Zahtev policije da joj jedna medicinska ustanova u Srbiji pruži na uvid spisak psihijatrijskih pacijenata sa dijagnozom označenom F, što podrazumeva razne teže psihijatrijske poremećaje, flagrantno je kršenje prava na privatnost građana Srbije, kaže za Radio Slobodna Evropa dr Đorđe Krivokapić iz Fondacije Share koja se bavi zaštitom podataka ličnosti.
Naime, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić saopštio je da je pokrenuo nadzor nad Ministarstvom unutrašnjih poslova, "povodom obraćanja jedne zdravstvene ustanove od koje je policijska uprava njenog grada zatražila da dostavi lične podatke građana koji se leče po osnovu zdravstvene šifre 'F'". Ministar policije Nebojša Stefanović je rekao da se ova informacija proverava i da će javnost biti obaveštena.
Đorđe Krivokapić kaže da to, ako se pokaže da je informacija tačna, pokazuje veliko nerazumevanje u sektoru unutrašnjih poslova vezano za njihove nadležnosti i njihov posao.
"Policija nema zakonskog osnova da zahteva te podatke“, kaže Krivokapić, “naročito ne svih građana sa istom dijagnozom sa jedne teritorije.“
Na opasku da to možda znači da se pravi evidencija u policiji pacijenata sa određenom dijagnozom, Krivokapić kaže da u Srbiji nije uređeno pitanje evidencija u sektoru unutrašnjih poslova. Pre dve godine na javnoj diskusiji bio je predlog zakona o evidancijama u sektoru unutrašnjih poslova koji uređuje pravila za sve evidencije građana u policiji, ali taj zakon nikada nije donesen, kaže sagovornik RSE.
"Dakle, nikada nije utvrđeno koje podatke policija prikuplja o nama ni po kom osnovu. Možemo reći da je policija tu u sivoj zoni“, ocenjuje dr Krivokapić i dodaje:
"Iako postoje neka zakonska pravila o razmeni informacija u javnom sektoru, praksa je takva da, kada jaka institucija, poput MUP-a, poreske uprave ili službi bezbednosti, traže neke podatke, slabije institucije su spremne da daju te podatke, da ne bi ušle u neke probleme.“
Rodoljub Šabić je saopštio da je u aktu policijske uprave kojim se podaci zahtevaju navedeno da su potrebni "kako bi se moglo postupiti po Uputstvu o načinu organizacije i vršenju unutrašnjih poslova na bezbednosnom sektoru, i kako bi se na adekvatan način ažurirao dosije sektora". On kaže da se ti izuzetno osetljivi podaci mogu nekome predati ili na osnovu saglasnosti pacijenata ili odluke suda.
“A nezavisno od svrhe i smisla izvesno je da se obrada podataka o ličnosti uopšte, a pogotovo naročito osetljivih podataka, kao što su medicinski ne može zasnivati na podzakonskom aktu, kao što je uputstvo. Obrada podataka o ličnosti valjan pravni osnov može imati samo u zakonu, a u konkretnom slučaju obrada podataka ne samo da nema osnov u nekom zakonu već je direktno suprotno odredbama nekoliko zakona - Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o pravima pacijenata, Zakona o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama”, piše u saopštenju Poverenika koji je od MUP-a zahtevao “da mu u roku od osam dana dostavi predmetno Uputstvo o načinu organizacije i vršenja unutrašnjih poslova na bezbednosnom sektoru, kao i odgovore na sledeća pitanja:
- po kom pravnom osnovu se vrši navedeno prikupljanje podataka o ličnosti građana;
- u koju svrhu se vrši navedeno prikupljanje podataka o ličnosti građana;
- da li se navedeno prikupljanje podataka o ličnosti građana vrši i na teritoriji drugih policijskih uprava;
- da li, s obzirom da se traži ažuriranje, dosijei bezbednosnih sektora MUP, već sadrže predmetne podatke o ličnosti građana.”
Đorđe Krivokapić skreće pažnju na adekvatno reagovanje ustanove od koje su traženi podaci:
„To je jedan svetao primer zaštite građanskih i ljudskih prava doma zdravlja iz Kikinde koja je bila svesna da prepozna da zahtev policije nije opravdan i nije u skladu sa zakonom i da se obrati Poverniku za zaštitu podataka o ličnosti i informacija od javnog značaja. Jako je značajno da imamo institucije koje prepoznaju da druge državne institucije, koje pripadaju ministarstvima sile, nemaju takva ovlašćenja.“
'F' dijagnoza obuhvata veliki broj, nekoliko stotina bolesti ili devijacija duha i svesti (Alchajmerova i Parkinsonova bolest, šizofrenija, depresija, manije, fobije ali i hipohondrije, reakcije na stres, problemi vezani za konzumiranje alkohola i nikotina, poremećaji hranjenja, bulimija i anoreksija, noćne more i strahovi, mesečarenje, nedostatak seksualne želje, transseksualizam...), dakle, podataka od kojih je za veliku većinu teško i pretpostaviti smisao i svrhu odnosno srazmeru obrade od strane policije, naveo je Poverenik.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da je dao nalog da se provere informacije, a da je zakonom regulisano koje podatke o građanima policija može da prikuplja.
Facebook Forum