Put u propast, komentar je političkog analitičara Cvijetina Milivojevića na dve pregovaračke platforme opozicije za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji.
Dok deo stranaka o tome već razgovara direktno sa vlašću, druga opoziciona grupacija želi pregovore koje bi vodili predstavnici Evropskog parlamenta.
“Mislim da je predsednik Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić time postigao svoj cilj. Umesto da se opozicija pre ulaska u dijalog izborila za jednog nepristrasnog posrednika, obe kolone polakomile su se za obećanjima da će im uslovi biti ispunjeni”, navodi Milivojević za Radio Slobodna Evropa (RSE).
U praksi to izgleda tako da je proevropski deo opozicije 5. maja preko interneta, iz prostorija Delegacije Evropske unije u Beogradu, imao konsultacije sa evroposlanicima u pripremama za razgovor sa vlastima, dok je sedam dana ranije u zgradi Skupštine Srbije održan međustranački dijalog uz učešće ostalih partija koje nisu na vlasti, kao i vladajućih Srpske napredne stranke (SNS), Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivice Dačića i Srpskog patriotskog saveza (SPAS) koji predvodi Aleksandar Šapić.
DS: Posredovanje EU nema alternativu
Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke (DS) koja je u grupi proevropskih opozicionih partija, nakon onlajn sesije rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da medijacija Evrope nema alternativu.
“Paralelni dijalog sprovodi se da bi obesmislio ovaj pravi, kako bi lider vladajućeg SPS-a Dačić i šef najveće stranke Vučić svojim biračima relativizovali činjenicu da se razgovara o slobodnim i poštenim izborima”, ocenio je Lutovac.
Druga opoziciona strana, koju predvodi nacionalno orijentisana Demokratska stranka Srbije (DSS) čiji predsednik je Miloš Jovanović, čvrsta je u stavu da će nastaviti jedino započeti dijalog, bez posredovanja EU.
DSS: O unutrašnjim pitanjima bez stranaca
“Nije red da se o unutrašnjim pitanjima priča pred strancima, niti verujem da oni mogu nešto da pomognu. Neprimereno bi bilo i zbog dostojanstva države, nije Srbija od juče, kakvi god da smo to su naše stvari i sami moramo da ih rešavamo”, rekao je Jovanović za RSE.
Sastanku 26 političkih opcija, među kojima su bile partije koje su odbile medijaciju evroparlamentaraca, prisustvovao je predsednik Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić, a vodio ga je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić.
Dačić je nastavak ovog dijaloga najavio za posle uskršnjih i prvomajskih praznika. Osim DSS-a i Srpske Radikalne stranke (SRS), iz koje je pre desetak godina proistekao SNS, između ostalih tu su bili i opozicioni evroskeptični pokret Dosta je bilo (DJB) i desničarski Pokret Dveri.
Evroposlanici žale zbog odvojenog dijaloga
Evropski zastupnici koji učestvuju u međustranačkom dijalogu 30. aprila izrazili su žaljenje što Ivica Dačić vodi odvojene konsultacije sa političkim strankama koje ne žele medijaciju Evropskog parlamenta.
"Žalimo zbog ovakvog stava, ali podvlačimo da je međustranački dijalog dobrovoljan proces i zasnovan na posvećenosti, volji i sposobnosti učesnika da postignu konsenzus u cilju poboljšanja političke klime uoči sledećih izbora", stoji u saopštenju koje su potpisali zastupnici koji u ime EP učestvuju u planiranom međustranačkom dijalogu Vladimir Bilčik, Tanja Fajon, Knut Flekenšrajn (Fleckenstein) i Eduard Kukan.
- 'Jedan od pet miliona': 11 opozicionih stranaka formira telo za kontrolu izbora u Srbiji
- Šta je 'greh' evroparlamentarke Tanje Fajon u Srbiji?
Na pripremnom sastanku 5. maja sa sadašnjim i bivšim poslanicima iz Evropske unije Bilčikom, Fajon, Flekenštajnom i Kukanom bili su predstavnici 11 partija, među kojima Boris Tadić iz Socijaldemokratske stranke (SDS), predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović, Dragan Đilas iz Stranke slobode i pravde (SSP) i Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana (PSG).
Veći deo ovih partija bojkotovao je prošlogodišnje parlamentarne izbore 21. juna, koji su istog dana održani zajedno sa lokalnim izborima, upravo nakon neuspelog dijaloga koji su vodili evroparlamentarci.
Kakvi su efekti pregovora na dva koloseka?
Analitičar Cvijetin Milivojević smatra da pregovori na dva koloseka, sa već razjedinjenom opozicijom, ne mogu da imaju očekivani efekat.
