Policijska stanica Stari grad u Beogradu izvinila se nevladinoj Inicijativi mladih za ljudska prava, a povodom privođenja devetero aktivista te organizacije aprila prošle godine. Ovo je po prvi put da se srpska policija izvinila svojim građanima. Učinila to nije ni jednom do sada, pa ni povodom redovne i brutalne, te dobro upamćene, upotrebe nasilja protiv protivnika Miloševićevog režima.
Neki od naših sagovornika komentarišu da je danas na sceni “jedna sasvim druga policija”. Ipak, teško je oteti se osećaju da mnogima i dalje nešto duguje, ako ne kažnjavanje batinaša, onda makar izvinjenje.
Nekada otuđena od naroda policija danas pokušava da ostvari upravo suprotnu sliku. Igrom zanimljivih političkih okolnosti taj preobražaj vodi čelnik Socijalističke partije Srbije tj. stranke koja se na vlasti održavala baš zahvaljujući instrumentima sile koje je po svojoj volji obilato u devedestim koristila.
Ivica Dačić, kao prvi čovek MUP-a, danas zacrtava nova pravila srpske policije.
“Pendrek ne sme više da bude sinonim za policiju, već srce i požrtvovanje za ovaj narod i državu”, poručio je on.
Objavio je nedavno na obeležavanju Dana policije i MUP-a. Deset dana kasnije aktivisti nevladine Inicijative mladih primili su izvinjenje iz Policijske stanice u ulici Majke Jevrosime, u samom centru Beograda.
“Nadamo se da ovo nije samo našminkana promena do koje je došlo pod pritiskom, već da ovo znači da stvari kada su u pitanju policijske strukture mogu ići u nekom pozitivnom smeru. U smislu toga da će oni biti svesni samog značaja ljudskih prava, samog značaja rada organizacija koje se time bave”, kazala je Maja Mićić iz te organizacije.
Na pitanje da li to znači da ova NVO prihvata izvinjenje, Mićić je odgovorila:
“Ono što je svakako pozitivno jeste da je do izvinjenja došlo. Tako da na to svakako ne možemo reagovati sa negodovanjem”.
Devetoro aktivista Inicijative privedeno je 1. aprila 2010. godine jer su se usudili da na trotoaru ispred Doma Narodne skupštine ispišu poruku “Ta teška strana reč genocid”, aludirajući na nespremnost srpskih poslanika da u Rezoluciji o Srebrenici upotrebe i reč genocid. I samo što je poruka ispisana:
“Došlo je do privođenja devetora aktivista i aktivistkinja Inicijative. Zadržani su između pet i sedam sati u Policijskoj stanici Stari grad. Tako da smo smatrati i zbog toga se pre svega obratili zaštitniku građana, ukazujući na pogrešno postupanje policije”, kaže Mićić.
Na intervenciju zaštitnika građana petnaest meseci kasnije usledilo je izvinjenje.
“Službenici Policijske stanice Stari grad postupaće u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima koji regulišu oblast unutrašnjih poslova i građanima koji se usmeno pozivaju u službene prostorije radi prikupljanja obaveštenja, uvek će saopštiti razloge poziva, a policijskim vozilom će ih privesti isključivo uz njihovu saglasnost”, piše u informaciji koju je Policijska stanica Stari grad prosledila zaštitniku građana, na šta se ovaj nadovezao saopštenjem u kome se navodi da je “organ javne vlasti u ovom slučaju je priznao da je pogrešio i obavezao se da to ubuduće neće činiti”.
Postaje tako očigledno ono što primećuje i saradnica Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović:
“Nekako mi se čini da policija inače pokušava da promeni imidž koji koji je zasluženo stekla u onim groznim godinama drugog režima”.
Elita i izvršioci
Radi se o vremenu za koje se u ime policije niko nikada nije izvinio:
Ovaj snimak prebijanja golorukog mladića od strane desetak policajaca u punoj opremi dopire iz proleća 2000. godine, pred sam Miloševićev pad. Simbol njegove diktature ostaće i policajci koji na čestim protestima protiv režima nisu pravili razliku između penzinera i omladine, žena i muškarca, svi su bili pogodni za pendrek.
