U Srbiji raste uticaj Rusije i može doći do disbalansa u spoljnoj politici koju zvanični Beograd definiše u formuli "i Rusija i EU", a praktično to pokazuje na ukrajinskoj krizi. Podržava teritorijalni integritet Ukrajine ali ne uvodi sankcije Rusiji. Zašto, onda, stižu na domaćem terenu upozorenja da je moguć disbalans ovakve politike u korist Rusije?
Ministar inostranih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić ponovio je da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, jer ni Rusija nikada nije uvela sankcije Srbiji.
“Ja još jednom želim da kažem da Srbija nikada neće raditi protiv Rusije, da je to moralno pitanje i u tom smislu će Srbija i Rusija nastaviti projekte koje smo do sada imali.”
Sa jedne strane, briselski zvaničnici tvrde da uvodjenje sankcija Rusiji od Beograda nikada nisu ni tražili, sa druge, uporno se ponavlja neistina da Moskva nikada nije uvodila sankcije Beogradu. Rusija je u Savetu bezbednosti UN podržala sve rezolucije kojima su 90-ih godina tadašnjoj Jugoslaviji uvođene sankcije zbog ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Počev od sankcija na uvoz oružja u tadašnju Jugoslaviju pa nadalje. Milan Nešić je, pošto je podsetio na te činjenice, zatražio komentar od Jadranke Joksimović, ministarke zadužene za evropske integracije.
“Ja se ne bih fokusirala na jedan period u istoriji, ovde se radi o tradiciji dobrih odnosa, o uzajamnom poštovanju. Za nas ima značaj politička i ekonomska podrška Rusije. Ali mi ostajemo pouzdan i veran partner EU i naša pozicija jeste izbalansirana i mi ćemo se truditi, koliko god je to moguće, da takav stav i zadržimo.”
Sociološkinja Vesna Pešić kaže da priča o odbijanju uvođenja sankcija Moskvi ima jedno drugo značenje:
“Reč je o tome da je to poruka da je sada Srbiji Rusija jednako bliska kao Evropska Unija, a s obzirom na sadašnju konstelaciju, veoma lako se može desiti da prevagne ruski interes u Srbiji, što znači da bi što se tiče EU, Srbija išla unazad.”
Vesna Pešić ukazuje na opasnost od mogućeg disbalansa u spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije koja zvanično proklamuje ravnotežu između Zapada i Rusije. Dok Zapad Srbiju polako prepušta samoj sebi, istovremeno raste sve više zainteresovanost Rusije za Srbiju ,odnosno Balkan. Ova Vlada formirana je pod ključnim uticajem Moskve, kaže Vesna Pešič u razgovoru za RSE i ukazuje da dok EU izmiče jer usporava proces proširenja pa se članstvo Srbije pomera u sve dalju budućnost, sa razlogom raste strepnja da ne prevagne Rusija .
“Otkako je napravljena ova vlada, odnosno sa istim čelnim ljudima, može se videti pojačan ruski uticaj i to zbog dva faktora: zato što tradicionalno bivši radikali koji se sada zovu naprednjaci, a i Miloševićevi socijalisti, srpske nacionalne interese povezuju sa Rusijom kao spasiocem. To su rusofili koji su skloni proruskoj politici. Podsetila bih da je Nikolić jednom prilikom u Skupštini rekao da bi voleo kada bi Srbija bila ruska gubernija. Tu postoji linija dugotrajnog uticaja na određene stranke, u koje spadaju današnji socijalisti i radikali. Međutim, postoji jedna činjenična stvar: da prvi put kad je napravljena vlada pre dve godine između Dačića i Vučića, ta vlada je napravila dosta značajan prodor prema EU. Ova druga vlada, koju smo dobili, je napravljena u Moskvi. Njeni energetski interesi su pojačani zbog toga što Zapad priprema da pritisne Rusiju preko gasa, jer to nije samo gas nego i rusko oružje. Sad taj Južni tok i Balkan i Srbija u toj ukrajinskoj krizi za Ruse dobijaju mnogo veći značaj”, kaže Vesna Pešić.
Iako zvaničnici Srbije kao i ministarka Joksimović ponavljaju da su Srbiji jednako važni i Brisel i Moskva, naša sagovornica ukazuje na rastuću opasnost od disbalansa:
"Ja sam takvu pretpostavku napravila, da tu može da dođe do izvesnog disbalanasa jer to 'i EU i Rusija' je isto kao Tadićeva formula 'i Kosovo i EU'. Posebno u sadašnjoj situaciji kada su Rusi postavili ministra spoljnih poslova; to je sve bilo dogovoreno u Moskvi i nije bio samo Vučić tamo, nego obojica na onom čuvenom lekarskom pregledu. Ja predviđam da može da dođe, to nije nešto to bi moglo da se isključi", zaključje Pešić.
