Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik vladinog Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, Milan Marković, posetio je jug Srbije i razgovarao sa predstavnicima Albanaca koji su nedavno izabrali svog predstavnika Nacionalnog saveta.
Posete, kojih je bilo i ranije, nisu donele značajnije pomake u stvaranju većeg poverenja između zvaničnog Beograda i albanskih predstavnika, ali poslednji potezi Beograda mogli bi, donekle, vratiti izgubljeno poverenje kod Albanaca koji čine većinu u ove tri opštine na jugu Srbije.
Marković je u Preševu razgovarao sa predsednikom Nacionalnog saveta Albanaca Galipom Bećirijem o planiranim aktivnostima i o uspostavljanju saradnje tog Saveta i Koordinacionog tela.
Ministar je istakao da je svaki susret sa albanskim predstavnicima važan korak ka unapređenju položaja albanske manjine na jugu Srbije, naglašavajući da je obrazovanje jedan od najkrupnijih problema sa kojima se sve strane suočavaju.
“Mislim da ćemo vrlo brzo doći do nekih konkretnih rešenja i da ćemo do kraja ove i početkom naredne godine napraviti krupne pomake u rešavanju tih problema. Dakle, nadam se da je ovo početak jedne uspešne saradnje i da ćemo se već u septembru ili oktobru videti sa sa prvim konkretnim rezultatima kada je u pitanju ostvarivanje ciljeva i koordinacionog tela, a i zadataka saveta albanske nacionalne manjine“, ističe Marković.
Tek izabrani predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Bećiri, kaže za RSE da su Albanci sa juga Srbije nezadovoljni načinom na koji su tretirani od strane zvaničnog Beograda, ali i da se nada da će se stanje u četiri oblasti, za koje je savet prvenstveno zadužen, uskoro popraviti.
“To su četiri grane kojima treba da se bavimo: prosveta, informisanje, kultura i jezik. U tim oblastima najviše ćemo raditi u oblasti prosvete. Kod nas je prisutan problem što svi oni koji su dipolomirali na Kosovu, njihove diplome nisu priznate u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Prolem je i otvaranje fakulteta u ovim opštinama. Znači, prosveta nam je prioritet, a nakon toga informisanje i kultura. Ponavljam, nismo zadovoljni i ima tu puno toga da se uradi“, naglašava Bećiri.
Nagomilani problemi
Državni sekretar i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Zvonimir Stević, rekao je RSE da je situacija u Preševu, Bujanovcu i Medveđi relativno mirna i da očekuje da razgovori između albanskih predstavnika i zvaničnika iz Beograda unaprede život i položaj Albanaca na jugu Srbije.
“Konstituisanje saveta i njihovog predstavnika je korak ka integraciji države Srbije i mislim da će takvi razgovori doprineti da se i u finansijskom, ali i drugim oblastima na tom prostoru život učini bar malo boljim i kvalitetnijim. Naglašavam, sa naše strane postoji, ne samo razumevanje, nego odgovornost i obaveza za sve građane na teritoriji Srbije”, kaže Stević.
Iako se predstavnici Koordinacionog tela upinju da pokažu kako dobro sarađuju sa predstavnicima tek izabranog Saveta, politički zvaničnici sa juga Srbije kažu da je Beogrda i do sada puno obećavao, ali da je malo toga uradio.
Poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline, Riza Halimi kaže za RSE da je poslednji susret srpskih i albanskih predstavnika u Preševu i Bujanovcu šansa za uspostavljenje boljih odnosa, posebno zbog toga što posednjih nekolikogodina ti odnosi nisu napredovali.
“Ima dosta problema u sprovođenju mnogih dogovora, tu je i onaj, skoro zaboravljeni, predlog vlade za rešavanje krize u Preševskoj dolini. Postoje tu i problemi koji su niz godina nagomilani, a koji se ne rešavaju očekivanom ili planiranom brzinom. Neki odnosi sa zvaničnim Beogradom postoje, ali nemam utisak da se uvek sa najvećom ozbiljnošću i energijom radilo na rešavaju veoma osetljivih problema na tom području”, zaključuje Halimi.