U vreme građanskog protesta 1997. godine matematičar Zoran Lučić, našao se pod istim:
“Bilo je pet šest policijaca. Kako su bili tako zgusnuti oko mene jedino kako su mogli da me udaraju to je bilo pendrekom odozgo. Onda su mi pocepali kožu na lobanji. Moja žena je pala ovde i oni su je šutirali nogama. Posle toga se pojavila nekakva kamera, to je snimano….”.
Arhivski su snimci baš kao i Lučićevo prisećanje. Kontaktirali smo ga ponovo nakon što je izvinjenjenja Inicijativi mladih:
“Ja mislim da je to neka druga policija, ne više ona. Dakle, u ovom trenutku se stvari menjaju nabolje i mislim da prosto treba pozdraviti taj potez policije. Što se izvinjava za nešto što je učinila”.
RSE: Da li bi vama značilo izvinjenje za ono što ste vi preživeli?
“To se dogodilo pre mnogo godina. Ja sam taj događaj umnogome i zaboravio i pravo da vam kažem ne volim ni da se sećam toga. Ponoviću vam, ta policija je bila neka druga policija. Bile su neke druge političke okolnosti. Oni su imali nekakva naređenja koja su bila takva kakva jesu. Nisu se oni mnogo pitali. Ja nema šta da zamerim tim ljudima koji su to uradili”.
RSE: Sigurno je da mnogi koji su tada radili u policiji, koji su tada tukli, i danas rade u policiji.
“To je isključivo pitanje političke elite koja upravlja sa celom stvari. Dakle, oni su bili samo izvršioci na terenu. Nešto ih je iznerviralo i oni su reagovali tako kako su reagovali”.
I dok mrlje iz prošlosti zaista u zaborav padaju, danas se bez dvoumljenja može reći da je policija transparentnija i bliža građanima nego što je ikada bila.
Vesna Petrović podvlači da jedan od prostora u kome bi trebalo očekivati dalja otvaranja jeste u mogućnost nadzora nad zatvorima. Sve ostalo, dodaje naša sagovornica, čini se da je stvar tek sporog, ali neumitnog procesa.
“Tako da je mislim da to ide polako kao što sve u ovoj zemlji izgleda ide polako. Mi smo očekivali da će ići brže, ali eto … Šta da radimo. Čekamo godinu dana na izvinjenje”.
Neki od naših sagovornika komentarišu da je danas na sceni “jedna sasvim druga policija”. Ipak, teško je oteti se osećaju da mnogima i dalje nešto duguje, ako ne kažnjavanje batinaša, onda makar izvinjenje.
Nekada otuđena od naroda policija danas pokušava da ostvari upravo suprotnu sliku. Igrom zanimljivih političkih okolnosti taj preobražaj vodi čelnik Socijalističke partije Srbije tj. stranke koja se na vlasti održavala baš zahvaljujući instrumentima sile koje je po svojoj volji obilato u devedestim koristila.
Ivica Dačić, kao prvi čovek MUP-a, danas zacrtava nova pravila srpske policije.
“Pendrek ne sme više da bude sinonim za policiju, već srce i požrtvovanje za ovaj narod i državu”, poručio je on.
Objavio je nedavno na obeležavanju Dana policije i MUP-a. Deset dana kasnije aktivisti nevladine Inicijative mladih primili su izvinjenje iz Policijske stanice u ulici Majke Jevrosime, u samom centru Beograda.
“Nadamo se da ovo nije samo našminkana promena do koje je došlo pod pritiskom, već da ovo znači da stvari kada su u pitanju policijske strukture mogu ići u nekom pozitivnom smeru. U smislu toga da će oni biti svesni samog značaja ljudskih prava, samog značaja rada organizacija koje se time bave”, kazala je Maja Mićić iz te organizacije.
Na pitanje da li to znači da ova NVO prihvata izvinjenje, Mićić je odgovorila:
“Ono što je svakako pozitivno jeste da je do izvinjenja došlo. Tako da na to svakako ne možemo reagovati sa negodovanjem”.
