam jedanput bio – da se vidi da li sam i jednu reč slagao ili ne o svakom od navoda. Siguran sam da je to spreman i gospodin Vulin“, rekao je Vučić 3. avgusta tokom obilaska građevinskih radova u Kliničkom centru Srbije u Beogradu.
Nešto slično Vučić je izjavio i 1. avgusta gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS).
Međutim, veliki broj nedostataka diskvalifikuju poligraf kao dokaz u sudskom procesu.
“Njegova upotreba kao dokaz da neko nije kriv ne znači ništa osim političkog izjašnjavanja“, objasnio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) kriminolog Dobrivoje Radovanović.
Ipak, poligraf je jedna od čestih metoda na koju se pozivaju političari u Srbiji, a posebno popularan postao je dolaskom na vlast vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), na čijem je čelu predsednik Srbije.
Kako radi poligraf?
Poligraf je sprava koja funkcioniše na principu registrovanja fizioloških reakcija emocionalnog porekla tokom ispitivanja. Osoba podvrgnuta ispitivanju se povezuje na mašinu koja beleži različite fiziološke parametre.
Pitanja kod čoveka izazivaju reakciju, kao što je galvanski refleks (promena u električnom potencijalu kože tokom emocionalnih uzbuđenja) ili brzina otkucaja srca.
Postoje različite metode poligrafskih ispitivanja. Kod svih je suština u dobro strukturiranim pitanjima koje bi trebalo da dovedu do fizičke reakcije ukoliko ispitanik ne govori istinu.
U Srbiji, prema pravilniku kojim se definiše način sprovođenja poligrafskog ispitivanja, poligrafsko ispitivanje je dobrovoljno i potrebna je pisana saglasnost.
Ispitivanje se sprovodi na osnovu zahteva policijskog službenika, odnosno nekog drugog državnog službenika.
Ispitivanje se obavlja u poligrafskoj laboratoriji ili van nje, “u prostoriji koja ima uslove najpribližnije laboratorijskim”.
Pravilnik kaže i da se poligrafski zapisi čuvaju u elektronskoj formi u laboratoriji za poligrafska ispitivanja i dostupni su samo poligrafskim ispitivačima Ministarstva unutrašnjih poslova.
U Srbiji politička metoda
Aleksandar Vučić najavio je da je spreman da odgovara na poligrafu, nakon krivične prijave koju je protiv njega 3. avgusta podneo njegov partijski kolega Miloš Vučević.
Njom je obuhvaćen i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin. Kako je objašnjeno, Vučić i Vulin će u tom postupku odgovarati na optužbe da su bili povezani sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka.
Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu podiglo je 30. jula optužnicu protiv Belivuka i njegove grupe, koja se sumnjiči za ubistva, iznude, otmice i dilovanje droge.
Prema izveštajima istraživačkih medija, Belivuk i pojedini članovi njegove grupe su tokom saslušanja navodno izjavili da su im Vučić i ministar Vulin "tražili više usluga" od kontrole tribina, do suzbijanja pojedinih antivladinih protesta.
Ovo nije prvi put da Aleksandar Vučić poziva nadležne da ga priključe na takozvani “detektor laži”. Pre šest godina je u svojstvu premijera bio pozvan na poligrafsko ispitivanje koje je, kako je izjavio, prošao.
Zašto poligraf nije dokaz na sudu?
Advokat Veljko Milić rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da rezultat poligrafskog ispitivanja nema nikakvu težinu na sudu, jer daje nepouzdane rezultate.
“U zavisnosti od postavljenog pitanja, čovek može imati određenu telesnu reakciju a da je zapravo to reakcija na nešto potpuno drugo“, objasnio je Milić.
On je kao još jedan primer, zbog kojeg se poligrafsko ispitivanje ne uzima kao dokaz, naveo i da osobe sa psihopatskom strukturom ličnosti lako prolaze ispitivanje na poligrafu, jer nemaju osećanje krivice pa telo ne pokazuje nikakve promene.
„Mnogo zavisi i od osobe koja interpretira rezultate poligrafa. Zbog svih tih ograničenja se ne koristi u sudskom postupku“, objašnjava Milić.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović, koji je i bivši direktor beogradskog Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, istakao je da postoje i načini da se mašina “prevari”.
Kako je naveo, zabeleženi su primeri da su ljudi uzimali medikamente, naročito one koji suzbijaju prtisak.
“Poligraf onda ne registruje te promene u telu”, objasnio je Radovanović.
Istorija poligrafa u srpskoj politici
Novembra 2015. godine Aleksandar Vučić je, kao premijer Srbije, ponovo na sopstveni zahtev, saslušan u policiji povodom optužbi tabloida „Kurir“ da je učestvovao u iznudi i ucenama bivšeg direktora tog lista Aleksandra Kornica.
Tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović je istog dana na konferenciji za medije izjavio da je Vučić negirao sve Kornicove navode i prošao poligraf.
"Aleksandar Vučić je dobrovoljno odgovarao na pitanja i na sva pitanja odgovorio sa ‘ne’, a detektor laži pokazao je da govori istinu", rekao je Stefanović 29. novembra 2015. u Beogradu.
Vučić je pozvao na svoje poligrafsko ispitivanje, do kojeg nije došlo, i krajem 2019. godine, u slučaju “Jovanjica”, koja važi za jednu od najvećih zaplena marihuane u Srbiji.
