Svrgnuta civilna liderka Mjanmara Aung San Su Ći suočena je s novom optužbom i neregularnim početkom suđenja, dok vojna hunta prikazivanjem sile i blokadom interneta pojačava represiju protiv demonstranata čiji protesti takođe dobijaju na snazi i širini, pišu svetski mediji.
Suđenje bez advokata
Suđenje Su Ći i takođe svrgnutom predsedniku Mjanmara Vin Mintu, počelo je u tajnosti iza zatvorenih vrata u utorak, 16. februara, putem video konferencije bez znanja njenog advokata, piše Njujork tajms (The New York Times).
Oni su suočeni sa, kako ističe američki list, opskurnim optužbama koje bi im mogle doneti šest, odnosno tri godina zatvora. Su Ći je optužena za kršenje uvoznih ograničenja pošto su voki-tokiji i druga strana oprema pronađeni u njenoj vili. U utorak je protiv nje izneta nova optužba za kršenje zakona o prirodnim katastrofama zbog kontakata s velikim brojem ljudi tokom pandemije. Vin Mint je optužen je za kršenje ograničenja u vezi s prirodnom katastrofom.
Prvi dan suđenja izabranim liderima Mjanmara zaključio je vrtoglave dve nedelje u kojima je vojska, koja je vladala zemljom skoro pola veka pre nego što je podelila vlast s civilnom vladom, zatvorila stotine ljudi, ukinula građanske slobode stanovništvu i nepokolebljivo ignorisala milione demonstranata koji su ustali protiv puča, ukazuje Njujork tajms.
Su Ći, dobitnicu Nobelove nagrade za mir koja je decenijama predvodila demokratsku opoziciju u Mjanmaru, nije viđena u javnosti otkako su vojnici upali u njenu vilu u ranim jutarnjim satima 1. februara, mada je, dodaje list, njeno nasmejano lice sveprisutno na posterima i plakatima koje nose demonstranti.
Suđenje svrgnutim liderima je, kao i u mnogim pravnim procesima u Mjanmaru, bilo ispunjeno nepravilnostima. Advokatu Su Ći prvo je rečeno da će suđenje početi u ponedeljak, pa su ga naveli da veruje da će ipak biti u sredu, a onda je u utorak u 11 sati iznenada obavešten da se njegova klijentkinja pojavljuje na sudu putem video konferencije. Dok je dojurio u sud, sve je bilo gotovo, za manje od sat vremena.
Policija u Mjanmaru podigla je novu optužnicu protiv Su Ći, dok su vojne vlasti intenzivirale represivne akcije protiv svojih protivnika, ističe Asošiejtid pres (Associated Press).
Status druge optužnice koju je podnela policija nije jasan na sudu, mada prema izmenama kaznenog zakona koje je hunta izvela prošle nedelje, Su Ći može biti u zatvoru na neodređeno bez formalne optužbe na sudu, navodi AP.
Pravni manevar usledio je dve nedelje pošto je vojska preuzela vlast šokantnim zaustavljanjem krhkog napredovanja Mjanmara ka demokratiji koji je najviše bio primetan u mandatu Su Ći kao nacionalne liderke, ukazuje AP, dodajući da je hunta posle puča pojačala pritisak na demonstrante, uključujući nasilno razbijanje protesta i blokadu interneta.
Vojska je treću noć zaredom blokirala internet od jedan sat posle ponoći do devet ujutro. Prošlih nedelja je takođe uvodila slične blokada, a i nešto manje uspešno je pokušala da blokira platforme društvenih medija, dok je pripremila nacrt zakona koji bi kriminalizovao mnoge aktivnosti na internetu.
Portparol Ujedinjenih nacija rekao je da nove optužbe protiv Su Ći ne menjaju stav svetske organizacije koja je "čvrsto osudila" vojsku zbog poništavanja "demokratske volje naroda" i hapšenja političkih lidera, aktivista i mirnih demonstranata.
Prikazivanje sile
Suočeni s međunarodnim pritiskom i velikim uličnim demonstracijama, vojni generali pojačali svoje akcije, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), ukazujući da su u prikazivanju sile tenkovi pojavili na ulicama Jangona, najvećeg grada Mjanmara, u nedelju i ponedeljak.
Demonstranti već danima traže puštanje na slobodu Su Ći uprkos strahu od represije. Pokret za građansku neposlušnost se proširio i uključio vladine zvaničnike, zaposlene u železnici, sakupljače smeća, bankarske radnike, lekare i druge koji su se pojavili na demonstracijama u službenim uniformama.
Građani upoznati s vojnom vladavinom žive u strahu od noćnih racija i hapšenja, podvlači američki list. U nekim četvrtima su okupljeni timovi koji paze i upozoravaju stanovnike ako primete snage bezbednosti.
Od puča je privedeno oko 400 ljudi, uključujući izborne zvaničnike, studente, aktiviste i desetine članova stranke Su Ći, navela je neprofitna organizacija Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima.
