Patrijarh Irinej bio je na čelu Srpske pravoslavne crkve (SPC) deset godina, a nakon njegove smrti otvoreno je pitanje njegovog naslednika i stavova koji će preovladati u SPC nakon izbora poglavara.
"Glavno pitanje će, između ostalog, biti koliko je ta ličnost podobna u svetlu uspostavljanja odnosa sa državom", istakao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesor etike na Univerzitetu u Novom Sadu Slobodan Sadžakov.
Kako se bira patrijarh?
Postupak izbora novog patrijarha propisan je Ustavom Srpske pravoslavne crkve.
Prema tom dokumentu, do izbora budućeg patrijarha njegove dužnosti obavlja Sinod, na čelu sa najstarijim članom.
"Sinod je 'crkvena vlada'. Nju sačinjava nekoliko episkopa, vladika. Najstariji u Sinodu je vršilac dužnosti patrijarha, to je mitropolit dabrobosanski Hrizostom. On nije najstariji po godinama starosti, već po godinama koliko je dugo u svom vladičanskom činu", objasnio je za RSE teolog Mladen Aleksić.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve, 46. po redu, biće izabran na Izbornom saboru. Dan i mesto održavanja Sabora raspisuje Sinod.
"Sveti arhijerejski Sabor je skupština svih episkopa, vladika, mitropolita koji dolaze na sednicu. Oni na sednici pokreću izborni postupak, i taj sabor postaje Izborni sabor", objašnjava Aleksić.
Uz podsećanje da je redovni Sabor SPC, koji je trebalo da bude održan u maju ove godine, do daljeg odložen zbog pandemije korona virusa, teolog Mladen Aleksić ističe da se za sada ne zna kad će biti organizovan postupak za izbor novog patrijarha.
"Mislim da je trenutno SPC u velikom izazovu kako rešiti te probleme - i epidemiološke i organizacione. I na kraju, kako sve rešiti u skladu sa propisima oko izbora novog poglavara", rekao je on.
Ustav SPC nalaže da Izborni sabor treba da se održi najkasnije tri meseca od upražnjavanja mesta patrijarha – odnosno "patrijaršijskog prestola", kako piše u dokumentu. Saboru treba da prisustvuje dve trećine od 40 članova - arhijereja.
Kako se glasa?
Na Izbornom saboru, članovi predlažu trojicu kandidata za patrijarha.
Kandidat za patrijarha mora da ispuni uslov da je eparhijski arhijerej (na čelu eparhije pod upravom SPC) najmanje pet godina. Procedura nalaže da se trojica kandidata biraju tajnim glasanjem. Svaki kandidat mora dobiti natpolovičnu većinu glasova.
Kada se saznaju imena trojice kandidata koji su dobili natpolovične većine glasova, prelazi se na biranje "apostolskim žrebom".
"Apostolski žreb", ukratko, ovako izgleda - na službi "Priziva Svetog Duha za izbor novog patrijarha", imena trojice kandidata stavljaju se u zasebne koverte, a one u Jevanđelje.
U tačno određenom delu službe, jedan od monaha, izabran od Sabora, izvlači kovertu u kojoj je ime novog patrijarha.
"Koga izvuče, on je novi patrijarh. Ta komplikovana procedura ’apostolski žreb’ je vraćena šezdesetih godina prošlog veka, jer je ranije država dosta uticala na izbor poglavara", istakao je Aleksić.
Suština tog čina je u verovanju da su "članovi Sabora odabrali kandidate po ljudskim vrlinama, a da je Božja volja koji je od njih trojice dostojan trona patrijarha srpskog".
Ko su mogući kandidati?
Teolog Mladen Aleksić je za RSE rekao da kao član Srpske pravoslavne crkve "ne bi želeo da licitira imenima" za kandidate.
"Mislim da to u ovom trenutku zaista niko ne zna, to samo Bog zna. Jer ako pogledamo kratak istorijat izbora dvojice poslednjih patrijarha, retko ko je prognozirao da će episkop Irinej postati patrijarh. Ili 1990. godine, kada se pojavio ne toliko poznat episkop sa Kosova Pavle, koji je kasnije postao patrijarh", napomenuo je on.
Profesor etike na Univerzitetu u Novom Sadu Slobodan Sadžakov podseća da je 1990. godine patrijarh Pavle dobio kandidaturu, odnosno podršku episkopa, tek nakon devetog kruga glasanja.
"To finalno biranje se ne može predvideti, ali možemo govoriti o kandidatima koji figuriraju", mišljenja je Sadžakov.
