Vojska Srbije i policija nastavljaju već nekoliko godina da kriju podatke o ratnim zločinima, prema saznanjima Fonda za humanitarno pravo (FHP).
U izveštaju predstavljenom javnosti, FHP ukazuje na to da ove institucije, zarad interesa pojedinaca, sistematski onemogućavaju pristup relavantnim dokumentima o ratnim zločinima tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, čineći tako državnu tajnu, koju bez osnova stavljaju na te dokumente, jačom od prava na istinu.
Ovakva praksa Srbija traje, iako je 2012. godine Srbija bila jedna od 30 država inicijatora Rezolucije o pravu društva na istinu koju je usvojio Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava, naglašava Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo.
„Ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane odbijaju da omoguće uvid u dokumente koji govore o angažovanju policijskih i vojnih jedinica u ratovima u bivšoj Jugoslavije, a koji mogu pomoći u rekonstrukciji događaja i utvrđivanju odgovornosti pojedinaca, otkrivanju masovnih grobnica i pronalasku nestalih. Kada je reč o Ministarstvu odbrane, ova praksa je skrivena iza tobožnje potrebe za zaštitom državne tajne, iako po domaćim zakonima ovi podaci ne mogu predstavljati državnu tajnu“, kaže Sandra Orlović i iznosi najilustratativniji primer opstrukcije koju je to ministarstvo učinilo.
„To je odluka bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića iz leta prošle godine, kada je doneo odluku o tome da se celokupna arhivska građa u vezi sa delovanjem 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, kojom je komandovao Ljubiša Diković proglasi državnom tajnom. Tu možda ne bi bilo ništa čudno da ta odluka nije doneta samo nekoliko dana nakon što je u Ministarstvo odbrane stigao prvi zahtev Fonda za humanitarno pravo za pristup dokumentima koji se odnose na delovanje ove jedinice, a u vezi sa masovnom grobnicom pronađenom u Rudnici“, otkriva Sandra Orlović.
Fond za humanitarno pravo podneo je oko 300 zahteva MUP-u, ali uglavnom nije dobijao tražene podatke. Takva praksa vlada i u Ministarstvu odbrane, kojem je Fond podneo više od 100 zahteva. Milica Kostić, direktorka Fonda za pravna pitanja, govori o tome kako ove institucije zloupotrebljavaju vlast i zakone.
“Ministarstvo unutrašnjih poslova po pravilu je zahteva Fonda odbijalo uglavnom na osnovu dve vrste odgovora. Prvi odgovor Ministarstva je da tražene dokumente ne poseduje. Ako bismo takvim odgovorima verovali, mogli bismo da zaključimo da to ministarstvo ne zna ko su bili komandanti jedina MUP-a, ko su bili njihovi pripadnici, da ne zna koliko jedinica je imalo, kada su, gde i odakle na ratište poslate, kada su te jedinice rasformirane. Drugi tip odgovora koji Fond dobija od MUP-a kada zahteva informacije o pripadnicima MUP-a jeste kontrazahtev. Ministarstvo odgovori da zahtev Fonda nije dovoljno precizan, da oni imaju u svom informacionom sistemu više lica sa istim imenom i prezimenom i da ne mogu da identifikuju o kojoj osobi je reč, pa od Fonda zahtevaju da dostavi dodatne informacije, poput jedinstvenog matičnog broja građana, imena oca, majke i slično. Imajući u vidu da Fond nema zakonit način, taj odgovor je de fakto odbijajući. Interesantno je da MUP ovako odgovori čak i kada Fond u zahtevu navede da je određena osoba bila na konkretno navedenoj poziciji tokom rata u jasno navedenom periodu”, navodi Milica Kostić.
Fond za humanitarno pravo upućuje preporuku predsedniku vlade i Narodnoj skupštini da ukinu oznake tajnosti na dokumentima iz arhiva ministarstava unutrašnjih poslova i odbrane, uz poštovanje minimuma opravdanih izuzetak, kako bi javnost mogla da ima uvid u dokumentaciju o ratnoj prošlosti, kako bi se pomoglo pronalasku nestalih osoba i utvrđivanju krivične odgovornosti za teške zločine protiv međunarodnog humanitarnog prava.