Opozicija u Srbiji je u saopštenjima optužila Vučića i njegovog brata Andreja Vučića za povezanost sa Predragom Koluvijom, prvooptuženim za uzgajanje marihuane u Jovanjici – poljoprivrednom dobru u Vojvodini.
Slučaj je još uvek u toku, a optužnica je obuhvatila i nekoliko bivših i sadašnjih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
“Dovedite poligrafistu kog hoćete, iz koje zemlje hoćete, i ja ću vam odgovoriti na svako pitanje za Jovanjicu", rekao je Vučić za TV Pink 11. marta ove godine, te dodao da je i njegov brat spreman da ide na poligrafsko ispitivanje.
Spremnost da ode na poligraf u istom slučaju izneo je i tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović.
Aktuelni ministar finansija Siniša Mali, tada u svojstvu gradonačelnika Beograda, takođe je ponudio da bude podvrgnut poligrafskom ispitivanju krajem 2015. godine.
Bio je to njegov odgovor na pisanje istraživačkog portala KRIK da je Mali vlasnik 24 stana na bugarskom primorju. Mali nikada nije bio pozvan na ispitivanje.
Kao što su se pozivali na poligraf, predstavnici vlasti su na „detektor laži“ pozivali i svoje političke protivnike.
U saopštenju od 1. avgusta, Vulinova stranka Pokret socijalista pozvala je opozicionog političara Dragana Đilasa da „pred kamerama na poligrafu“ odgovara na optužbe vladajućih partija koje, između ostalog, uključuju i pitanje Đilasove imovine.
Oktobra 2015. godine tadašnji predsednik opozicione Demokratske stranke (DS) Bojan Pajtić saslušan je u vezi s navodima koje je izneo da je kum Aleksandra Vučića, Nikola Petrović, ucenjivao i reketirao firmu Continental Winds Partners.
Pajtić je odbio poligrafsko ispitivanje, na šta je SNS u stranačkom saopštenju naveo da “sе Pajtić plaši što ćе sе tako, crno na bеlo, vidеti ono što svi građani znaju – koliki jе lažov”.
Lider Jedinstvene Srbije (JS) Dragan Marković Palma, inače koalicioni partner SNS, pozvao je u aprilu predsednika opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa i potpredsednicu te stranke Mariniku Tepić da idu na poligraf povodom tvrdnji SSP da je Marković podvodio maloletnice u Jagodini, gradu na čijem čelu je upravo on.
„Neka oni kažu sve za šta me napadaju, poligrafista sastavi ta pitanja, posle njih idem ja i ukoliko neko od nas ne prođe na poligrafu, da potpiše da ide odmah u zatvor“, rekao je Marković u Skupštini Srbije.
Metoda za javnost
Komentarišući činjenicu da se, uprkos tome što je irelevantan na sudu, poligraf u izjavama političara na vlasti predstavlja kao nepogrešiva sprava koja razlučuje laž od istine, advokat Veljko Milić rekao je da je ta metoda najlakša:
„To je nešto što je javnosti najlakše objasniti i na taj način pred sudom javnosti dokazati svoju nevinost, ali se to zapravo ne koristi niti se može koristiti u krivičnom postupku“.
Pozivanje državnih zvaničnika na poligrafsko ispitivanje kriminolog Dobrivoje Radovanović vidi kao politički problem.
„Njegova upotreba kao dokaz da neko nije kriv ne znači ništa osim političkog izjašnjavanja. To je poruka za neuki svet. Za ljude koji su iole obrazovani zna se da je to na nivou ’pričam ti priču’“, zaključuje Radovanović.
Kako je objasnio, poligraf koriste policijski službenici u predistražnom i istražnom postupku, u situacijama kada postoji indicija da neka osoba ne govori istinu, kako bi utvrdili sa kojom verovatnoćom se mogu osloniti na iznete podatke.
“U slučaju da čovek ne govori istinu dobijaju se drugi rezultati i to se može koristiti kao indikator da se ne daju pravi podaci i da ih treba tražiti na nekim drugim mestima”, naveo je Radovanović.
Problem je, kako je istakao, između ostalog, i u tome što i nedužan čovek podvrgnut poligrafu može reagovati burno i dati krive podatke, zbog provokativnih pitanja.
Poligraf u drugim zemljama
Poligraf nije relevantan sudski dokaz u velikom broju evropskih i svetskih zemalja.
Vrhovni sud Poljske je početkom 2015. godine presudio da je upotreba poligrafa u ispitivanju osumnjičenih zabranjena poljskim Zakonikom o krivičnom postupku.
Njegova upotreba bi ipak mogla biti dozvoljena ako je osumnjičeni već optužen za zločin i ako ispitano lice pristane na upotrebu poligrafa, ali se i tada upotreba poligrafa ne može koristiti kao zamena za stvarne dokaze.
U Holandiji i Nemačkoj se, odlukom Vrhovnog suda, ne koristi od 2017.
U Engleskoj i Velsu se može uraditi poligrafski test, ali se rezultati ne mogu koristiti kao dokaz na sudovima. Međutim, Zakon o upravljanju prekršiteljima iz 2007. godine ostavio je mogućnost upotrebe poligrafskih testova za praćenje ozbiljnih seksualnih prestupnika na uslovnoj slobodi, pri čemu su ti testovi 2014. postali obavezni za visokorizične seksualne prestupnike na uslovnoj slobodi u Engleskoj i Velsu.
