U Parizu je sredu počelo suđenje protiv 14 lica (13 muškaraca i jedna žena) optuženih za pomaganje u terorističkom napadu islamističkih militanata na sedište francuskog satirčnog lista Charlie Hebdo (Šarli Ebdo) u januaru 2015. i jevrejski supermarket u kojima je ubijeno 17 osoba.
Ovi napadi pokrenuli su talas ubistava širom Evrope sa 250 žrtava za koja je odgovornost preuzela ekstremistička organizacija "Islamska država".
Charlie Hebdo je uoči suđenja ponovo objavio karikature proroka Mohameda koje su bile povod za napad, zbog čega su protestovali Turska i Pakistan.
‘Nisu sitni pomagači’
Oni su optuženi za terorizam, tačnije za planiranje ubistava, obezbeđivanje oružja i neophodnu logističku podršku napadačima koji su upali 7. januara u prostorije satiričnog lista, a dva dana potom u košer supermarket.
Za troje se veruje da su nestali u severnoj Siriji i Iraku i sudiće im se u odsustvu. Kako javlja BBC, prema nekim izveštajima sve troje su ubijeni tokom bombardovanja pozicija "Islamske države", ali nema potvrda te informacije.
Suđenje je odloženo za četiri meseca zbog pandemije korona virusa.
Predsedavajući sudskog veća je izjavio da je zbog restriktivnih mera nemoguće okupiti "sve strane, svedoke i eksperte pod neophodnim sanitarnim uslovima."
Pola miliona ljudi na Maršu solidarnosti
Na suđenju će dati iskaze 144 svedoka.
U ponedeljak je tužilac za slučajeve terorizma Žan-Fransoa Rikard (Jean-François Ricard) odbacio tvrdnje da su optuženi samo "sitni pomagači" kojima će se suditi.
"Reč je o licima koja su bila uključenja u logistiku, pripremu napada, obezbeđivanje finansijskih sredstava, operativnog materijala, oružja i prebivališta," kazao je Rikard za francuski Info radio.
"Sve to je bitno za terorističku akciju", dodao je Rikard.
Ovo istorijsko suđenje, koje se održava pod visokim merama bezbednosti, trebalo bi da bude završeno 10. novembra.
Optuženi: Od operativaca do ideologa
Među optuženima je Ali Reza Polat (35), koji se smatra glavnom vezom između dva napada i veruje se da da je imao ključnu ulogu u nabavci oružja koje je korišćeno. On je nakon akcije pokušao da pobegne u Dubaji, Liban i Siriju, ali nije uspeo.
Tragovi DNK-a Mikaela Pastora Alvatika pronađeni su na dva pištolja u stanu Amedija Kulibalija kao i na rukavicama na mestu napada. Mohamed Fares je kazao istražiteljima da je bio posrednik u kupovini oružja za napad na supermarket, dok su Amir Ramdani, Samir Makluf, Vili (Willy) Prevost i Kristof (Christophe) Raumel optuženi za obezbeđivanje logističke podrške, prenosi BBC.
Takođe, dva lica u Belgiji – vlasnik garaže Metin Karasular i njegov pomoćnik Mišel Katino, nezaposleni Italijan star 60-godina – zatim vlasnik garaže na severoistoku Francuske Miguel Martinez i njegov pomoćnik Abdelaziz Abad – svi su optuženi za snabdevanje trojice napadača "puškama, automatskim pištoljima, raketnim bacačima, punjačima, municijom, zaštitnim prslucima".
U odsustvu se sudi Hajat Bumedien (Hayat Boumeddiene), Kulibalijevoj partnerki koja je u vreme napada imala 27 godina.
Ona je napustila Francusku nedelju dana uoči napada i otišla u Siriju. Prema nekim izveštajima, ubijena je u američkim vazdušnim udarima prošle godine na položaje "Islamske države", ali je, navodno, posle viđena u al-Hol kampu u kome su zatvoreni pripadnici ove ekstremističke organizacije, a da je potom pobegla.
Braća Mohamed i Mehdi Belusin su optužena da su pomogla Hajat Bumedien da se domogne Sirije. Mohamed je okrivljen i kao ideološki mentor Ameda Kulibalija koga je upoznao u zatvoru, povezavši ga sa "Islamskom državom".
Ukoliko budu osuđeni, prete im kazne zatvora od 20 godina do doživotne.
Napadači uzvikivali: "Osvetili smo proroka"
Napadači, braća Šerif i Said Kouači upali su u prostorije redakcije "Šarli Ebdoa" ubivši osam novinara, dvojicu policajaca, domara i posetioca.
Oni su posle pokolja uzvikivali: "Osvetili smo proroka" i tvrdili da su napad izvršili u ime al-Kaide, ubili su ranjenog policajca i pobegli.
Dva dana kasnije, Amedi Kulibali, poznanik braće Kouači iz zatvora, upao je supermarket uoči jevrejske subote i ubio četiri taoca (troje mušterija i zaposlenog) potvrđujući odanost grupi "Islamska država", a prethodno je likvidirao i mladu policajku.
Snage bezbednosti su na kraju upale u supermarket i ubile Kulibalija i oslobodili preostale taoce.
Policija je u međuvremenu ubila i braću Kouači, koji su se do tada skrivala u štampariji sa još jednim taocem.
