Ono što se danas dešava na severu Kosova rezultat je jedne politike koja i nije imala za cilj da reši situaciju na severu zemlje. Zbog ovoga, moguće je da se se situacija još više pogroša, što onda može imati uticaja i na region, ocenjuju analitičari i stručnjaci za sigrunost.
Nezavisni analitičar Verena Knaus smatra da je status quo koji je na severu instaliran 1999. godine, i koji je trajao kroz UNMIK administraciju, te i nakon proglašenja nezavisnosti i uspostavljanja misije EU – EULEX, doveo do krize koja je prisutna danas.
“Problem je taj što je stvoren prostor za jednu grupu ljudi na severu Mitrovice koja diktira uslove bilo kakvih sporazuma. Ova grupa je kombinacija ljudi koji imaju ekonomski interes, a to su kriminalci, političari, i po mom mišljenju oni koji su i finansijskih podržani iz Beograda. U severnom delu postoji demokratski deficit, deficit vladavine prava – ovo je cena koju plaćamo zato što smo se 11 godina plašili da delujemo, što smo okrećali glavu, tako što nismo identifikovali gde leže problemi. Problem nije u vezi međuetničkih pitanja, već je problem kombinacija ekonomskih interesa, uključujući i politiku“, navodi Knaus.
Ovaj status quo se donekle i promenio u julu ove godine kada je kosovska Vlada odlučila da povrati kontrolu na graničnim prelazima na severu, i to slanjem kosovskih policajaca i carinika na ovim prelazima.
Tome su usprotivili Srbi koji čine većinsko stanovništvo. U znak protesta, oni već nedeljama drže sever pod blokadom, blokirajući glavne magistralne puteve, a služeći se alternativnim.
Već viđena formula Srbije
I kosovski stručnjak za sigurnost Agim Musliu smatra da je problem severa taj što je godinama bio zanemaren. On međutim veruje da se svi događaji na severu diktiraju iz Beograda i da od ovoga najviše dobija Srbija.
„Ovo je već viđena formula Beograda na Balkanu. Ova balvan revolucija viđena je u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Da nema pritiska od nasilja zvaničnom Beogradu bi trebalo još 10 godina da aplicira u EU", navodi Musliu.
Napeta situacija na severu, zabarikadirani putevi i mogućnost eskalacije, mogu uticati i na stabilnost u regionu, navode stručnjaci.
Ramadan Qehaja, stručnjak za sigurnost, navodi da je bes među ljudima velik, dok se stanje na terenu ne menja.
“Ovo je najveći problem, a drugi problem je taj što od ovakvog nezadovoljstva možemo imati i ostale implikacije u regionu, može biti problema i u Preševskoj dolini, u Makedoniji a i u drugim mestima. Može doći do transnacionalnog trenja i na Kosovu, ukoliko ne bude bilo odlučnosti međunarodne zajednice, a pre svega NATO-a. To znači da stvari mogu izaći izvan kontrole”, navodi Qehaja.
Ono što se sada očekuje jeste nastavak tehničkog dijaloga između Prištine i Beograda koji je prekinut u septembru pošto je srpska strana sa Kosova zahtevala da se pitanje stanja na severu Kosova uključi u dijalog.
Takvoj političkoj temi su se međutim protivili i u Prištini i u Beogradu. Iz Brisela su nedavno kazali da sada postoji spremnost obe strane da se dijalog nastavi.
Nezavisni analitičar Verena Knaus smatra da je status quo koji je na severu instaliran 1999. godine, i koji je trajao kroz UNMIK administraciju, te i nakon proglašenja nezavisnosti i uspostavljanja misije EU – EULEX, doveo do krize koja je prisutna danas.
“Problem je taj što je stvoren prostor za jednu grupu ljudi na severu Mitrovice koja diktira uslove bilo kakvih sporazuma. Ova grupa je kombinacija ljudi koji imaju ekonomski interes, a to su kriminalci, političari, i po mom mišljenju oni koji su i finansijskih podržani iz Beograda. U severnom delu postoji demokratski deficit, deficit vladavine prava – ovo je cena koju plaćamo zato što smo se 11 godina plašili da delujemo, što smo okrećali glavu, tako što nismo identifikovali gde leže problemi. Problem nije u vezi međuetničkih pitanja, već je problem kombinacija ekonomskih interesa, uključujući i politiku“, navodi Knaus.
Ovaj status quo se donekle i promenio u julu ove godine kada je kosovska Vlada odlučila da povrati kontrolu na graničnim prelazima na severu, i to slanjem kosovskih policajaca i carinika na ovim prelazima.
Tome su usprotivili Srbi koji čine većinsko stanovništvo. U znak protesta, oni već nedeljama drže sever pod blokadom, blokirajući glavne magistralne puteve, a služeći se alternativnim.
Već viđena formula Srbije
I kosovski stručnjak za sigurnost Agim Musliu smatra da je problem severa taj što je godinama bio zanemaren. On međutim veruje da se svi događaji na severu diktiraju iz Beograda i da od ovoga najviše dobija Srbija.
„Ovo je već viđena formula Beograda na Balkanu. Ova balvan revolucija viđena je u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Da nema pritiska od nasilja zvaničnom Beogradu bi trebalo još 10 godina da aplicira u EU", navodi Musliu.
Napeta situacija na severu, zabarikadirani putevi i mogućnost eskalacije, mogu uticati i na stabilnost u regionu, navode stručnjaci.
Ramadan Qehaja, stručnjak za sigurnost, navodi da je bes među ljudima velik, dok se stanje na terenu ne menja.
“Ovo je najveći problem, a drugi problem je taj što od ovakvog nezadovoljstva možemo imati i ostale implikacije u regionu, može biti problema i u Preševskoj dolini, u Makedoniji a i u drugim mestima. Može doći do transnacionalnog trenja i na Kosovu, ukoliko ne bude bilo odlučnosti međunarodne zajednice, a pre svega NATO-a. To znači da stvari mogu izaći izvan kontrole”, navodi Qehaja.
Ono što se sada očekuje jeste nastavak tehničkog dijaloga između Prištine i Beograda koji je prekinut u septembru pošto je srpska strana sa Kosova zahtevala da se pitanje stanja na severu Kosova uključi u dijalog.
Takvoj političkoj temi su se međutim protivili i u Prištini i u Beogradu. Iz Brisela su nedavno kazali da sada postoji spremnost obe strane da se dijalog nastavi.