Kultna radijska emisija Peščanik obeležila je 10 godina postojanja.
"To ja razotkrivam, neka drugi pričaju o svojoj sramoti, a ja ću o svojoj".
Ovim stihovima Bertolda Brehta, glumica Mirjana Karanović otvorila je u prepunoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, u kojoj su se posetioci tiskali na i ulaznim setpenicama, jubilarnu promociju Peščanika, zaštitnog znaka druge Srbije.
Posle decenije borbe, u kojoj se nisu povlačile pred verbalnim, ali i fizičkim napadima, pretnjama i svemu onom što je bio odogor na njihovu oštru i beskompromisnu kritiku današnjeg duštva, auorke Svetlana Lukić i Svetlana Vuković najavile su svojoj publici da ih od septembra više neće slušati onako kako su to navikli svakog petka:
"Smatramo da je ovaj koncept 'Peščanika' uradio najviše što je mogao, mi nigde ne idemo, od jeseni ćemo nastaviti da radimo sve što budemo mogle i znale. Naša ideja je da napravimo internet radio, da imamo 24 sata i da nam niko ništa ne može. Naše ambicije su mnogo veće nego što su bile do sada. O svemu što budemo radile, bićete obavešteni na sajtu, ništa ne mogu da vam obećam zbog toga što bi u Srbiji futur trebalo zabraniti zakonom, zabraniti ga i staviti u preambulu ustava“, rekla je Svetlana Lukić.
Nakon poslednje emisije Peščanika, proteklog petka nastupila je neka čudna tišina i zebnja nestaje li jedna od retkih oaza slobodnog mišljenja u Srbiji. Uz puno razumevanje za autorke koje već deceniju odolevaju napadima nacionalističkih grupa, sprečavanju njihovih tribina i uvredama, publika, ali i njihovi sagovornici traže da nastave kako znaju i umeju.
“Vi ste svi čuli i svi žalimo što ta emisija uskoro prestaje da postoji. Znam da su mnogi ljudi zbog toga očajni, mnogima će nedostajati, ali baš zato želim da kažem da mislim da ta emisija treba da knjiži uspeh. To je uspeh, to nije nikakv poraz. Ona je odigrala ogromnu ulogu tokom ovih deset godina kao jedan organ samosvesti čitave ove zemlje koja ne ume da misli o sebi,” rekao je advokat Srđa Popović.
Ulje na vodi
Vesna Pešić, Foto: VremeNavodeći da u inat onima koji ne daju Ratka Mladića i ne daju da se zemlja približi Evropi, ostaje u Srbiji, sociolog Ivan Kuzminović kaže su retka mesta na kojima može slobodno da iznese šta misli:
“Jedino mesto gde zapravo normalno možemo nešto da kažemo jeste Peščanik, Radio Slobodna Evropa i možda još dve redakcije. I ‘ajde što ja neću imati gde da kažem, niti ću imati potrebu, to je manja šteta, nego što ćete ove mnogo pametnije ljude oko mene manje viđati ako ne bude neke vrste Peščanika.”
Gotovo tri sata, autorke su sa svojim stalnim sagovornicima, za koje je, kao i mesta u publici, i scena bila prilično tesna, govorili o Srbiji u poslednjih deset godina i ovoj danas, i značaju "Peščanika" u borbi za bolju budućnost.
Kao večni optimista i neumorni borac protiv nacionalističkih režima, buran aplauz izmamila je Vesna Pešić:
“Moja drugarica Dubravka Stojanović je rekla – u Srbiji je uvek postojala druga Srbija, ulje na vodi. Dakle, to ulje je uvek postojalo samo nikad nije pobedilo. Ja nekako verujem da će to ulje uvek da postoji. Oni se nas otarasiti neće. Prema tome, dinamika se nastavlja, mi nastavljamo sa uljem, a voda neka se smanjuje i neka postane mala barica.”
Red je na mlade da budu hrabri
Na sceni i u publici bila su poznata lica koja ne odustaju od Sizifovog posla lečenja bolesti društva i beskompromisne kritike vlasti. Profesor Vojin Dimitrijević:
“Za sujetnog čoveka je ovaj podijum vrlo neprijatno mesto jer gledam oko sebe ljude sa velikim ugledom. I onda se kao Puškin pitam šta je sa mnom, u čemu ja blistam? I došao sam do jednog zaključka da sam ja najstariji na ovom podijumu. Sala je u mraku, pa možda sam i najstariji u Sali. Nemojte misliti da je Koraks, koji je ovde, i koji je rođen iste godine kad i ja stariji, on je ipak nekoliko meseci mlađi.”
Falili su, međutim, neki bez kojih borba za bolju Srbiju ne bi bila moguća:
“Molim da se aplauzom podsetimo na ljude koji su nas između ove naše dve promocije zauvek napustili. Desimir Tošić, Bogdan Bogdanović, Bekim Fehmiu i Biljana Kovačević Vučo.”
Uz poruke nekih novih mladih generacija, saradnika Peščanika Miloša Ćirića:
“Oni će biti uvek tu, oni su tu za nas koliko ja znam sve vreme i kad zatreba verovatno će uskočiti na ona najosetljivija mesta, ali ono što je ključno, ja mislim i govorim o svojoj generaciji, da je na nas red da budemo hrabri i da budemo vredni.”
