Pišu: Maksim Pahomov i Sanija Jusupova
Sezona razornih šumskih požara poslala je upozorenje svetu i podstakla predviđanja apokaliptične budućnosti ako ne bude koordinisane akcije, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ali u Sibiru, ruskom regionu više poznatom po ekstremnim hladnoćama nego po žarkim letima, stanovnici zavise od armije loše opremljenih dobrovoljaca da im pomognu da se spasu od podivljalih požara koji su daleko veći nego svi ostali požari na Zemlji zajedno.
"Naravno da je posao opasan, ali šta da radite", rekao je za RSE jedan dobrovoljac koji se bori s požarima u blizini grada Jakutska na istoku Sibira. "Za ovo smo se obučavali i ovo nije prva godina da radimo ovo."
Otprilike 1,5 miliona hektara, površina uporediva s teritorijom Danske, već je izgorelo u Republici Saha ili Jakutiji, ogromnoj teritoriji koja pokriva veliki deo Sibira i prostire se preko ruskog Dalekog istoka. Brojna sela su evakuisana, a zvaničnici kažu da je ovo leto najsušnije u poslednjih 150 godina. Dim je prekrio glavni grad regiona Jakutsk – koji među većim gradovima na svetu ima najhladnije zime – pa je čak stigao i do Severnog pola.
Šumski požari besne i u mnogim drugim ruskim regionima, čak do Karelije blizu zapadne granice s Finskom. Pojavili su se video snimci na kojima se vidi kako stanovnici Baškortostana u regionu centralnog Urala koriste grane drveća i tepihe u uzaludnim pokušajima da zaustave vatru.
Međutim, u Jakutiji – gde se temperature redovno spuštaju ispod minus 50 stepeni Celzijusa – situacija je najteža, pa su lokalni stanovnici primorani da preuzmu inicijativu usled slabog odgovora vlade, radeći danonoćno kako bi spasili naselja na udaru požara.
"Mi smo volonteri i naravno da nam niko nije dao slobodno na poslu", rekao je volonter koji pomaže u selu Magaras, oko 100 kilometara zapadno od Jakutska, pošto mu je završilo radno vreme na poslu. "Slobodno vreme možemo posvetiti ovom zajedničkom poslu. Umesto da samo sedimo na internetu i pišemo komentare, možemo učiniti nešto stvarno."
Volonteri se organizuju na društvenim mrežama, formirajući grupe na aplikacijama za razmenu poruka kao što su Vocap (WhatsApp) i Telegram. Takođe su otvorili poseban centar za koordinaciju operacija u Jakutsku. Rano ujutru, uskaču u kamione koji ih voze iz grada u teško pogođena područja gde koriste rudimentarne alate u često uzaludnim pokušajima da ugase plamen.
Šumski požari su prirodni deo godišnjeg ciklusa u Sibiru. Međutim, klimatske promene i visoke temperature koje dolaze s njima nanele su pustošenja, uzrokujući da se hladan region prekriven večnim mrazom zagreva najmanje 2,5 puta brže nego ostali delovi sveta.
Vlasti u Jakutiji kažu da je neuobičajen manjak kiše ove godine doveo do rekordnih požara, s prosečnom junskom temperaturom od 20 stepeni Celzijusa koja je nadmašila istorijsku normu od 15 stepeni.
Ministarstvo za vanredne situacije najavilo je 10. avgusta proširenje timova za gašenje požara i povećanje broja aviona poslatih u Jakutiju. Vlasti su, međutim, takođe svesno ostavile desetine požara da gore, smatrajući da su isuviše teški za gašenje ili previše mali da bi bili opasni po domove i sredstva za život u retko naseljenom regionu.
Svet je prvi put bio upozoren na zabrinjavajuću situaciju u Sibiru kada su izbili veliki požari 2019. godine i naredna dva leta nisu donela predah. Do 6. avgusta u Jakutiji je požarima zahvaćeno oko 400 naselja. Rusko Ministarstvo za vanrednu situaciju procenilo je da su požari od juna naneli štetu od milijardu rubalja (13,5 miliona dolara).