Devetoro aktivista Inicijative privedeno je 1. aprila 2010. godine jer su se usudili da na trotoaru ispred Doma Narodne skupštine ispišu poruku “Ta teška strana reč genocid”, aludirajući na nespremnost srpskih poslanika da u Rezoluciji o Srebrenici upotrebe i reč genocid. I samo što je poruka ispisana:
“Došlo je do privođenja devetora aktivista i aktivistkinja Inicijative. Zadržani su između pet i sedam sati u Policijskoj stanici Stari grad. Tako da smo smatrati i zbog toga se pre svega obratili zaštitniku građana, ukazujući na pogrešno postupanje policije”, kaže Mićić.
Petrović: Nekako mi se čini da policija inače pokušava da promeni imidž koji koji je zasluženo stekla u onim groznim godinama drugog režima
Na intervenciju zaštitnika građana petnaest meseci kasnije usledilo je izvinjenje.
“Službenici Policijske stanice Stari grad postupaće u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima koji regulišu oblast unutrašnjih poslova i građanima koji se usmeno pozivaju u službene prostorije radi prikupljanja obaveštenja, uvek će saopštiti razloge poziva, a policijskim vozilom će ih privesti isključivo uz njihovu saglasnost”, piše u informaciji koju je Policijska stanica Stari grad prosledila zaštitniku građana, na šta se ovaj nadovezao saopštenjem u kome se navodi da je “organ javne vlasti u ovom slučaju je priznao da je pogrešio i obavezao se da to ubuduće neće činiti”.
Postaje tako očigledno ono što primećuje i saradnica Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović:
“Nekako mi se čini da policija inače pokušava da promeni imidž koji koji je zasluženo stekla u onim groznim godinama drugog režima”.
Elita i izvršioci
Radi se o vremenu za koje se u ime policije niko nikada nije izvinio:
Ovaj snimak prebijanja golorukog mladića od strane desetak policajaca u punoj opremi dopire iz proleća 2000. godine, pred sam Miloševićev pad. Simbol njegove diktature ostaće i policajci koji na čestim protestima protiv režima nisu pravili razliku između penzinera i omladine, žena i muškarca, svi su bili pogodni za pendrek.
U vreme građanskog protesta 1997. godine matematičar Zoran Lučić, našao se pod istim:
“Bilo je pet šest policijaca. Kako su bili tako zgusnuti oko mene jedino kako su mogli da me udaraju to je bilo pendrekom odozgo. Onda su mi pocepali kožu na lobanji. Moja žena je pala ovde i oni su je šutirali nogama. Posle toga se pojavila nekakva kamera, to je snimano….”.
Arhivski su snimci baš kao i Lučićevo prisećanje. Kontaktirali smo ga ponovo nakon što je izvinjenjenja Inicijativi mladih:
“Ja mislim da je to neka druga policija, ne više ona. Dakle, u ovom trenutku se stvari menjaju nabolje i mislim da prosto treba pozdraviti taj potez policije. Što se izvinjava za nešto što je učinila”.
RSE: Da li bi vama značilo izvinjenje za ono što ste vi preživeli?
“To se dogodilo pre mnogo godina. Ja sam taj događaj umnogome i zaboravio i pravo da vam kažem ne volim ni da se sećam toga. Ponoviću vam, ta policija je bila neka druga policija. Bile su neke druge političke okolnosti. Oni su imali nekakva naređenja koja su bila takva kakva jesu. Nisu se oni mnogo pitali. Ja nema šta da zamerim tim ljudima koji su to uradili”.
RSE: Sigurno je da mnogi koji su tada radili u policiji, koji su tada tukli, i danas rade u policiji.
“To je isključivo pitanje političke elite koja upravlja sa celom stvari. Dakle, oni su bili samo izvršioci na terenu. Nešto ih je iznerviralo i oni su reagovali tako kako su reagovali”.
I dok mrlje iz prošlosti zaista u zaborav padaju, danas se bez dvoumljenja može reći da je policija transparentnija i bliža građanima nego što je ikada bila.
Vesna Petrović podvlači da jedan od prostora u kome bi trebalo očekivati dalja otvaranja jeste u mogućnost nadzora nad zatvorima. Sve ostalo, dodaje naša sagovornica, čini se da je stvar tek sporog, ali neumitnog procesa.
“Tako da je mislim da to ide polako kao što sve u ovoj zemlji izgleda ide polako. Mi smo očekivali da će ići brže, ali eto … Šta da radimo. Čekamo godinu dana na izvinjenje”.
