Vlada Divljan bio je muzika i rokenrol, saosećanje i ljubav, njegov život se nikada neće završiti, poruka je sa komemoracije jednom od najistaknutijih muzičara sa ovih prostora održane u krcatoj sali „Amerikana“ beogradskog Doma omladine.
Prijatelji i kolege su mu kao poslednji pozdrav osim toplih reči, upriličili i oproštajni koncert.
„Mogu samo da kažem da smo ostali bez najboljeg od nas. Za mene je bila izuzetna čast da svaki put mogu da se popnem na binu sa Vladom. Brate Divljo, hvala ti na ljubavi, osmesima i muzici koju smo podelili. Ovo je posvećeno Vladi, Dini, Stevi i Pavlu....“, rekao je pre nego što je zapevao „Nebesku temu“ u pratnji benda "Ljetno kino" Srđan Gojković Gile, jedan od najbližih saradnika i dugodišnji prijatelj Vlade Divljana. Muzičara koji se smatra predvodnikom najtalentovanije generacije jugoslovenskog rokenrola s početka 80.-ih godina prošlog veka.
Uz Srđana Gojkovića, zagrebačkom bendu "Ljetno kino", sa kojim je Divljan radio na svojim poslednjim izdanjima, su se na bini pridruživali i drugi muzičari poput Dušan Kojića Koje, Momčila Bajagića Bajage, Zdenka Kolara, Gorana Vasovića Vasketa, a jedna od izvedenih pesama bila je i "Rusija".
Vlada Divljan je bio glavna pokretačka muzička snaga legendarnih „Idola“ u uzbudljvom vremena u kome se činilo da u društvu postoji perspektiva i snaga da se živi bolje i srećnije. Tako ga se, sa početaka njihovog poznanstva, priseća Slobodan Konjović, višedecenijski muzički urednik Studija B, radio stanice nekada kultnog statusa
„Vlada je sa svojim bendom bio na vrhu tog talasa. Imao sam čak jednom i prilike da radimo nešto zajedno u muzici. Ali onda sam shvatio koliko je Vlada u stvari bolji čovek od mene. Koliko je umeo bolje da kontroliše svoj temperament. Saosećanje i ljubav, to su bile svari koje sam prepoznavao u Vladi. I to je ono što je sastavni deo njegove muzike. Vlada je bio muzika i Vlada je bio rokenrol. Njega više nema. Govorim o čoveku koji je uradio toliko da moramo da mu budemo ne samo zahvalni, nego pri pominjanju njegovog imena i slušanju njegove muzike, siguran sam da će to izmamiti osmeh i da ćemo se osećati bolje.“, rekao je Konjović.
Svetozar Cvetković, iza koga je zavidna glumačka karijera, bio je Divljanov prijatelj od malih nogu. U oproštajnom govoru je, između ostalog, evocirao dečačke uspomene. Podsećao na godine zajedničkog odrastanja i formalne, ali ne i suštinske razdvojenosti tokom Divljanovog boravka u Australiji i Beču.
„I kad ga uhvatim da roze minjon gura u usta sa tek ubačenom i neprogutanom čokoladnom bombonicom, rumen od stida što ga hvatam kao krijumčara slatkiša, odgovorio bi na nepostavljeno pitanje pitanjem: Šta je bilo Svetice? Tako smo i ostali, Vladica i Svetica. Ostavljao nam je svoje poruke u delima koje ne zvuče samo u ušima već pre svega u srcu. Koja blistaju suzom u našim i vašim očima. Ostavljao nam je sebe, svoju bol, sreću, ljubav i umetnost. Vidimo se Vladice, tvoj Svetica...“, deo je oproštaja glumca Svetozara Cvetkovića.
Legendarni muzičar Vlada Divljan sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