Posete, kojih je bilo i ranije, nisu donele značajnije pomake u stvaranju većeg poverenja između zvaničnog Beograda i albanskih predstavnika, ali poslednji potezi Beograda mogli bi, donekle, vratiti izgubljeno poverenje kod Albanaca koji čine većinu u ove tri opštine na jugu Srbije.
Marković je u Preševu razgovarao sa predsednikom Nacionalnog saveta Albanaca Galipom Bećirijem o planiranim aktivnostima i o uspostavljanju saradnje tog Saveta i Koordinacionog tela.
Nadam se da je ovo početak jedne uspešne saradnje i da ćemo se već u septembru ili oktobru videti sa sa prvim konkretnim rezultatima, kazao je ministar.
“Mislim da ćemo vrlo brzo doći do nekih konkretnih rešenja i da ćemo do kraja ove i početkom naredne godine napraviti krupne pomake u rešavanju tih problema. Dakle, nadam se da je ovo početak jedne uspešne saradnje i da ćemo se već u septembru ili oktobru videti sa sa prvim konkretnim rezultatima kada je u pitanju ostvarivanje ciljeva i koordinacionog tela, a i zadataka saveta albanske nacionalne manjine“, ističe Marković.
Tek izabrani predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Bećiri, kaže za RSE da su Albanci sa juga Srbije nezadovoljni načinom na koji su tretirani od strane zvaničnog Beograda, ali i da se nada da će se stanje u četiri oblasti, za koje je savet prvenstveno zadužen, uskoro popraviti.
“To su četiri grane kojima treba da se bavimo: prosveta, informisanje, kultura i jezik. U tim oblastima najviše ćemo raditi u oblasti prosvete. Kod nas je prisutan problem što svi oni koji su dipolomirali na Kosovu, njihove diplome nisu priznate u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Prolem je i otvaranje fakulteta u ovim opštinama. Znači, prosveta nam je prioritet, a nakon toga informisanje i kultura. Ponavljam, nismo zadovoljni i ima tu puno toga da se uradi“, naglašava Bećiri.
Nagomilani problemi
Državni sekretar i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Zvonimir Stević, rekao je RSE da je situacija u Preševu, Bujanovcu i Medveđi relativno mirna i da očekuje da razgovori između albanskih predstavnika i zvaničnika iz Beograda unaprede život i položaj Albanaca na jugu Srbije.
“Konstituisanje saveta i njihovog predstavnika je korak ka integraciji države Srbije i mislim da će takvi razgovori doprineti da se i u finansijskom, ali i drugim oblastima na tom prostoru život učini bar malo boljim i kvalitetnijim. Naglašavam, sa naše strane postoji, ne samo razumevanje, nego odgovornost i obaveza za sve građane na teritoriji Srbije”, kaže Stević.
Neki odnosi sa zvaničnim Beogradom postoje, ali nemam utisak da se uvek sa najvećom ozbiljnošću i energijom radilo na rešavaju veoma osetljivih problema, ocenjuje Riza Halimi.
Iako se predstavnici Koordinacionog tela upinju da pokažu kako dobro sarađuju sa predstavnicima tek izabranog Saveta, politički zvaničnici sa juga Srbije kažu da je Beogrda i do sada puno obećavao, ali da je malo toga uradio.
Poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline, Riza Halimi kaže za RSE da je poslednji susret srpskih i albanskih predstavnika u Preševu i Bujanovcu šansa za uspostavljenje boljih odnosa, posebno zbog toga što posednjih nekolikogodina ti odnosi nisu napredovali.
“Ima dosta problema u sprovođenju mnogih dogovora, tu je i onaj, skoro zaboravljeni, predlog vlade za rešavanje krize u Preševskoj dolini. Postoje tu i problemi koji su niz godina nagomilani, a koji se ne rešavaju očekivanom ili planiranom brzinom. Neki odnosi sa zvaničnim Beogradom postoje, ali nemam utisak da se uvek sa najvećom ozbiljnošću i energijom radilo na rešavaju veoma osetljivih problema na tom području”, zaključuje Halimi.
