Godišnjica je velikih demonstracija u Beogradu kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića.
Miloševićeva Socijalistička partija Srbije vratila se na vlast 2008. godine. Posle majskih izbora 2012. godine premijer Srbije je lider SPS Ivica Dačić. Predsednik Srbije je Tomislav Nikolić, a Srpska napredna stranka, nastala od bivših Šešeljevih radikala, predvođena Aleksandrom Vučićem je najjača partija. Demokratska stranka, koja je pre 12 godina predvođena Zoranom Đinđićem bila ključna stranka u DOS-u, danas je u opoziciji.
Šta je za Beograđane danas 5. oktobar poslušajte u audio anketi.
O tome šta predstavlja za Srbiju, da li su građanima izneverena očekivanja, te kako posmatrati evropske integracije 12 godina nakon početka demokratizacije društva, za RSE govori Vladimir Pavićević sa Fakulteta političkih nauka u beogradu.
Pavićević: Moglo bi se reći da je promenom vlasti, dolaskom Nikolića i Vučića, koji su formirali vladu sa Dačićem, da je na simbolični način zatvoren krug. Mislim da ovo kosovsko pitanje spada u deo tih pitanja koja nas podsećaju da stvari nisu rešene, da država nije uređena, da se nosimo sa tim problemima u dugom vremenskom periodu i da nikako ne možemo da ih rešimo. Međutim, paradoks 5. oktobra, po mom sudu, jeste da je on sam izneveren od političkih nosilaca njegove ideje. U tom smislu se može reći da su tekovine 5. oktobra koje su nam danas evidentne, ipak transformacija koju su doživele izvesne stranke. Paradoks Petog oktobra je u tom da je on manje poneo svoje političke nosioce, nego one protiv kojih se Srbija digla.
Oni su doživeli neku vrstu promene, za razliku od onih političara koji su nosili tu revoluciju, a koji su zapravo potpuno izneverili i 5. oktobar i očekivanja građana. To su paradoksi, a neke tekovine ipak postoje. Nije se moglo očekivati da će ovo kosovsko pitanje brzo biti rešeno, ali se očekivalo da će biti rešavano brže nego što je to bio slučaj u ovih 12 godina i mogli bismo da kažemo da je to jedna od slika na osnovu koje zaključujemo da Peti oktobar nije doneo sve ono, pa ni veći deo onoga za šta su se građani borili i do Petog oktobra, a naročito kada je srušen jedan režim diktature i ratnih politika.
Pavićević: Peti oktobar je ipak doneo jasno definisanje granica nekim stvarima. Čak i kada su se vratili ovi “stari”, Peti oktobar je ipak zaslužan zbog toga što se oni više ne mogu da se usmere prema nekim tzv. sultanističkim mehanizmima vladanja, kao što je bio slučaj do 5. oktobra, mislim da je moguće ni da se okrenu ratnim politikama, tako da, što se tiče budućnosti, verujem da je 5. oktobar tu definisao neke granice. Što se tiče ekonomskih aspekata, boljeg života građana ili rešavanja velikih političkih pitanja kao što je Kosovo, kao što je neophodnost revizije Ustava to teško mogu da predvidim šta će biti. Međutim, moje je mišljenje da ne možemo više da se vratimo na obrazac koji je postojao pre Petog oktobra ni u situaciju u kojoj imamo te tzv. “stare” ponovo na vlasti.
Pavićević: Sada će biti sve teže bilo kojoj vlasti u Srbiji da se poziva na to da su u pitanju odvojeni procesi i da će jedna stvar biti potpuno nevezana za razvoj ove druge stvari i da će veoma brzo ja mislim morati vlast u Srbiji da se opredeli da li je zaista usmerena ka učlanjenju Srbije ka Evropskoj uniji bez definisanja nekih linija preko kojih se ne može preći na tom putu, a da se te linije odnose na Kosovo. Kosovski problem je došao do te tačke, kada se govori o pristupu Srbije njegovom rešavanju, da više nije moguće mrdati levo ili desno, već da je neophodno Srbiju izvući iz jednog kruga u kojem se nalazi godinama i iz kojeg ne može nikako dovoljno jasno da se usmeri ka svom evropskom cilju.
Pavićević: Moje je mišljenje da ne bi trebalo da se desi budući da je po pitanju rešavanja kosovskog problema, da Srbija danas u uslovima u kojima jeste, uopšte nema neke posebne kapacitete kojima može da utiče naročito na to da kosovsko pitanje bude rešeno onako kako bi neki zvaničnici želeli. Srbija je danas nemoćna da postavlja uslove oko tog problema, da definiše crvene linije i ako pretpostavimo da to jeste baš tako kako sam ja to opisao, onda Srbija htela nehtela mora da se usmeri ka tom evropskom putu a da rešavati to pitanje tako da ono nikako ne uspori, a taman posla da trajno zakoči proces evropskih integracija Srbije.
Miloševićeva Socijalistička partija Srbije vratila se na vlast 2008. godine. Posle majskih izbora 2012. godine premijer Srbije je lider SPS Ivica Dačić. Predsednik Srbije je Tomislav Nikolić, a Srpska napredna stranka, nastala od bivših Šešeljevih radikala, predvođena Aleksandrom Vučićem je najjača partija. Demokratska stranka, koja je pre 12 godina predvođena Zoranom Đinđićem bila ključna stranka u DOS-u, danas je u opoziciji.
