Mešihat Islamske zajednice u Srbiji izdao je saopštenje u kome se tvrdi da je bošnjačko stanovništvo u Sandžaku uznemireno zbog nedavne vojne vežbe na Pešterskoj visoravni.
“Naziv vojne vježbe "Odlučan odgovor" zapravo predstavlja poruku Bošnjacima da ih aktuelni režim doživljava kao opasnost, a ne kao ravnopravne građane države Srbije”, piše u saopštenju.
Predsednik Srbije Boris Tadić optužen je za nacionalističku retoriku, zbog rečenice: "Branimo nacionalne interese države i nacionalne interese srpskog naroda."
Mešihat tvrdi da se Bošnajci ne mogu naći ni u formulaciji “država”, a nisu ni srpski narod. Istrazujući otkud tako oštre reakcije, sagovornici RSE otkrivaju veoma zabrinjavajuće političke procese u Sandžaku, delu Srbije u kome živi skoncetrisana bošnjačka manjina.
Vojna vežba na Pešteru je, tvrdi Mešihat, “u suprotnosti sa međunarodnim pravom po čijim propisima Vojska nije smjela organizovati vojne vježbe na prostoru gdje pretežno žive pripadnici manjinskog naroda.”
“Ne postoji nijedan propis, ništa na međunarodnom nivou, što bi sprečavalo vojsku jedne zemlje da na svojoj teritoriji, unutar svojih granica izvodi vježbe Bez obzira na to da li se poligon nalazi na teritoriji gde dominira jedna, druga ili treća nacionalna manjina, vjerska grupa ili bilo ko drugi. Čak je reč o poligonu koji u punoj mjeri zadovoljava potrebe Vojske kada je reč o izvođenju bojevog gađanja, na bezbedan način, bez ugrožavanja civilnog stanovništva”, smatra ekspert za vojna pitanja Aleksandar Radić.
Predsednik Srbije na vojnoj vežbi na Pešteru, Foto: Tanjug
“Mešihat Islamske zajednice u Srbiji dalje tvrdi da je lokalno bošnjačko stanovništvo bilo uznemireno prisustvom tolike vojske. Portparol Mešihata Sead Šaćirović, koji je potpisao saopštenje, kaže za naš program:
“Novi Pazar je faktički bio pun vojske i sve sa ciljem zastrašivanja stanovništva. Vojni kamioni su se šetali kroz sam centar grada, uz puno zadržavanja - čistih provokacija i do toga da su tutnjali po pešterskoj visoravni i upropaštavali ljudima travu, okolna naselja i kuće zbog svih tih silnih eksplozija i uopšte demonstracija sile. Narod se osetio ugroženim i zatražio od jedine institucije kojoj veruju da će da odreaguje.”
A profesor Mehmed Slezović dugogodišnji aktivista u Sandžačkom krugu nezasvisnih inteletualaca, inače, svetski poznati grafičar za naš program je izjavio: “Šta da vam kažem, ja ne izlazim toliko napolje. Odem do fakulteta i nemam tu vrstu informacije, niti komunikacije. Ali ovo mogu da vam kažem: oni, verujte mi, imaju razloga da izađu sa nečim takvim.”
Aida Ćorović iz novopazarske nevladine organizacije Urban IN o ovom događaju za RSE govori: “Nisam čula nikakav komentar, jer kada se kaže uznemirenje i kada je to tako dramatično predstavljeno kao u ovom saopštenju Mešihata, onda to stalno čujete na ulici - taj šum. Ja ovoga puta taj šum nisam čula.”
Ali Ćorović ipak napominje: “Moram da kažem da nije prijatno da se vide tenkovi na ulici. Početak devedesetih godina je i dalje u sećanjima mojih sugrađana. Činjenica je da ova država nije ništa uradila da se distancira i kaže - izvinite za sve ono što su srpska vojska i policija uradili početkom devedesetih godina.”
Nema sumnje da je cilj ove demonstracije sile zastrašivanje sandžačkih Bošnjaka i njihovih predvodnika koji ne prihvataju poltronski odnos prema beogradskom režimu”, tvrdi Mešihat Islamske zajednice u Srbiji.
