Srpska lista podržaće ustavne amandmane za formiranje Specijalnog suda za ratne zločine, koje će Vlada po drugi put razmatrati u petak.
Ova lista, međutim, neće podržati ustavne promene koji se tiču osnivanja Oružanih snaga Kosova, izjavio je u intervjuu za RSE Branimir Stojanović, zamenik kosovskog premijera iz redova ovog političkog subjekta.
On dodaje da je formiranje suda važno ne samo zbog istine i pravde za porodice stradalih, ali je važno i zbog budućnosti.
„Važno je jer mislim da sa tim teretom koji postoji sada na društvu nemoguće je ići u proces potpunog pomirenja Srba i Albanaca na Balkanu, i nemoguće je da se i situacije u društvu izgrade da dođe do potpunog pomirenja i normalizacije odnosa između naroda“, kaže on.
Što se ustavnih promena za formiranje Oružanih snaga Kosova, koje treba da budu formirane transformacijom Bezbednosnih snaga Kosova, Stojanović kaže da se nedovoljno ozbiljno pristupa toj temi koja, njemu, više liči na politički folklor nego na ozbiljnu nameru da se to desi.
On podseća da ni srpski predstavnici u prošlom mandatu nisu podržali izmene ustava u obliku u kom sada postoje ti predlozi.
„Pre svega je potreban jedan ozbiljan dijalog. Ukoliko neko traži od nas da podržimo moramo zaista da učestvujemo u tom procesu. A u trenutnom predlogu postoje mnoge stvari sa kojima se mi ne slažemo... Jedan od ozbiljnih argumenata koji nama jeste smetnja jeste koliko će to zapravo da košta. U ovoj situaciji kada ogroman broj ljudi jako teško živi, znamo da bi bilo potrebno najmanji iznos od nekih 50-tak miliona eura da se to formira. Iz kojih para, kako će se to finansirati?“, ističe on.
Govoreći o Zajednici/Asocijaciji opština sa srpskom većinom, Stojanović kaže da je to najvažnija stvar za Srbe na Kosovu i da će oni insistirati da se ona doslovno sprovede onako kako je predviđeno Briselskim sporazumom. On dodaje da sugestije Srpske liste u Briselu iznosi pre svega beogradska delegacija, jer ona iz Prištine „nije želela da ih uvaži i prihvati“.
Stojanović navodi da sama činjenica da se o ovom pitanju razgovara u Briselu, znači da ova zajednica ne može imati iste nadležnosti kao postojeća Asocijacija opština sa albanskom većinom koja funkcioniše u vidu NVO.
„Potrebno je da ta institucija ima veći kapacitet, i to daleko veći od onoga koji bi danas zvanična Priština zagovara i traži. Postoje mnogo otvorenih pitanja. One četiri oblasti koje definiše Briselski sporazum da zajednica treba da direktno ima nadležnosti jesu te specifičnosti i posebnosti na kojima mi insistiramo. To je obrazovanje, zdravstvo, prostorno planiranje i ruralni i ekonomski razvoj“, ističe on.
Vlada Kosova saopštila je da će u petak razmatrati i ponovo proslediti Skupštini Kosova predlog ustavnih amandmana za formiranje Specijalnog suda za ratne zločine, kao i nacrt Zakona o pravnoj i finansijskoj zaštiti mogućih optuženih u ovom sudu. Iz Vlade ističu da je ovo jedan važan korak u ispunjavanju obaveza koje je Kosovo preuzelo.
Za osnivanje Suda, potrebno je 80 glasova poslanika, uključujući i 14 glasova poslanika iz manjinskih zajednica. Skupština je prvi put za ovaj sud glasala 26. juna ali nije imala dovoljan broj glasova da zakon prodje.
Specijalni sud za ratne zločine treba da se bavi istragom navoda iz izveštaja Dika Martija o trgovini organa srpskih civila od strane bivših pripadnika OVK-a od 1998. do 2000.
