Rusija nastavlja modernizaciju armije i u narednoj deceniji može postati još samouverenija i moćnija, navodi se u izveštaju spoljnoobaveštajne uprave američkog Pentagona.
Kremlj smatra da SAD žele promene režima u Rusiji, zbog čega rastu tenzije između dva nekadašnja neprijatelja iz vremena Hladna rata, ističe se u izveštaju spoljnoobaveštajne uprave američkog Ministarstva odbrane.
Pentagon navodi da Moskva gaji “duboko i trajno nepoverenje prema američkim naporima u promovisanju demokratije širom sveta što se doživljava kao njena namera da nametne jedini sistem globalnih vrednosti”.
Uprkos uglavnom uspešnoj modernizaciji ruske vojske nakon Hladnog rata, “Moskva se pribojava da pokušaji SAD da nametne skup prihvatljivih međunarodnih normi ugrožavaju temelje moći Kremlja jer se na taj način dopušta strano mešanje u unutrašnje poslove Rusije”, navodi se u izveštaju Pentagona.
“Kremlj je ubeđen da SAD pripremaju teren za promenu režima u Rusiji. To uverenje je osnaženo događajima u Ukrajini”, ocenjuje se u dokumentu američkog Ministarstva odbrane u kome se dodaje da je Putinova vlada optužila Vašington da je orkestrirala pobunu u kojoj je zbačen proruski orijentisani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, u februaru 2014.
Rusija je reagovala ilegalnom aneksijom Krima u martu iste godine i podrškom proruskim separatisima na istoku Ukrajine u ratu u kome je ubijeno više od 10 hiljada ljudi. Ovi potezi Moskve su doveli do rapidnog pogoršanja njenih odnosa sa SAD i članicama NATO, koji su joj uveli sankcije.
Mada se u pomenutom izveštaju ne predviđa novo, globalno ideološko nadmetanje nalik hladnoratovskom, u njemu se upozorava da Kremlj “nastoji da koristi svoju armiju za promovisanje stabilnosti pod uslovima koji njemu odgovaraju”.
U dokumentu na 116 strana napravljena je sveobuhvatna procena ruske vojne moći, navodeći da je Kremlj sistematski i uspešno obnovio svoju armiju, uključujući i pomorske i vazdušne snage nakon raspada Sovjetskog Saveza.
“Ruska vojska je danas u usponu – nije brojna kao sovjetske snage sa kojima se Zapad suočavao tokom Hladnog rata, zaviseći od velikih jedinica sa teškim naoružanjem”, ističe se u dokumentu u kome se nova ruska armija opisuje “kao manja, mobilnija, izbalansirana sila koja ubrzano postaje sposobna da vodi sveobuhvatni moderni rat”.
Ruska intervencija u Siriji od pre dve godine se prikazuje kao uglavnom uspešna u “promeni celokupne dinamike sukoba, podupiranju režima (predsednika Bašera el Asada) i obezbeđivanju da bilo koje rešenje konflikta nije moguće bez saglasnosti Moskve”.
Osim pomoći Asadu da ojača poziciju u šestogodišnjem ratu protiv pobunjenika, cilj intervencije je i uništenje pripadnika “Islamske države Iraka i Levanta” koji potiču sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza kako bi se sprečio njihov povratak i ugrožavanje Rusije, ocenjuje Pentagon.
S obzirom da Rusija nastavlja modernizaciju i ostvaruje vojne uspehe, ona može postati “u narednoj deceniji, još samouverenija i moćnija”, navodi šef spoljnoobaveštajne uprave Ministarstva odbrane SAD general-pukovnik Vinsent Stjuart (Vincent Stewart) u uvodu pomenutog izveštaja.
Ovaj dokument je pripremljen pre izbora Donalda Trampa za predsednika SAD i odražava stav Pentagona o globalnoj bezbednosnoj slici koji se menja nakon skoro dvodecenijske usredsređenosti na borbu protiv terorizma i vođenja manjih ratova u Iraku i Avganistanu.
Sa fokusom na modernizovanu rusku armiju kao i podozrenje Moskve prema namerama SAD, izveštaj će sigurno podstaći debatu u Kongresu o politici prema Putinu, ocenjuje Asošijeted pres.
Facebook Forum