Već loši odnosi Evropske unije (EU) i Rusije dodatno su pogoršani posle ruskog šamara Evropljanima tokom posete Moskvi šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja (Josep Borrell). Novo odbijanje iz Moskve, međutim, moglo bi da dovede do čvršće politike Brisela prema Rusiji uz usaglašavanje s novom američkom administracijom, pišu svetski mediji.
Zamrzavanje zaleđenih odnosa
Ratoborni tretman Rusije prema šefu evropske diplomatije tokom njegove posete Moskvi 5. februara izazvao je političku poviku, ali i malo očekivanja da će Evropska unija okončati podele oko odnosa s Kremljom, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da je stav Kremlja ipak udarac za evropske zemlje koje se zalažu za bolje odnose s Moskvom.
Pojedine diplomate iz EU privatno su žestoko kritikovale Borelja zbog, kako je kasnije rekao, "agresivno režirane" konferencije za novinare s iskusnim ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim. Vlade EU, međutim, ističe britanski list, još više su ljute zbog odluke Moskve da osramoti Borelja proterivanjem diplomata iz Nemačke, Poljske i Švedske dok je on bio u Rusiji.
Većina posmatrača kaže da će spor EU i Rusije još više zamrznuti ionako zaleđene odnose i povećati šanse da Evropljani pojačaju sankcije Moskvi zbog pritvaranja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, ali, kako ukazuje Fajnenšl tajms, malo njih predviđa da će doći do bitnog pomeranja moćnih članica predvođenih Nemačkom i Francuskom ka agresivnijoj politici, s obzirom na ekonomske, energetske i strateške interese.
Ipak, i u Nemačkoj je rašireno snažno nezadovoljstvo ponašanjem Kremlja, dodaje list. Berlin je od uvođenja ekonomskih sankcija EU Rusiji posle aneksije Krima 2014. godine zauzeo manje konfrontacioni stav. Međutim, postoji duboko neslaganje kako sada reagovati. Nemačka opozicija insistirala je da Berlin obustavi projekat Severni tok 2, ali je vlada Angele Merekl stala iza projekta i njeni koalicioni partneri kažu da EU mora da pojača sankcije protiv saradnika predsednika Vladimira Putina i biznismena koji podržavaju njegov režim.
S druge strane, Moskva nije pokazala žaljenje zbog Boreljove posete ili njenih posledica koje uključuju proterivanje ruskih diplomata iz Nemačke, Švedske i Poljske, dok analitičari kažu da je Moskva želele da pošalje jasnu poruku Evropi da se ne meša u njene stvari – i da je u tome uspela. Ipak, ocenjuje list, rusko čvrsto odbacivanje EU postavlja fundamentalni izazov za one u Uniji, na čelu s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron), koji favorizuje saradnju s Kremljom. Ta frakcija je sada oslabljena, dok se zagovornici oštrijeg pristupa, poput tri baltičke države i Poljske, osećaju da je njihov stav opravdan.
Približavanje SAD i EU?
Šef evropske diplomatije otišao je u Moskvu s maslinovom grančicom da gradi mostove, ali poseta nije prošla dobro, piše Vašington post (The Washington Post) uz ocenu da je Boreljovo iskustvo toliko ponižavajuće da je možda posejalo seme saradnje SAD i EU za čvršću politiku prema Rusiji.
Iako su pojedini ministri spoljnih poslova članica EU, posebno oni iz bivših komunističkih zemalja, upozorili Borelja da ne ide Moskvu, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku rekao je da želi da ispita efikasnost direktnih kontakata, pridruživši se time, ističe američki list, nizu zapadnih političara koji su pokušali da obnove odnose s Rusijom, samo da bi bili razočarani.
Iako Boreljova poseta Moskvi nije poboljšala veze Evrope s Rusijom, Vašington post ocenjuje da je možda Brisel više uskladila sa SAD u trenutku kada predsednik Džo Bajden (Joe Biden) zauzima novu, tvrđu liniju naspram Kremlja posle četiri godine u kojima se predsednik Donald Tramp (Trump) često ustručavao da kritikuje Putina.
Borelj je pod kritikama posle, kako navodi Vašington post, bravuroznog nastupa Lavrova, koji je na početku konferencije za novinare bio predusretljiv, napravivši pauzu kako bi se uverio da se španski diplomata snašao sa slušalicama, a onda napao EU kao "nepouzdanog partnera" i doveo u pitanje njen odnos prema ljudskim pravima, dok je Borelj nelagodno stajao pored njega uz povremeni poluosmeh.