Pre nego što je vojska preuzela vlast, stranka Su Ći Nacionalna liga za demokratiju bila je na putu da dobije drugi petogodišnji mandat posle pobede na izborima u novembru, ali je vojska tvrdila da su izbori na kojima je poražena njoj bliska partija, obeležile prevare. Generali su rekli da planiraju da održe nove izbore, mada, kako piše Volstrit džurnal, mnogi brinu da vojska postavlja osnove da onemogući da Su Ći i njena stranka učestvuju na tom glasanju.
Eskalacija protesta
Dan posle nove krivične prijave protiv Su Ći i početka suđenja, u sredu, 17. februara, na ulice najvećeg grada Mjanmara izašle su hiljade demonstranata u najvećem iskazivanju prkošenja vojnoj hunti, ističe Tajms (The Times).
U "kampanji pokvarenih automobila" organizovanoj preko društvenih mreža, vozači su svojim vozilima blokirali ulice kako bi sprečili kretanje bezbednosnih snaga po Jangonu, finansijskoj prestonici Mjnamara.
Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija Tom Enrjus (Andrews) upozorio je da bi izveštaji o dovođenju vojnika u Jangon mogli dovesti do toga da situacija izmakne kontroli. Njegova upozorenja, ukazuje londonski list, usledila su posle eskalacije nasilja širom zemlje s izveštajima da su protiv demonstranata korišćeni gumeni meci i suzavac. Jedna žena je u kritičnom stanju u glavnom gradu Nejpidou, pošto je prošle nedelje pogođena u glavu.
Protesti su eskalirali dan posle nove optužbe protiv Su Ći, nakon što su demonstracije u Jangonu bile manje početkom ove nedelje nego prošle, premda su bili nastavljene na ključnim lokacijama poput Centralne banke, jedne od vladinih institucija u kojoj štrajkuje značajan broj zaposlenih.
Izveštaji iz Jangona sugerišu da povlačenje novca i štrajkovi zaposlenih ozbiljno utiču na komercijalne banke. Mnoge filijale su zatvorene, dok druge ograničavaju podizanje novca usred glasina da na bankomatima ponestaje novca. To je, ukazuje Tajms, delimično povezano i s neizvesnog pristupa internetu, koji je blokiran treću noć zaredom po nalogu Saveta državne uprave, kako sebe naziva hunta.
Uloga Kine?
Članovi pokreta za građansku neposlušnost u Mjanmaru usmerili su svoj gnev na Kinu koju demonstranti optužuju da pomaže generalima koji su svrgli Su Ći, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Demonstranti su se prošle nedelje okupljali ispred kineske ambasade u Jangonu, tvrdeći da su generali marionete Pekinga. Na posterima je prikazivan kineski predsednik Si Đinping kako vođu hunte, generala Min Aung Hlaing kontroliše koncima kao lutku. Takođe je, ističe britanski list, pokrenuta kampanja za bojkot kineskih proizvoda, dok je bilo i poziva za napad na gasovod iz Kine.
Isključivanje interneta je podstaklo spekulacije da se uz pomoć Kine postavlja "veliki zaštitni zid" za cenzurisanje, dok je portparol hunte naveo da Mjanmar ima dovoljno stručnjaka da to sam učini. Takođe se šire glasine da su avionima iz Kine dovezeni oprema za blokadu interneta ili kineski vojnici. Kineski ambasador je odbacio spekulacije, rekavši da "trenutni razvoj u Mjanmaru apsolutno nije ono što Kina želi da vidi".
Obnavljanje antikineskog raspoloženja naglasilo je složeni odnos dve zemlje, čije su ekonomske veze sve jače, ocenjuje Fajnenšl tajms. Kina ima višedecenijsku istoriju prodaje oružja i tajnih poslova s pripadnicima vojne elite Mjanmara, ali je takođe imala čvrste, mada ponekad osetljive odnose sa srušenom civilnom vladom. Tokom Sijeve posete prošle godine, Su Ći je potpisala niz infrastukturnih ugovora povezanih s Inicijativom za pojas i put, a Peking je takođe stao uz njenu vladu kada se suočila s međunarodnom osudom zbog postupanja prema muslimana Rohindžama.
Od prvog dana puča u Mjanmaru se sumnja u namere Kine, ističe Fajnenšl tajms. Kineski mediji su ranije puč i hapšenje civilnih lidera opisali kao "veliku rekonstrukciju vlade", dok je u Savetu bezbednosti UN, Kina zajedno s Rusijom, još jednim tradicionalnim saveznikom mjanmarske vojske, u početku blokirala rezoluciju za osudu puča, mada su kasnije Peking i Moskva podržali izjavu Saveta bezbednosti u kojoj je izražena "duboka zabrinutost" i pozvano na oslobađanje zatvorenih zvaničnika.
Facebook Forum