Separatističke stranke u Kataloniji osvojile su većinu na izborima za regionalni parlament u nedelju, ali nisu uspele da dobiju čvrst mandat za sprovođenje referenduma u nezavisnosti. Katalonski predsednik Artur Mas, koji je sproveo nepopularne mere štednje, raspisao je prevremene izbore kako bi testirao novu političku agendu njegove stranke Konvergencije i unije (CiU) o nezavisnosti Katalonije.
Katalonski birači frustirani ekonomskom krizom i “nepravednim španskim poreznim sistemom na katalonsku štetu” dali su dve trećine mandata četirima separatističkim strankama, koje sve žele referendum o nezavisnosti, ali su kaznili CiU, najveću među njima. CiU je osvojila samo 50 od 135 mandata u katalonskom parlamentu (12 manje nego dosad). To Masu znatno otežava sprovođenje referenduma, koji je želeo da raspiše iako mu se protivi vlada u Madridu i tome što je u suprotnosti sa španskim ustavom.
Na regionalnim izborima - uoči kojih je Mas poručio da će u slučaju pobede raspisati referendum o nezavisnosti - zabeležen je rekordni odziv birača, čak 68 odsto, za 10 odsto više nego na prethodnom glasanju pre dve godine.
Republikanska levica (ERC), tradicionalna separatistička stranka, osvojila je 21 mandat i biće druga najveća u parlamentu. Ta je stranka udvostručila broj svojih dosadašnjih mandata. Socijalisti su osvojili 20 zastupnika, a narodnjaci 19. Ostalih 25 mandata podelile su između sebe još dve manje separatističke stranke. Zabrinut da bi se separatizam iz Katalonije mogao proširiti na Baskiju i druge španlske regije, premijer Mariano Rajoy je prošle nedelje izjavio da su katalonski izbori važniji od opštih.
Tokom dana izbora, sa balkona i prozora u Kataloniji vile su se katalonske zastave sa crveno-žutim prugama ili separatističke zastave koje imaju plavi kvadrat sa belom zvezdom.
I CiU i ERC zalažu se za otcepljenje Katalonije od ostatka Španije, zbog čega bi mogle da se udruže i pokrenu referendum o nezavisnosti, iako Mas nije dobio apsolutnu većinu na koju je računao.
Na masovim predizbornim skupovima mogle su se videti zastave Evropske unije, a on sam rekao je da bi nezavisna Katalonija brzo postala članica EU, preneo je BBC.
Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koje je sproveo španski list "Pais", na referendumu o nezavisnosti 46 odsto Katalonaca bi glasalo za, a 42 protiv.
U izveštaju "Global insajta" sa sedištem u Londonu, koji su sastavili analitičarka Blanka Kolenjikova i ekonomista Radž Badijani, navodi se da je čak i Mas oprezan u pozivanju na potpunu autonomiju tog regiona.
"To bi otvorilo Pandorinu kutiju i, između ostalog, dovelo do ustavne krize u Španiji, a možda i do širenja 'zaraze' na druge periferne regione sa separatističkim aspiracijama. To bi zadalo udarac državnim finansijama, ali i pokrenulo pitanje da li bi katalonska država pored Španije i unutar EU bila funkcionalna", zaključuje se u izveštaju.
Katalonija je bogati španski region koji predstavlja pokretački motor španske privrede, jer sa bruto domaćim proizvodom od oko 200 milijardi evra čini petinu nacionalne ekonomije. Sa značajnom industrijskom bazom Katalonija čini 26,5 odsto španskog izvoza od januara do jula 2012. godine, čime ima daleko veći udeo od bilo kog drugog regiona.
Pošto nije uspeo da dobije veća poreska ovlašćenja od Španije, Mas je raspisao izbore i obećao referendum o samoopredeljenju za četiri godine ako dobije mandat za to.
Katalonski birači frustirani ekonomskom krizom i “nepravednim španskim poreznim sistemom na katalonsku štetu” dali su dve trećine mandata četirima separatističkim strankama, koje sve žele referendum o nezavisnosti, ali su kaznili CiU, najveću među njima. CiU je osvojila samo 50 od 135 mandata u katalonskom parlamentu (12 manje nego dosad). To Masu znatno otežava sprovođenje referenduma, koji je želeo da raspiše iako mu se protivi vlada u Madridu i tome što je u suprotnosti sa španskim ustavom.
Na regionalnim izborima - uoči kojih je Mas poručio da će u slučaju pobede raspisati referendum o nezavisnosti - zabeležen je rekordni odziv birača, čak 68 odsto, za 10 odsto više nego na prethodnom glasanju pre dve godine.
Republikanska levica (ERC), tradicionalna separatistička stranka, osvojila je 21 mandat i biće druga najveća u parlamentu. Ta je stranka udvostručila broj svojih dosadašnjih mandata. Socijalisti su osvojili 20 zastupnika, a narodnjaci 19. Ostalih 25 mandata podelile su između sebe još dve manje separatističke stranke. Zabrinut da bi se separatizam iz Katalonije mogao proširiti na Baskiju i druge španlske regije, premijer Mariano Rajoy je prošle nedelje izjavio da su katalonski izbori važniji od opštih.
Tokom dana izbora, sa balkona i prozora u Kataloniji vile su se katalonske zastave sa crveno-žutim prugama ili separatističke zastave koje imaju plavi kvadrat sa belom zvezdom.
I CiU i ERC zalažu se za otcepljenje Katalonije od ostatka Španije, zbog čega bi mogle da se udruže i pokrenu referendum o nezavisnosti, iako Mas nije dobio apsolutnu većinu na koju je računao.
Na masovim predizbornim skupovima mogle su se videti zastave Evropske unije, a on sam rekao je da bi nezavisna Katalonija brzo postala članica EU, preneo je BBC.
Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koje je sproveo španski list "Pais", na referendumu o nezavisnosti 46 odsto Katalonaca bi glasalo za, a 42 protiv.
U izveštaju "Global insajta" sa sedištem u Londonu, koji su sastavili analitičarka Blanka Kolenjikova i ekonomista Radž Badijani, navodi se da je čak i Mas oprezan u pozivanju na potpunu autonomiju tog regiona.
"To bi otvorilo Pandorinu kutiju i, između ostalog, dovelo do ustavne krize u Španiji, a možda i do širenja 'zaraze' na druge periferne regione sa separatističkim aspiracijama. To bi zadalo udarac državnim finansijama, ali i pokrenulo pitanje da li bi katalonska država pored Španije i unutar EU bila funkcionalna", zaključuje se u izveštaju.
Katalonija je bogati španski region koji predstavlja pokretački motor španske privrede, jer sa bruto domaćim proizvodom od oko 200 milijardi evra čini petinu nacionalne ekonomije. Sa značajnom industrijskom bazom Katalonija čini 26,5 odsto španskog izvoza od januara do jula 2012. godine, čime ima daleko veći udeo od bilo kog drugog regiona.
Pošto nije uspeo da dobije veća poreska ovlašćenja od Španije, Mas je raspisao izbore i obećao referendum o samoopredeljenju za četiri godine ako dobije mandat za to.