Portparol Mešihata Sead Šaćirović:
“Samo ime – Odlučan odgovor…Prema kome je odlučan odgovor? Da li je prema nama koji konstantno tražimo da se naša prava poštuju i konstantno tvrdimo da su ona prekršena? Smatramo da samo održavanjem ove vježbe jeste svojevrsna poruka Bošnjacima da budu potpuno mirni i pokorni.”
Sandžački Bošnjaci su već godinama politički podeljeni na pristalice Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića, obojica su trenutno ministri u Vladi Srbije. Raslojavanje nastaje 2007. godine i u islamskoj zajednici, tako da postoje dve. Jedna u Beogradu (Islamska zajednica Srbije) na čelu sa reis ulemom Ademom Zilkićem koji se smatra bliskim beogradskim vlastima i druga Islamska zajednica U Srbiji u Novom Pazaru na čelu sa sandžačkim muftijom Muaremom Zukorlićem koji je vezan za Islamsku zajednicu u Bosni i Hercegovini i koji je potpisao ovo saopštenje.
Mehmed Slezović kaže da iza tog raskola stoji vlast u Beogradu i da se sve otelo kontroli:
“Oni su krenuli s time da se jednostavno slegne Muamer Zukorlić. Međutim, sve to poprima kud i kamo ozbiljniju političku konotaciju. Ja bih čak rekao i nekontrolisanu.”
Aida Ćorović skreće pažnju da je na pomolu treća politička opcija sandžačkih Bošnjaka iza koje stoji Zukorlićev Mešihat i u tome vidi pozadinu celog ovog slučaja.
“Mešihat talasa jer je sada potpuno očigledno da islamska zajednica u Srbiji na čelu sa muftijom Zukorlićem želi politički pakt. Već mesecima u javnom vokabularu stoji ta priča o trećoj političkoj opciji koja je Bošnjačka, ali koja je po mom mišljenju vrlo retrogradna i vrlo opasna. Priča se čak i onekakvom otcepljenju Sandžaka”, objašnjava Aida Ćorović.
Mehmed Slezović smatra da je cela priča u Sandžaku sve manje bezazlena i objašnjava:
“Imam utisak da Sandžak ponovo ulazi u jednu fazu, u jedan proces još uvek veoma blag. Postoji jedna vrlo nerazumna politika države prema islamu ovde, prema islamskoj zajednici, instituciji koja počinje da biva i politička. Hoću da kažem da tu internacionalizaciju ne da je samo uslovila srbijanska politika, već je na neki način i direktno vodi.”
“Naziv vojne vježbe "Odlučan odgovor" zapravo predstavlja poruku Bošnjacima da ih aktuelni režim doživljava kao opasnost, a ne kao ravnopravne građane države Srbije”, piše u saopštenju.
Predsednik Srbije Boris Tadić optužen je za nacionalističku retoriku, zbog rečenice: "Branimo nacionalne interese države i nacionalne interese srpskog naroda."
Mešihat tvrdi da se Bošnajci ne mogu naći ni u formulaciji “država”, a nisu ni srpski narod. Istrazujući otkud tako oštre reakcije, sagovornici RSE otkrivaju veoma zabrinjavajuće političke procese u Sandžaku, delu Srbije u kome živi skoncetrisana bošnjačka manjina.
Vojna vežba na Pešteru je, tvrdi Mešihat, “u suprotnosti sa međunarodnim pravom po čijim propisima Vojska nije smjela organizovati vojne vježbe na prostoru gdje pretežno žive pripadnici manjinskog naroda.”
Vojska može da vežba bilo gde na svojoj teritoriji
“Ne postoji nijedan propis, ništa na međunarodnom nivou, što bi sprečavalo vojsku jedne zemlje da na svojoj teritoriji, unutar svojih granica izvodi vježbe Bez obzira na to da li se poligon nalazi na teritoriji gde dominira jedna, druga ili treća nacionalna manjina, vjerska grupa ili bilo ko drugi. Čak je reč o poligonu koji u punoj mjeri zadovoljava potrebe Vojske kada je reč o izvođenju bojevog gađanja, na bezbedan način, bez ugrožavanja civilnog stanovništva”, smatra ekspert za vojna pitanja Aleksandar Radić.
