U četvrtak ujutro je grupa bivših radnika fabrike Sever, okupljenih oko udruženja Solidarnost, sprečila plenidbu pokretne imovine Živka Strajina, takođe bivšeg radnika iste firme, koju je Osnovni sud u Subotici zatražio na ime troškova zbog izgubljenog spora sa Severom. Strajin je jedan od 460 radnika koji su tužili ovu subotičku firmu zbog neisplaćenih zarada, ali je sud presudio u korist poslodavca, zbog navodne zastarelosti tužbi, a radnicima naložio isplatu sudskih troškova, koje se u pojedinim sličajevima kreću i preko sto hiljada dinara. Svima njima, ukoliko do sada nisu platili troškove, preti poseta izvršitelja i plenidba.
„Veliki broj tih radnika, koji su izgubili posao u Severu praktično je na ulici, i nije u mogućnosti da plati ove troškove. Očito je da je u ovoj državi pravda za obične građane nedostupna“, kaže Vanja Dragojlović, predsednik Solidarnosti.
„Živko Strajin je jedan od tih slučajeva, on je ostao bez posla, ali je istovremeno i invalid, i ne može baš lako naći posao. Jasno je da on nema para da plati te troškove, i zato će Udruženje građana Solidarnost i ubuduće regovati u zaštitu tih ljudi i neće dozvoliti da država pljačka najsiromašnije građane, a pre svega zbog toga što se te presude zasnivaju na nezkonitim odlukama Osnovnog suda u Subotici i Apelacionog suda u Novom Sadu“, kaže Dragojlović.
Sud je, naime, u tim presudama pošao od ocene da su potraživanja radnika (za neisplaćene zarade u visini od oko 30 odsto za period od 1997. do 2002. godine) i tužbe zastareli, jer su podneseni nakon završetka procesa privatizacije. No, kako tvrdi Solidarnost, datum zvršetka privatizacije koji je sud uzeo kao polaznu osnovu nije zakonski utemeljen, i stoga ni presude nemaju zakonsko opravdanje.
Izvršitelji se juče ipak nisu pojavili, jer im je navodno dojavljeno da se priprema prostest, ali Strajin ih svakako očekuje narednih dana. U najavi plenidbe, inače, stoji da mu se ima oduzeti pokretna imovina u vrednosti od oko 70 hiljada dinara, odnosno sve„osim sim stola za ručavanje i kreveta".
„Eto šta me je snašlo pod stare dane... Ja sam dobio otkaz nakon 32 godine radnog staža, 2005. godine. Tužbu sam podneo u roku, a skidali su mi 60 meseci od plate, a iznos je oko 600 hiljada dinara. Umesto da dobijem taj novac, ja sada dugujem Severu 70 hiljada dinara“, kaže Strajin.
Udruženje Solidarnost, koje prati sudski proces Severovih ali i drugih radnika u slično situaciji, stava je da se radi o „dilu“ između firmi i državnih i sudskih organa, budući da je polovina radnika u istom procesu dobila spor, odnosno njih oko 450, dok je druga polovina osuđena na plaćanje troškova Severu. Mikloš Olajoš Nađ, član izvršnog odbora Solidarnosti, napominje da je Sever nakon ovakvih presuda praktično na nuli, a da su dugove radnicima plaćene sudskim troškovima onih koji su spor izgubili. Svi oni žalili su se višim instancama, a već tri godine predmet se nalazi na Ustavnom sudu.
„Ja bih rekao da smo mi na korak do Strazbura. Da li Srbiji treba 450 novih slučajeva u Strazburu?“, pita Mikloš Olajoš Nađ.
Vladislav Rakić, član Izvršnog odbora Slodarnosti, razloge problema u kojem su se ovi radnici našli vidi u nezakonitim privatizacijama.
„Sve to se nije moglo uraditi bez saglasnoti političara, i nadležnih organa... Mi smo svi pokradeni, čitava Srbija je pokradena, a sada sud donosi presude protiv radnika navodno u ime naroda. On to u moje ime ne može to raditi – neka radi to u svoje ime“, kaže Rakić.
