Izložba fotografija “Mali princ” Mateje Peljhana iz Ljubljane otvorena je u Užicu, a povod je Regionalni književni festival “Na pola puta”. Peljhan je klinički psiholog specijalista i majstor fotografije, a ova izložba fotografija o dečaku sa mišićnom distrofijom privukla je veliku pažnju svetske javnosti. Za svoje fotografije Peljhan je dobio preko 100 nagrada.
U detinjstvu je ostao bez desne ruke i oka, a svet je kroz fotografiju počeo gledati iz druge perspektive. Za Radio Slobodna Evropa govori kako su nastale fotografije dečaka Luke, a zatim i film:
“Radim u Centru za odgoj djece sa posebnim potrebama u Sloveniji, i tamo mi je pre dve godine dečak od 12 godina, koji je imao težak oblik mišićne distrofije i nije mogao sam ništa uraditi dok mu neko ne pomogne, jednog dana rekao da bi voleo da vidi sebe na fotografijama kako hoda, kako skejta, baš kao i njegovi prijatelji. Razmišljao sam kako to da uradim i onda sam se setio: ako promenim perspektivu pogleda na problem, a to mi je čak i neki moto u mom životu, onda se slika čini drugačijom. Položio sam dečaka na pod, popeo se na visinu od tri metra i napravio sam osam fotografija koje su prikazivale drugačiju realnost. To je bio cilj ove serije koju i Užičani imaju priliku da vide tokom ovog festivala književnosti. Ja imam i vlastito iskustvo hendikepa, kada sam imao deset godina povredio sam se bombom zaostalom iz Drugog svetskog rata i ostao sam bez ruke. I eto, ja možda malo bolje poznajem svet osoba sa invaliditetom, svet lica sa hendikepom.”
A zatim je nastao istoimeni dokumentarni film koji je video ceo svet.
“Odmah sam znao da bi film mogao biti dobar, jer znam da fotografije traže neki kontekst u kome će se nešto reći o tim fotografijama. Svedoci smo da fotografija o svemu i svačemu u svetu ima mnogo i mi smo na njih postali neosetljivi. Pogledamo ih i ne vidimo ih! E, zbog toga sam napravio film. Videli ste ga, tu je dečak Luka u invalidskim kolicima, tu je njegov hobi- crtanje, tu je njegova mašta da poleti sa crvenim balonom, tu su njegovi snovi…. I zato sam napravio film - da se ljudi zaustave i da još jednom razmisle ne samo o dečku Luki, nego i o svom životu.”
Na projektu fototerapije zajedno sa Peljhanom u Sloveniji radi i Jure Kravanja. Zajedno vode radionice sa decom sa hendikepom i odraslima:
“Sa Matejom radim na novoj metodi ozdravljenja umetnošću i to je fototerapija. Pomoću fotoaparata pokušavamo da motivišemo mlade ljude koji imaju hendikep da fotografijom urade neku svoju kompenzaciju, kreativnost ili samopotvrđivanje. Evo, ovo radimo četiri godine i svake godine je novi projekat, dolaze na uvek novi ljudi i ti naši projekti fototerapije su prilično prihvaćeni u Sloveniji.”
Na pitanje kakve su reakcije van Slovenije, odgovara:
“Pozitivne, vrlo emotivno i mislim da je Peljhanova serija fotografija o dečaku Luki od svih slovenačkih fotografija svih vremena najviše gledana i najbolja. U svetu milion ljudi su gledali ove fotografije, imamo reagovanja i još uvek se mnogi interesuju.”
Jure Kravanja kaže kako do sada nisu bili u Užicu i da su srdačno dočekani. A Mateja Peljhan dodaje:
“Bili smo pre dve godine u Leskovcu, tamo je bio samit eks-ju fotografa, i tamo smo doživeli neverovatano gostoprimstvo kao i ovde. Baš smo oduševljeni.“
Dokumentarni film o Luki izazvao je suze, posebno kada je Peljhan otkrio da je dečak pre nekoliko meseci preminuo:
“Kao da nam Luka poručuje da moramo nekada u našim životima pogledati probleme iz druge perspektive. Možda ćemo tada videti da naši problemi nisu najveći.”
Dugim aplauzom Užičani su pozdravili upornost i rad Mateje Peljhana. Njegovu izložbu Užičani mogu pogledati u Gradskoj galeriji sve dok traje 11. regionalni književni festival “Na pola puta”.