“Mešihat Islamske zajednice u Srbiji dalje tvrdi da je lokalno bošnjačko stanovništvo bilo uznemireno prisustvom tolike vojske. Portparol Mešihata Sead Šaćirović, koji je potpisao saopštenje, kaže za naš program:
“Novi Pazar je faktički bio pun vojske i sve sa ciljem zastrašivanja stanovništva. Vojni kamioni su se šetali kroz sam centar grada, uz puno zadržavanja - čistih provokacija i do toga da su tutnjali po pešterskoj visoravni i upropaštavali ljudima travu, okolna naselja i kuće zbog svih tih silnih eksplozija i uopšte demonstracija sile. Narod se osetio ugroženim i zatražio od jedine institucije kojoj veruju da će da odreaguje.”
Nije prijatno videti vojsku na ulici
A profesor Mehmed Slezović dugogodišnji aktivista u Sandžačkom krugu nezasvisnih inteletualaca, inače, svetski poznati grafičar za naš program je izjavio: “Šta da vam kažem, ja ne izlazim toliko napolje. Odem do fakulteta i nemam tu vrstu informacije, niti komunikacije. Ali ovo mogu da vam kažem: oni, verujte mi, imaju razloga da izađu sa nečim takvim.”Aida Ćorović iz novopazarske nevladine organizacije Urban IN o ovom događaju za RSE govori: “Nisam čula nikakav komentar, jer kada se kaže uznemirenje i kada je to tako dramatično predstavljeno kao u ovom saopštenju Mešihata, onda to stalno čujete na ulici - taj šum. Ja ovoga puta taj šum nisam čula.”
Nema sumnje da je cilj ove demonstracije sile zastrašivanje sandžačkih Bošnjaka i njihovih predvodnika koji ne prihvataju poltronski odnos prema beogradskom režimu”, tvrdi Mešihat Islamske zajednice u Srbiji.
Portparol Mešihata Sead Šaćirović:
“Samo ime – Odlučan odgovor…Prema kome je odlučan odgovor? Da li je prema nama koji konstantno tražimo da se naša prava poštuju i konstantno tvrdimo da su ona prekršena? Smatramo da samo održavanjem ove vježbe jeste svojevrsna poruka Bošnjacima da budu potpuno mirni i pokorni.”
Situacija u Sandžaku nije bezazlena
Sandžački Bošnjaci su već godinama politički podeljeni na pristalice Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića, obojica su trenutno ministri u Vladi Srbije. Raslojavanje nastaje 2007. godine i u islamskoj zajednici, tako da postoje dve. Jedna u Beogradu (Islamska zajednica Srbije) na čelu sa reis ulemom Ademom Zilkićem koji se smatra bliskim beogradskim vlastima i druga Islamska zajednica U Srbiji u Novom Pazaru na čelu sa sandžačkim muftijom Muaremom Zukorlićem koji je vezan za Islamsku zajednicu u Bosni i Hercegovini i koji je potpisao ovo saopštenje. Mehmed Slezović kaže da iza tog raskola stoji vlast u Beogradu i da se sve otelo kontroli:
“Oni su krenuli s time da se jednostavno slegne Muamer Zukorlić. Međutim, sve to poprima kud i kamo ozbiljniju političku konotaciju. Ja bih čak rekao i nekontrolisanu.”
Aida Ćorović skreće pažnju da je na pomolu treća politička opcija sandžačkih Bošnjaka iza koje stoji Zukorlićev Mešihat i u tome vidi pozadinu celog ovog slučaja.
“Mešihat talasa jer je sada potpuno očigledno da islamska zajednica u Srbiji na čelu sa muftijom Zukorlićem želi politički pakt. Već mesecima u javnom vokabularu stoji ta priča o trećoj političkoj opciji koja je Bošnjačka, ali koja je po mom mišljenju vrlo retrogradna i vrlo opasna. Priča se čak i onekakvom otcepljenju Sandžaka”, objašnjava Aida Ćorović.
Mehmed Slezović smatra da je cela priča u Sandžaku sve manje bezazlena i objašnjava:
“Imam utisak da Sandžak ponovo ulazi u jednu fazu, u jedan proces još uvek veoma blag. Postoji jedna vrlo nerazumna politika države prema islamu ovde, prema islamskoj zajednici, instituciji koja počinje da biva i politička. Hoću da kažem da tu internacionalizaciju ne da je samo uslovila srbijanska politika, već je na neki način i direktno vodi.”