Preduzetnik Ajil Dulurha, koji je osnovao volonterski tim s centrom u Jakutsku, rekao je 9. avgusta za Karent tajm (Current Time) da mnoge dobrovoljce pokreće patriotizam i osećaj da bi, ako ne preduzmu ništa, šteta od požara mogla biti daleko veća.
"Počeli smo da se okupljamo i opremamo, prikupljajući sredstva od lokalnog stanovništva i kada smo manje-više bili spremni i kada su nas obučili profesionalci, krenuli smo da pomažemo našem regionu", rekao je Dulurha za Karent tajm, medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA).
Kada su požari u Sibiru prvi put izbili krajem juna, ruska vojska poslala je transportne avione da ih ugase. Vojni helikopteri takođe su ispuštali vodu da bi ugasili požare i prevozili timove vatrogasaca u to područje.
Međutim, Dulurha, kao i mnogi dobrovoljci, požalio se zbog, kako kaže, odsustva adekvatne pomoći vlasti i Moskve.
"Mislim da se na federalnom nivou našem regionu nije posvetila dovoljna pažnja. Postoji stav da ovde živi malo ljudi a da je teritorija velika, pa će (odvojiti što je moguće manje novca)", rekao je on.
Vlasti su 8. avgusta izvestile da je u celom regionu gorelo blizu 200 zasebnih požara. U selu Bjas-Kuel uništili su 33 kuće i osam objekata za održavanje, dok je više od 150 ljudi ostalo bez domova.
"Ovo je veliki gubitak", napisao je na Fejsbuku (Facebook) guverner Jakutije Ajsen Nikolajev. "Ljudi su izgubili sve što su godinama gradili i akumulirali – domove, imovinu, svoja domaćinstva."
Neki stanovnici, međutim, krive Nikolajeva i njegovu administraciju.
"Ovo je prosto noćna mora, još ne mogu da verujem. Mnogi ljudi su napustili selo, ali su neki ostali da se bore s vatrom i odbrane svoje domove", rekla je za RSE Tujara Borisova iz sela Bjas-Kuel. "Kako je to moglo da se dogodi? Stalno su nam govorili da je sve pod kontrolom!"
Dok manji požari gore u drugim delovima Rusije, dim iz Jakutije prekrio je susedne regione, uključujući Krasnojarsk na zapadu Sibira. Stanovnici istoimene regionalne prestonice dugo se žale na zagušujući smog, pa je sada zbog kombinacije dima od požara i smoga izlazak napolje nepodnošljiv.
"Mi patimo. Kolega s posla ima astmu, na ivici je sloma. Žale se stanovnici s plućnim problemima", rekla je za RSE Natalija Popoljak, predavačica na Sibirskom univerzitetu u Krasnojarsku. "Naravno, u Jakutiji ovaj užas duže traje, od kraja juna, ali zbog toga nama nije lakše."
Osećaj da su lokalni zvaničnici učinili premalo kako bi zaštitili stanovništvo od posledica požara je široko rasprostranjen i neki su preko društvenih medija uputili apel čoveku za kojeg se u Rusiji često smatra da je iznad svega i da je jedini sposoban da obezbedi snažan odgovor na prirodne katastrofe: predsedniku Vladimiru Putinu.
Sedmogodišnji Vladimir Kamenev 8. avgusta obukao je plavu košulju i kravatu s ružičastim prugama i stao na ulicu ispred svoje kuće u Krasnojarsku da snimi video poruku predsedniku koja se brzo proširila internetom. Tražio je od Putina da "lično preuzme kontrolu" nad situacijom.
"Nemamo šta da dišemo, želimo da živimo", rekao je dečak. "Želimo da se igramo na ulici, ali naše majke nam to brane, kažu da je štetno."
Facebook Forum