“Idealan bi bio jedan dijalog u kom bi posrednici bili predsednik Srbije i neko iz Evropskog parlamenta. Ali samo pošto Aleksandar Vučić prethodno podnese ostavku na mesto predsednika Srpske napredne stranke, na šta ga inače Ustav obavezuje. Tako bi to trebalo da izgleda ako se želi uspeh pregovora”, navodi Milivojević.
Po članu 115 Ustava Srbije o nespojivosti funkcija, predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Milivojević smatra da bi radi objektivnosti bilo dobro da u medijatorskoj delegaciji ne budu predstavnici iz redova Evropske narodne partije (EPP), kao što je trenutno slučaj sa Vladimirom Bilčikom, jer je vladajuća Srpska napredna stranka od pre četiri godine pridružena članica te političke grupacije.
Šta je glavni zahtev opozicije?
I pred parlamentarne izbore 2022, koje je vlast najavila za april, kao i izbore u Beogradu, zahtevi opozicije su isti kao pre godinu i po dana, najpre slobodno i objektivno izveštavanje medija, prvenstveno javnog servisa Radio-televizije Srbije (RTS), prestanak funkcionerske kampanje i obustavljanje pritiska na birače od strane vladajuće SNS.
Miloš Jovanović, lider DSS-a, kaže da nije preveliki optimista jer veruje da je kroz razgovore moguće ostvariti jedino malo više pluralizma.
“Ima mnogo prostora da medijska scena profesionalnije radi kako bi se čulo i kritičko mišljenje. Najvažnije za opoziciju je da obezbedi valjan nadzor izbornog procesa. Ako na svakom biračkom mestu budemo imali kontrolore biće osetno smanjena mogućnost za manipulacije”, ističe Jovanović.
Sloboda medija u Srbiji - usponi i padovi
Demokrata Zoran Lutovac rekao je za RSE da je jedan od ključnih zahteva grupe u kojoj je DS i razdvajanje izbora.
“Svakako je ideja da budući beogradski izbori budu odvojeni. Ali suština je da se sistemski uredi da se više lokalni izbori ne vezuju za parlamentarne. Sada se demokratija obesmišljava preko popularnih političara i centralnih kampanja koje se ne tiču ljudi koji žive tamo”, zaključio je Lutovac.
Samo tri meseca nakon izbora za parlament i na lokalu 2020, u vreme kada još nije bila formirana nova Vlada Srbije, predsednik SNS-a i šef države Aleksandar Vučić najavio je da će krajem marta ili početkom aprila 2022. zajedno biti održani novi vanredni parlamentarni i redovni predsednički izbori, koji dolaze u terminu redovnih izbora u Beogradu nakon četvorogodišnjeg mandata gradske skupštine.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević slaže se da je razdvajanje izbora ključna stvar za slobodne izbore, kao i da sa tim u paru mora da ide zahtev za profesionalno izveštavanje medija.
“Bez toga opozicija ne bi trebalo da izađe na izbore. Sada se pod kišobranom Aleksandra Vučića krije stranka koja faktički ne postoji, iako ima 750.000 članova, i pod njegovim imenom pobeđuje u 180 opština u Srbiji”, zaključio je Milivojević.
Na poslednjim izborima 21. juna 2020. Srpska napredna stranka učestvovala je sa listom koja se zvala Aleksandar Vučić – za našu decu.
Nakon pripremnog onlajn susreta 5. maja proevropska opozicija saopštila je da se nada da će se razgovori uživo nastaviti u Briselu ili Beogradu, kada uslovi u pandemiji korona virusa budu dozvolili putovanja.
Upozorenja iz Evropskog parlamenta
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su 25. marta ove godine rezoluciju o Srbiji u kojoj su izrazili zabrinutost zbog funkcionisanja novog parlamenta Srbije u kom ne postoji parlamentarna opozicija, a čiji legitimitet osporavaju opozicione stranke.
Izveštaj o Srbiji usvojen je sa 538 glasova za, 69 protiv i 79 uzdržanih.
U dokumentu su, između ostalog, konstatovali pogoršanje slobode medija u Srbiji, porast broja slučajeva upotrebe uvredljivog rečnika, zastrašivanja, čak i govora mržnje, prema članovima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektualcima, nevladinim organizacijama, novinarima i uticajnim pojedincima, od strane članova vladajućih partija.
- Fabrici: Brisel podržava međustranački dijalog
- Završen prvi sastanak međustranačkog dijaloga u Srbiji
Evropski parlament izrazio je žaljenje što je deo opozicije 2020. bojkotovao izbore i istakao da, u svetlu izveštaja misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koji je ukazao na nedostatak pluralizma i rascepkanost političke scene u Srbiji, sve političke snage, posebno vlasti, imaju odgovornost za unapređenje izbornih uslova.
Facebook Forum