Ministar inostranih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić ponovio je da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, jer ni Rusija nikada nije uvela sankcije Srbiji.
“Ja još jednom želim da kažem da Srbija nikada neće raditi protiv Rusije, da je to moralno pitanje i u tom smislu će Srbija i Rusija nastaviti projekte koje smo do sada imali.”
Sa jedne strane, briselski zvaničnici tvrde da uvodjenje sankcija Rusiji od Beograda nikada nisu ni tražili, sa druge, uporno se ponavlja neistina da Moskva nikada nije uvodila sankcije Beogradu. Rusija je u Savetu bezbednosti UN podržala sve rezolucije kojima su 90-ih godina tadašnjoj Jugoslaviji uvođene sankcije zbog ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Počev od sankcija na uvoz oružja u tadašnju Jugoslaviju pa nadalje. Milan Nešić je, pošto je podsetio na te činjenice, zatražio komentar od Jadranke Joksimović, ministarke zadužene za evropske integracije.
“Ja se ne bih fokusirala na jedan period u istoriji, ovde se radi o tradiciji dobrih odnosa, o uzajamnom poštovanju. Za nas ima značaj politička i ekonomska podrška Rusije. Ali mi ostajemo pouzdan i veran partner EU i naša pozicija jeste izbalansirana i mi ćemo se truditi, koliko god je to moguće, da takav stav i zadržimo.”
Sociološkinja Vesna Pešić kaže da priča o odbijanju uvođenja sankcija Moskvi ima jedno drugo značenje:
“Reč je o tome da je to poruka da je sada Srbiji Rusija jednako bliska kao Evropska Unija, a s obzirom na sadašnju konstelaciju, veoma lako se može desiti da prevagne ruski interes u Srbiji, što znači da bi što se tiče EU, Srbija išla unazad.”
Vesna Pešić ukazuje na opasnost od mogućeg disbalansa u spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije koja zvanično proklamuje ravnotežu između Zapada i Rusije. Dok Zapad Srbiju polako prepušta samoj sebi, istovremeno raste sve više zainteresovanost Rusije za Srbiju ,odnosno Balkan. Ova Vlada formirana je pod ključnim uticajem Moskve, kaže Vesna Pešič u razgovoru za RSE i ukazuje da dok EU izmiče jer usporava proces proširenja pa se članstvo Srbije pomera u sve dalju budućnost, sa razlogom raste strepnja da ne prevagne Rusija .
“Otkako je napravljena ova vlada, odnosno sa istim čelnim ljudima, može se videti pojačan ruski uticaj i to zbog dva faktora: zato što tradicionalno bivši radikali koji se sada zovu naprednjaci, a i Miloševićevi socijalisti, srpske nacionalne interese povezuju sa Rusijom kao spasiocem. To su rusofili koji su skloni proruskoj politici. Podsetila bih da je Nikolić jednom prilikom u Skupštini rekao da bi voleo kada bi Srbija bila ruska gubernija. Tu postoji linija dugotrajnog uticaja na određene stranke, u koje spadaju današnji socijalisti i radikali. Međutim, postoji jedna činjenična stvar: da prvi put kad je napravljena vlada pre dve godine između Dačića i Vučića, ta vlada je napravila dosta značajan prodor prema EU. Ova druga vlada, koju smo dobili, je napravljena u Moskvi. Njeni energetski interesi su pojačani zbog toga što Zapad priprema da pritisne Rusiju preko gasa, jer to nije samo gas nego i rusko oružje. Sad taj Južni tok i Balkan i Srbija u toj ukrajinskoj krizi za Ruse dobijaju mnogo veći značaj”, kaže Vesna Pešić.
Iako zvaničnici Srbije kao i ministarka Joksimović ponavljaju da su Srbiji jednako važni i Brisel i Moskva, naša sagovornica ukazuje na rastuću opasnost od disbalansa:
"Ja sam takvu pretpostavku napravila, da tu može da dođe do izvesnog disbalanasa jer to 'i EU i Rusija' je isto kao Tadićeva formula 'i Kosovo i EU'. Posebno u sadašnjoj situaciji kada su Rusi postavili ministra spoljnih poslova; to je sve bilo dogovoreno u Moskvi i nije bio samo Vučić tamo, nego obojica na onom čuvenom lekarskom pregledu. Ja predviđam da može da dođe, to nije nešto to bi moglo da se isključi", zaključje Pešić.
