Ana Pisonero, portparol Evropske komisije, poručila da je od najveće važnosti da izbori u Bosni i Hercegovini budu fer, slobodni i inkluzivni, kako bi se građanima omogućilo da ostvare svoje osnovno pravo glasa.
"Ne može biti preduslova ili opstrukcije", poručila je Pisonero u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.
Centralna izborna komisija (CIK) Bosne i Hercegovine (BiH) raspisala je opšte izbore za nedelju, 2. oktobra.
Prema rečima Pisonero, vlast BiH treba da obezbedi sredstva potrebna za organizovanje izbora, kako je predviđeno zakonom.
"Na kraju, neće nestati potreba da se ukloni diskriminacija u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava, da se poboljša integritet izbora i ojača funkcionalnost institucija. Ove reforme su ključne za EU put BiH, kao što je navedeno u Mišljenju Komisije o ključnim prioritetima", navela je Pisonero.
Ona je upozorila da je za briselske institucije "neprihvatljiva svaka inicijativa koja podriva jedinstvo, teritorijalni integritet i suverenitet BiH".
Dragan Čović, predsednik Hrvatskog narodnog sabora (HNS) Bosne i Hercegovine, uputio je pismo brojnim međunarodnim dužnosnicima u kojem je izrazio "duboku zabrinutost zbog odluke o raspisivanju izbora bez izmene izbornog zakona u cilju otklanjanja svih utvrđenih diskriminacija".
Međutim, stav evropskih zvaničnika jeste da bez obzira na neophodnost da se preduzmu izborne reforme, izbori u zemlji trebaju biti održani i ako se u međuvremenu ne promeni izborni zakon.
Na opštim izborima građani BiH biraju članove Predsedništva i zastupnike u Parlamentarnoj skupštini BiH, zastupnike u parlamentima entiteta Republika Srpska i Federacija BiH te zastupnike u deset kantona u Federaciji BiH.
Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine (PS BiH) još nije usvojila budžet za prošlu, kao ni za tekuću godinu.
Iz CIK-a BiH naglasili su da će biti potreban veći iznos od 11,72 miliona maraka (više od šest miliona eura) koliko je koštalo održavanje prethodnih općih izbora 2018.
Predstavnici stranaka okupljenih u Hrvatsku narodni sabor na čelu s Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) BiH, smatraju da “nema zakonskih uslova za održavanje izbora”.
Pri tome ističu da nisu izmenjeni Izborni zakon i Ustav BiH, čije je neke odredbe poništio Ustavni sud BiH, dok je druge u predmetima kolektivno nazvanim“Sejdić-Finci” Evropski sud za ljudska prava iz Strasbourga proglasio diskriminatornim.
Dosadašnji pregovori o izmenama izbornog zakona BiH, održavani i uz posredovanje međunarodne zajednice, bili su neuspešni.