Sedamnaestoro ljudi je ubijeno, od toga 12 u napadu na redakciju, zajedno sa sva tri napadača.
Ubrzo su nakog toga milioni ljudi izašli na ulice učestvujući u marševima solidarnosti širom Francuske i sveta pod sloganom "Ja sam Šarli" (Je suis Charlie).
Ponovo objavljene karikature proroka Mohameda
U uvodniku ove nedelje uz ponovo objavljene karikature proroka Mohameda, koje su 2015. godine izazvale gnev u muslimanskom svetu, list navodi da crteži "pripadaju istoriji i da istorija ne može da se menja niti briše".
Karikature koje su reprintovane ove nedelje prvi put su štampane 2006. godine a pre toga su ih objavile danske novine Jillands Posten, izazivajući nasilne proteste muslimana koji veruju da je prikazivanje Mohameda na taj način bogohuljenje.
Loran Suriso, urednik lista i jedan od retkih koji su preživeli napad na redakciju, naveo je imena svake od žrtava u uvodniku za ovonedeljno izdanje.
Charlie Hebdo, koji je pokrenut 1970-ih, čuven je po tome da redovno objavljuje karikature verskih vođa različitih religija, a onda ih reprintuje, što je često izazivalo kontroverze, ne samo u muslimanskom svetu.
Glavni urednik lista Stefan Šarbonije (Stéphane Charbonnier) (47), zvani Šarb (Charb), dobijao je pretnje smrću i pre napada 2015, u kome je ubijen. Zbog toga je imao non stop policijsku zaštitu. Na sedište lista je bačena benzinska bomba 2011.
Šarb je odlučno branio objavljivanje karikatura proroka Mohameda kao simbol slobode govora: "Ne optužujem muslimane zato što se ne smeju našim crtežima," kazao je 2012. Za AP.
"Živim pod francuskom zakon, a ne kuranskim," istakao je Šarb.
Ovaj list se doživljava kao simbol slobode govora, pa mnogi koji ga brane koriste haštag
#JeSuisCharlie (Ja sam Šarli).
U ovonedeljnom uvodniku se navodi: "Ponovono objavljivanje karikatura u sedmici u kojima počinje suđenje za terorističke napade u januaru 2015., čini nam se ključnim."
Makron: Francuska sloboda bogohuljenja
Predsednik Francuske Emanuel Makron brani slobodu štampe i francusku "slobodu bogohuljenja, koja je povezana sa slobodom savesti."
On je rekao da je njegova uloga da zaštiti te slobode.
“Nije na predsedniku republike da kvalifikuje urednički izbor novinara jer imamo slobodu štampe, koja nam je s pravom draga...Samo bih rekao da u Francuskoj svako može da kritikuje vladu, predsednika, da bogohuli, i tako dalje," izjavio je Makron.
On je dodao da su mu u mislima "muškarci i žene koji su tako kukavički ubijeni" u napadu 2015.
Kritike Turske i Pakistana
Turska, predominantno muslimanska ali oficijelno sekularna država, pridružila se Pakistanu u osudi ponovnog objavljivanja karikatura, kritikujući Makronovu odbranu "slobode za bogohuljenje".
"Najstrožije osuđujemo odluku magazine Šarli Ebdo da ponovo objavi karikature koje omalovažavaju našu veru i proroka," saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Turske.
"Neprihvatljivi su pokušaji francuskih vlasti, pres svega predsednika Makrona, da to obrazloži u kontekstu slobode izražavanja," navodi Ministarstvo iz Ankare, dodajući da su karikature "usmerene protiv naših svetih vrednosti".
Ovom kritikom Turske na račun Makrona proširena je duga lista neslaganja između Ankare i Pariza, koje su na suprotnim stranama u sukobu u Libiji i spore se oko pomorskih prava u istočnom Sredozemlju, podseća Frans pres
‘Istorijsko suđenje’
Francuski mediji su opisali suđenje kao ‘istorijsko’, ali je skopčano sa rizikom da se otvore rane u francuskoj nacionalnoj psihi, prenosi CNN.
Otvorene su specijalne galerije za javnosti koja će moći da prati suđenje koje će biti prenošeno na velikim ekranima.
‘Suđenje ideologiji’
Zine El Razui, francuskinja novinarka marokanskog porekla, radila je za "Šarli Ebdo". U vreme napada nije bila u redakciji. Izjavila je za Dojče Vele da se nada da će "ovaj process biti suđenje ideologiji koja je ubila naše prijatelje".
Ona od 2017. ne radi za "Šarli Ebdo", ali je i dalje aktivna u borbi za sekularizam. Po njenim rečima, borba protiv radikalnog islama je postala još teža, zbog čega je pod stalnom policijskom zaštitiom.
"Mislili smo da smo tada dotakli dno, ali to nije bio slučaj," istakla je Razui.
"Nakon toga su se izvedeni užasni napadi na muzički centar Bataklan, u Nici 2016. i mnogi drugi sa ljudima koji su uzvikivali 'Allahu Akbar.' Od 2015. situacija se zaista pogoršala. Radikalni islamisti su sve nesputaniji u propagiranju svojih stavova," kazala je Razui za Dojče Vele.