"Verovatno će jedan od kandidata biti uticajni episkop bački Irinej Bulović (nosi isto ime kao prethodni patrijarh prim.aut.). Ne bi me začudilo da to bude i vladika Grigorije koji je veoma popularan i veoma značajan u toj, da tako kažem, struji koja je bila suprotstavljena ovoj 'irinejskoj' struji", nabrojao je on.
Sadžakov napominje da proteklih godina u SPC postoje ’ozbiljni raskoli’:
"Šta su bili razlozi njihovog rascepa – pre svega su bili vezani za politiku, događanja koja je diktirala politika, kao recimo oko Kosova. Videli smo da su jednu struju činili patrijarh Irinej, episkop Irinej Bulović i Porfirije koji su nastojali da budu u dobrim odnosima sa državom".
"Drugu" struju, napominje Sadžakov, predvodio je pokojni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
"Ona je oštro kritikovala vlast, u nekim momentima čak i patrijarha. Oni su došli u direktan sukob sa Aleksandrom Vučićem, Amfilohije je čak bacao i kletve". Prema rečima Sadžakova, "tvrd stav" oko Kosova zauzima i vladika Grigorije, koji uživa veliku popularnost u delu javnosti.
S tim u vezi, mišljenje je profesora Sadžakova da je "u kontekstu budućih pregovora o Kosovu i te kako važno ko će biti novi patrijarh i kakav će biti njegov odnos sa državnim vrhom".
"Gotovo sam siguran da se neće osluškivati glas vernika, ta popularnost je jedna zanimljiva varijabla. Dešavalo se da neko bude jako popularan u narodu, ali da u tim crkvenim procedurama ne bude izglasan. Sve je u kombinatorici onih koji vladaju u SPC, a to je 40 arhijereja koji čine Sabor", rekao je on.
Može li država da se ’umeša’ u izbor?
Teolog Mladen Aleksić u razgovoru za RSE naglašava veliku ulogu Srpske pravoslavne crkve u Srbiji.
"Verujem da je našoj državi, odnosno ljudima koji su trenutno na vlasti, bitno ko će biti novi poglavar i mislim da to nije ništa novo", mišljenja je Aleksić.
Slobodan Sadžakov ističe da je Srbija "daleko od sekularizacijskih kriterijuma" i da je uticaj političkih struktura postojao i u prošlosti.
"Kod nas je sve to pomešano – državni i crkveni poslovi. Vidimo stalno mešanje države u crkvene poslove i crkve u državne. Naravno da će vlast, kojoj je važno ko će biti patrijarh, verovatno na neke 'podzemne' načine pokušati da utiče. Naravno da će to biti jedna, između ostalog, i politička igra", podvukao je on.
Ipak, ističe da bi trebalo da "u krajnjem momentu izbora niko nema uticaj i da se nikad ne može predvideti ko će biti patrijarh", zbog procedure "žreba".
Koliko patrijarh utiče na stavove SPC?
Teolog Mladen Aleksić napominje da je pitanje izbora novog patrijarha "tema broj jedan", jer su pred crkvom u ovom trenutku "veliki problemi i izazovi".
"U svetu postoje izvesni geopolitički problemi, gde se pravoslavna crkva nekako deli. Umesto da se sabira i ujedinjuje, javljaju se određene frakcije – na takozvanu 'grčku struju' koju predvodi vaseljenski patrijarh, i 'rusku struju' koju predvodi ruski patrijarh", istakao je on.
Napomenuo je i da Srpska pravoslavna crkva, ima još uvek "aktuelnih, nerešenih problema oko crnogorskog i makedonskog pitanja".
Srpska pravoslavna crkva protivi se usvojenom Zakonu o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori, sa stavom da tim zakonom želi da se "otme imovina" SPC u Crnoj Gori.
Sa Makedonskom pravoslavnom crkvom postoji višedecenijski spor u vezi sa statusom. Njoj nije priznata autokefalnost ni posle više od pola veka od kako se odvojila od SPC.
Patrijarh Irinej bio je oštar kritičar zapada, zalagao se za bliže odnose sa Rusijom i protivio se autokefalnosti ukrajinske crkve.
"Više da se gleda da se napravi konsenzus da većina arhijereja da svoj glas za nekog od kandidata koji je njima blizak - ne po nekim političkim strujama, nego koliko je trenutno sposoban da uspe da se izbori sa problemima koji su pred SPC", smatra Aleksić.