Poseta tokom koje je Rusija proterala troje diplomata iz EU zbog navodnog učešća u protestima zbog Navaljnog, bilo je toliko katastrofalno da se čini da je Borelj naveden da preispita svoj stav o sankcijama Rusiji, ističe list. U petak je negativno odgovorio na pitanje o sankcijama Rusiji, da bi u utorak rekao da će predložiti mere koje bi "mogle da uključuju sankcije".
Šamar Evropljanima
Odluka Moskve o proterivanju diplomata bila je dodatni ruski šamar Evropljanima, jer je objavljena dok je šef evropske diplomatije bio na sastanku je s ruskim ministrom, ocenjuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Borelj je rekao da je o proterivanjima saznao na društvenim mrežama, ali su poslanici Evropskog parlamenta u utorak, 9. februara, kritikovali bivšeg španskog ministra spoljnih poslova zbog tajminga njegove posete i zbog toga što nije učinio dovoljno da opovrgne Lavrovljeve tvrdnje na konferenciji za medije koju su neki opisali kao "zasedu".
Visoki predstavnik EU poslanicima Evropskog parlamenta rekao je da je želeo da "ispita da li su ruske vlasti zainteresovane za ozbiljan pokušaj da se preokrene pogoršanje odnosa i iskoriste priliku za konstruktivniji dijalog", dodajući da je odgovor jasan: "Ne, nisu."
Poseta šefa evropske diplomatije Rusiji, međutim, nije se ticala samo Navaljnog, ukazuje AP. Rusija je značajan trgovinski partner EU koja zavisi od Moskve za snabdevanje prirodnim gasom, a takođe je ključni igrač u razgovorima o ograničavanju iranskih nuklearnih ambicija i ima centralnu ulogu u sukobima koji utiču na evropske interese, poput onih u Siriji i Ukrajini.
Članice EU su duboko podeljene oko pristupa Moskvi, ističe AP i navodi da uticajna Nemačka ima jake ekonomske interese u vezi s Rusijom, posebno u pogledu Severnog toka 2, dok su brojne zemlje nerade da ulaze u borbu sankcijama zbog Navaljnog.
Lideri EU planiraju da raspravljaju u kom pravcu da usmere problematične odnose s Rusijom na samitu 25. i 26. marta.
Učvršćivanje stavova EU prema Rusiji
Borelj je u utorak upozorio Moskvu da bi se mogla suočiti s novim sankcijama zbog zatvaranja Navaljnog, opisujući Putinovu vladu kao "nemilosrdnu", autoritarnu i u strahu od demokratije, prenosi Rojters (Reuters).
Šef evropske diplomatije u, kako navodi Rojters, govoru s najoštrijim kritikama EU Moskve od ruske aneksije Krima 2014. godine, rekao je da je poseta Moskvi učvrstila njegov stav da Rusija želi da se udalji od Evrope i da podeli Zapad.
"Čini se da tamo gotovo da nema prostora za razvoj demokratskih alternativa... nemilosrdni su u gušenju takvih pokušaja", rekao je Borelj Evropskom parlamentu, dodajući da veruje da Kremlj demokratiju vidi kao "egzistencijalnu pretnju".
Mnogi poslanici EU rekli su da je Kremlj želeo da pokuša da ponizi Borelja u Moskvi kako bi poslao poruku da Zapad treba da se kloni njenih unutrašnjih pitanja. Najmanje 81 poslanik tražio je Boreljovu ostavku.
Boreljove izjave u Evropskom parlamentu, kako navodi Rojters, sugerišu učvršćivanje stavova EU prema Rusiji, posle godina nastojanja da se poboljšaju odnosi uprkos zapadnim sankcijama uvedenim 2014. Borelju je pružio podršku predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles MichelI) koji je optužio Moskvu za "agresivan stav" tokom njegove posete. "EU neće biti zastrašena", rekao je Mišelov portparol.
Borelj je rekao da ciljane sankcije sada predstavljaju mogućnost za Rusiju, ali da je na državama EU da odluče o sledećim političkim koracima.
Dva Navaljnova saradnika, Vladimir Ašurkov i Leonid Volkov, pridružili su se video pozivu s državama EU i izaslanicima iz Velike Britanije, SAD, Kanade i Ukrajine da predlože listu istaknutih ličnosti u ruskim poslovnim, političkim, pravosudnim i bezbednosnim krugovima koji bi mogli da se suoče sa sankcijama, rekla su za Rojters dvojica zapadnih diplomata koja su učestvovala u razgovoru.
Facebook Forum