Šta je za Beograđane danas 5. oktobar poslušajte u audio anketi.
O tome šta predstavlja za Srbiju, da li su građanima izneverena očekivanja, te kako posmatrati evropske integracije 12 godina nakon početka demokratizacije društva, za RSE govori Vladimir Pavićević sa Fakulteta političkih nauka u beogradu.
RSE: Kako danas, u kontekstu promene vlasti i svega što se desilo nakon toga, možemo posmatrati nasleđe Petog oktobra?
Pavićević: Moglo bi se reći da je promenom vlasti, dolaskom Nikolića i Vučića, koji su formirali vladu sa Dačićem, da je na simbolični način zatvoren krug. Mislim da ovo kosovsko pitanje spada u deo tih pitanja koja nas podsećaju da stvari nisu rešene, da država nije uređena, da se nosimo sa tim problemima u dugom vremenskom periodu i da nikako ne možemo da ih rešimo. Međutim, paradoks 5. oktobra, po mom sudu, jeste da je on sam izneveren od političkih nosilaca njegove ideje. U tom smislu se može reći da su tekovine 5. oktobra koje su nam danas evidentne, ipak transformacija koju su doživele izvesne stranke. Paradoks Petog oktobra je u tom da je on manje poneo svoje političke nosioce, nego one protiv kojih se Srbija digla.
Oni su doživeli neku vrstu promene, za razliku od onih političara koji su nosili tu revoluciju, a koji su zapravo potpuno izneverili i 5. oktobar i očekivanja građana. To su paradoksi, a neke tekovine ipak postoje. Nije se moglo očekivati da će ovo kosovsko pitanje brzo biti rešeno, ali se očekivalo da će biti rešavano brže nego što je to bio slučaj u ovih 12 godina i mogli bismo da kažemo da je to jedna od slika na osnovu koje zaključujemo da Peti oktobar nije doneo sve ono, pa ni veći deo onoga za šta su se građani borili i do Petog oktobra, a naročito kada je srušen jedan režim diktature i ratnih politika.
RSE: Šta će doneti naredne godine Srbiji, obzirom da su na vlasti one partije koje su poražene 5. oktobra, a da Demokratska stranka, koja je bila ključna u tim promenama, je danas u opoziciji i u stanju u kakvom jeste?
Pavićević: Peti oktobar je ipak doneo jasno definisanje granica nekim stvarima. Čak i kada su se vratili ovi “stari”, Peti oktobar je ipak zaslužan zbog toga što se oni više ne mogu da se usmere prema nekim tzv. sultanističkim mehanizmima vladanja, kao što je bio slučaj do 5. oktobra, mislim da je moguće ni da se okrenu ratnim politikama, tako da, što se tiče budućnosti, verujem da je 5. oktobar tu definisao neke granice. Što se tiče ekonomskih aspekata, boljeg života građana ili rešavanja velikih političkih pitanja kao što je Kosovo, kao što je neophodnost revizije Ustava to teško mogu da predvidim šta će biti. Međutim, moje je mišljenje da ne možemo više da se vratimo na obrazac koji je postojao pre Petog oktobra ni u situaciju u kojoj imamo te tzv. “stare” ponovo na vlasti.
RSE: Danas, na godišnjicu petooktobarske revolucije, objavljeno je da Evropska Komisija neće predložiti Evropskom savetu da odredi datum početka pregovora Srbiji dok se ne ispune uslovi vezani za normalizaciju odnosa sa Kosovom.
Pavićević: Sada će biti sve teže bilo kojoj vlasti u Srbiji da se poziva na to da su u pitanju odvojeni procesi i da će jedna stvar biti potpuno nevezana za razvoj ove druge stvari i da će veoma brzo ja mislim morati vlast u Srbiji da se opredeli da li je zaista usmerena ka učlanjenju Srbije ka Evropskoj uniji bez definisanja nekih linija preko kojih se ne može preći na tom putu, a da se te linije odnose na Kosovo. Kosovski problem je došao do te tačke, kada se govori o pristupu Srbije njegovom rešavanju, da više nije moguće mrdati levo ili desno, već da je neophodno Srbiju izvući iz jednog kruga u kojem se nalazi godinama i iz kojeg ne može nikako dovoljno jasno da se usmeri ka svom evropskom cilju.
RSE: Da li ovi navodi iz izveštaja EK koji još nije objavljen, mogu trajno da zakoče Srbiju na putu ka EU, obzirom na izjave srpskih zvaničnika da nemaju nameru da jure, i da od Kosova, i da od onoga što oni nazivaju crvenim linijama ne mogu odustati?
Pavićević: Moje je mišljenje da ne bi trebalo da se desi budući da je po pitanju rešavanja kosovskog problema, da Srbija danas u uslovima u kojima jeste, uopšte nema neke posebne kapacitete kojima može da utiče naročito na to da kosovsko pitanje bude rešeno onako kako bi neki zvaničnici želeli. Srbija je danas nemoćna da postavlja uslove oko tog problema, da definiše crvene linije i ako pretpostavimo da to jeste baš tako kako sam ja to opisao, onda Srbija htela nehtela mora da se usmeri ka tom evropskom putu a da rešavati to pitanje tako da ono nikako ne uspori, a taman posla da trajno zakoči proces evropskih integracija Srbije.