I pesmu Vostani Serbie, himnu Peščanika, koju je otpevao novinar Ljubomir Živkov, ljudi druge Srbije oprostili su se, do iduće jeseni, od svoje publike.
"To ja razotkrivam, neka drugi pričaju o svojoj sramoti, a ja ću o svojoj".
Ovim stihovima Bertolda Brehta, glumica Mirjana Karanović otvorila je u prepunoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, u kojoj su se posetioci tiskali na i ulaznim setpenicama, jubilarnu promociju Peščanika, zaštitnog znaka druge Srbije.
Posle decenije borbe, u kojoj se nisu povlačile pred verbalnim, ali i fizičkim napadima, pretnjama i svemu onom što je bio odogor na njihovu oštru i beskompromisnu kritiku današnjeg duštva, auorke Svetlana Lukić i Svetlana Vuković najavile su svojoj publici da ih od septembra više neće slušati onako kako su to navikli svakog petka:
"Smatramo da je ovaj koncept 'Peščanika' uradio najviše što je mogao, mi nigde ne idemo, od jeseni ćemo nastaviti da radimo sve što budemo mogle i znale. Naša ideja je da napravimo internet radio, da imamo 24 sata i da nam niko ništa ne može. Naše ambicije su mnogo veće nego što su bile do sada. O svemu što budemo radile, bićete obavešteni na sajtu, ništa ne mogu da vam obećam zbog toga što bi u Srbiji futur trebalo zabraniti zakonom, zabraniti ga i staviti u preambulu ustava“, rekla je Svetlana Lukić.
Emisija je odigrala ogromnu ulogu tokom ovih deset godina kao jedan organ samosvesti čitave ove zemlje koja ne ume da misli o sebi, kaže advokat Srđa Popović.
“Vi ste svi čuli i svi žalimo što ta emisija uskoro prestaje da postoji. Znam da su mnogi ljudi zbog toga očajni, mnogima će nedostajati, ali baš zato želim da kažem da mislim da ta emisija treba da knjiži uspeh. To je uspeh, to nije nikakv poraz. Ona je odigrala ogromnu ulogu tokom ovih deset godina kao jedan organ samosvesti čitave ove zemlje koja ne ume da misli o sebi,” rekao je advokat Srđa Popović.
Ulje na vodi
“Jedino mesto gde zapravo normalno možemo nešto da kažemo jeste Peščanik, Radio Slobodna Evropa i možda još dve redakcije. I ‘ajde što ja neću imati gde da kažem, niti ću imati potrebu, to je manja šteta, nego što ćete ove mnogo pametnije ljude oko mene manje viđati ako ne bude neke vrste Peščanika.”
Gotovo tri sata, autorke su sa svojim stalnim sagovornicima, za koje je, kao i mesta u publici, i scena bila prilično tesna, govorili o Srbiji u poslednjih deset godina i ovoj danas, i značaju "Peščanika" u borbi za bolju budućnost.
Kao večni optimista i neumorni borac protiv nacionalističkih režima, buran aplauz izmamila je Vesna Pešić:
“Moja drugarica Dubravka Stojanović je rekla – u Srbiji je uvek postojala druga Srbija, ulje na vodi. Dakle, to ulje je uvek postojalo samo nikad nije pobedilo. Ja nekako verujem da će to ulje uvek da postoji. Oni se nas otarasiti neće. Prema tome, dinamika se nastavlja, mi nastavljamo sa uljem, a voda neka se smanjuje i neka postane mala barica.”
Red je na mlade da budu hrabri
Na sceni i u publici bila su poznata lica koja ne odustaju od Sizifovog posla lečenja bolesti društva i beskompromisne kritike vlasti. Profesor Vojin Dimitrijević:
“Za sujetnog čoveka je ovaj podijum vrlo neprijatno mesto jer gledam oko sebe ljude sa velikim ugledom. I onda se kao Puškin pitam šta je sa mnom, u čemu ja blistam? I došao sam do jednog zaključka da sam ja najstariji na ovom podijumu. Sala je u mraku, pa možda sam i najstariji u Sali. Nemojte misliti da je Koraks, koji je ovde, i koji je rođen iste godine kad i ja stariji, on je ipak nekoliko meseci mlađi.”
Falili su, međutim, neki bez kojih borba za bolju Srbiju ne bi bila moguća:
“Molim da se aplauzom podsetimo na ljude koji su nas između ove naše dve promocije zauvek napustili. Desimir Tošić, Bogdan Bogdanović, Bekim Fehmiu i Biljana Kovačević Vučo.”
Uz poruke nekih novih mladih generacija, saradnika Peščanika Miloša Ćirića:
“Oni će biti uvek tu, oni su tu za nas koliko ja znam sve vreme i kad zatreba verovatno će uskočiti na ona najosetljivija mesta, ali ono što je ključno, ja mislim i govorim o svojoj generaciji, da je na nas red da budemo hrabri i da budemo vredni.”
I pesmu Vostani Serbie, himnu Peščanika, koju je otpevao novinar Ljubomir Živkov, ljudi druge Srbije oprostili su se, do iduće jeseni, od svoje publike.