Prema rečima teologa, kada je u pitanju stav oko Kosova, arhijereji imaju gotovo isto mišljenje.
"Na kraju, oni su svi potpisali saopštenje sa prethodnih nekoliko Sabora gde su otvoreno rekli da je Kosovo sastavni deo Srbije", podsetio je Aleksić.
U svom prvom obraćanju kao patrijarh, Irinej je o Kosovu je govorio kao o "svetoj srpskoj zemlji", a obavezao se i da će duhovni i administrativni centar SPC ostati u Peći.
Slobodan Sadžakov dodaje da "nije siguran" da većina arhijereja SPC želi da menja stav o Kosovu "koji kvari mnoge planove Aleksandru Vučiću".
"Na kraju se i patrijarh Irinej morao povinovati volji arhijereja iskazanoj na Saboru, iako je pokušavao neprestano da izgradi linkove prema vlasti, pa je povodom 800 godina autokefalnosti crkve odlikovao Aleksandra Vučića, što je naišlo na veliko protivljenje vladika", napomenuo je on.
Kada je reč o spornim stavovima crkve, poput prava na abortus i prava LGBT populacije – nema promene mišljenja, smatra profesor Sadžakov:
"Puno je toga zacrtanog, i puno je toga što je platforma SPC od koje oni ne odustaju. Patrijarh Irinej je imao, ja bih rekao skandalozne stavove o Crnoj Gori, upoređujući položaj SPC u Crnoj Gori sa položajem u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Cenkao se oko tog Zakona o slobodi veroispovesti. Ko god dođe za patrijarha slediće ta neka osnovna načela i ne treba očekivati ništa spektakularno."
Upražnjeno mesto mitropolita crnogorsko-primorskog
Pored mesta patrijarha, u ovom momentu upražnjena su još dva mesta u vrhu Srpske pravoslavne crkve – mitropolita crnogorsko-primorskog i episkopa valjevskog.
Episkop valjevski Milutin preminuo je 30. marta ove godine od posledica zaraze korona virusom, a njegov naslednik još nije izabran jer se zbog pandemije Sabor SPC nije sastajao.
Sedam meseci kasnije, 30. oktobra u Podgorici je preminuo i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, usled komplikacija izazvanih korona virusom.
Izbor novog mitropolita crnogorsko-primorskog, svodi se na pitanja - da li će za novog mitropolita biti izabran episkop Joanikije, kako očekuju u Mitropoliji u Crnoj Gori ili će se Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) odlučiti za nekoga ko nije iz Crne Gore.
"Sam izbor se opet dodatno komplikuje", pojašnjava Slobodan Sadžakov:
"Jer Amfilohije je, na neki način, bio odmetnuti deo Srpske pravoslavne crkve. On je izgradio političku, ekonomsku, versku infrastrukturu u Crnoj Gori i praktično je napravio crkvu u crkvi tamo. Sada je bio trenutak da centrala SPC opet obnovi uticaj izborom nekog svog kandidata za mitropolita. Ali sada je i patrijarh umro i ne zna se ko će biti novi."
Mitropolita crnogorsko-primorskog, prema rečima Sadžakova, odabraće ’struja’ koja pobedi nakon izbora patrijarha.
Inače, nakon smrti mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, patrijarh Irinej je 1. novembra predvodio opelo i liturgiju uoči sahrane u kripti Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, kojoj je prisustvovalo hiljade vernika.
Na sahrani, gde je bio izložen otvoreni kovčeg sa telom mitropolita, sveštenici, najveći deo vernika, kao i pojedini političari, nisu nosili maske niti poštovali fizičku distancu. Sveštenici su pričešćivali vernike istom kašikom, a deo prisutnih je u mimohodu ljubio ruku pokojnika.
Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti (NKT) Crne Gore najoštrije je osudilo, kako je navelo, "drastično kršenje propisanih epidemioloških mera za zaštitu zdravlja i života građana" tokom tri dana koliko je trajao ispraćaj mitropolita Amfilohija.
Patrijarh SPC Irinej primljen je 4. novembra u Vojnu COVID bolnicu Karaburma nakon što mu je tokom redovnog testiranja potvrđena infekcija korona virusom.
Nakon što je 17. novembra iz SPC saopšteno da se patrijarhovo stanje stabilizovalo, 19. novembra pre podne SPC je u saopštenju navela da se zdravstveno stanje patrijarha Irineja pogoršalo, a vest o smrti stigla je 20. novembra.
Facebook Forum