Većina Albanaca u Opštini Zvečan živi u selima Lipa, Boljetin i Žaže. I pored uređene infrastrukture, novog puta, izgrađene škole i ambulante, stanovnici Lipe uglavnom žive od poljoprivrede, i u teškoj su materijalnoj situaciji.
Porodica Keljmendi je jedna od mnogih na Kosovu koja traži samo krov nad glavom. Kući u kojoj danas žive preti rušenje, s obzirom da je stara i oronula.
"U selu Lipa, u Opštini Zvečan na severu Kosova, živi između 350 i 400 stanovnika albanske nacionalnosti, a tokom leta broj se uvećava, kada dođu članovi porodica iz inostranstva i gradova, koji su se otisnuli u svet, u potrazi za boljim životom", kaže za RSE predstavnik sela Agron Keljmendi.
Jedna od najugroženijih je petočlana porodica Keljmendi, koja živi u staroj i trošnoj kući, zidanoj pre nekoliko decenija, bez elementranih uslova za život. U teškim uslovima obitava mladi bračni par sa troje maloletne dece, ćerka ima sedam, sin pet godina, dok je najmlađe - beba u kolevci.
Fatime Keljmendi (29) koja je iz Bajgore došla i udala se u Lipu, kaže da žive u katastrofalnim uslovima.
“Ne plašim se za sebe, nego za decu, da mi se ne sruši kuća. Ako neko pomogne, bila bih zahvalna. Dolazili su pre, dva tri puta posmatrali, obećavali, ali ništa“, navodi Fatime.
U kući postoji improvizovano kupatilo, tik do kuhinje gde se sprema hrana. Fatime na šporetu, u limenom kazanu, otkuvava veš. Nema mašinu za pranje, niti mogućnosti da je kupi.
Kaže da je tražila pomoć u Opštini Južna Mitrovica, ali da su joj rekli, da se obrate Opštini Zvečan. "Niko ne dolazi ni da nas poseti, ni da brine o nama", dodaje Fatime.
Muž je zaposlen kao domar u jednoj od škola u Južnoj Mitrovici, ali primanja su dovoljna samo da prehrani porodicu. I mada je kuća veća, svi spavaju u jednoj sobi manjoj od 10 kvadrata. Ostale su bez nameštaja, i preti im veća opasnost od rušenja. Beba nema krevetac, kolevku će uskoro prerasti.
Primetili smo da kuća, iako ima sijalična mesta i priključak, nema sijalica u sobama.
“U spoju je. Kablovi su stari, pa odmah pukne sijalica. Svi spavamo u jednoj sobi. Plašim se da se ne sruši kuća, pa da budemo zajedno, da ih spasim”', kaže Fatime i dodaje da se tokom leta najviše boji zmija kojih ima mnogo i koje lako mogu da uđu u kuću. Deca se, ipak, igraju vani, iako je teren takav, a pomoćni objekti od kamena, pogoduju razmnožavanju ovih gmizavaca.
“Daj Bože da neko dođe da pomogne, ali ništa više ne tražim, samo da se udaljim od zmija i miševa”, kaže Fatime.
Agron Keljmendi, predstavnik sela Lipa kaže da nisu mogućnosti da pomognu ovoj porodici: “Što se tiče nas - ne. Sve zavisi od opštine, centralnih vlasti ili neke donacije.”
Kada je lokalno rukovodstvo u pitanju, Keljmendi kaže da postoji Kancelarija za zajednice pri Opštini Zvečan, ali da nisu u mogućnosti da im izađu u susret. U opštini nema firmi koje bi pomogale siromašnima, kao što to u Mitrovici čine veliki marketi ETC i Emona.
“Stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom. Jedan deo je zaposlen, ali većina živi od socijalne pomoći. Teren je dosta povoljan, ali ljudi nemaju mogućnosti da osnuju male firme” , navodi Keljmendi.
Prema njegovim rečima, selo Lipa ima nizak standard, a nedostaju posao i kuće. Kaže da je u poslednje dve godine nekoliko porodica napustilo selo i otišlo u inostranstvo, ali da su se neki ipak vratili. Njima se nakon toga malo izašlo u susret.
Prevoz do Mitrovice je takođe jedan od velikih problema. Nadležno ministarstvo u Prištini plaća jedan prevoz dnevno, a kaže da bi im značilo da to bude barem dva puta. Privatni kombi prevoznik saobraća pet puta, ali je povratna karta skoro dva evra, što je preskupo, imajući u vidu da porodice imaju više članova, pa samim tim nisu u mogućnosti da toliko novca izdvoje za kartu do Mitrovice, koja je od Lipe udaljena oko tri kilometra.
Facebook Forum