(Video: Parada ponosa u Beogradu. Autor: Iva Martinović. Beograd, 10. oktobar 2010.)
Miloš Teodorović
Uprkos opsadnom stanju koje je satima trajalo u centru Beograda, “Parada ponosa” je u nedelju održana u Beogradu. Pod nezabeleženim merama bezbednosti, okruženi sa po dva obruča policijskih kordona, oko hiljadu učesnika, podržani od nekolicine političara i javnih ličnosti, te predstavnika međunarodnih organizacija, prošetalo se za oko dvadeset minuta kroz tri ulice.
Od parka kod Studentskog kulturnog centra, do žurke u samom SKC-u. Ulicom Nemanjinom, Kneza Miloša i Masarikovom. Šetnja mala –ali dugočekivani uspeh. Uz puno policije i jasne poruke:
“Solidarno protiv fašizma! Solidarno protiv fašizma!...”
Izmešane najrazličitije opcije NGO aktivizma, povremeno u jedan glas su i podvukli:
“A, anti, antikapitalista….!”
Policija se nije povlačila pred nasilnicima
Od ranih jutarnjih sati učesnici parade slivali su se ka mestu okupljanja, prethodno prolazeći višestruki obruč policijskih provera i pretresanja. Izolovani, u pomalo klaustrofobičnoj atmosferi, osluškivali su detonacije iz ne tako dalekih ulica, mirisali suzavac koji se širio gradom i posmatrali helikoptere koji su ih nadletali. Sa svih stana zaštićene policijskim kordonima, pred sam početak šetnje pitali smo:
Od ćoška do ćoška, pored crkve Aleksandra Nevskog, gde ih je u mantiji sa nekoliko kaluđerica takođe zaštićen policijom posmatrao otac Žarko Gavrilović (poznat kao predvodnik batinaša koji su u prebili učesnike prvog pokušaja Parade iz 2001. godine), njih oko hiljadu vratilo se do SKC-a. Tu su ponovo prošli policijski pretres i konačno žurka, barem je tako trebalo da bude po planu:
Od samo početka okupljanja učesnici “Parade” bili su meta posmatrača koji su se skupljali u blizini svakog od nekoliko mesta gde se moglo proći do ranije postavljene bine:
Policija se ovog puta nije povlačila pred nasilnicima, ali nagađanja od prošle nedelje okončana su oko 10 časova kada je postalo jasno da se ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na skupu neće pojaviti. Vladu je zastupao ministar za manjinska i ljudska prava Svetozar Čiplić, dočekan pomešanim aplauzima i zvižducima:
“Sada treba da svi krenemo u zajedničku šetnju, šetnju slobode.”
Strah je najveći kod protivnika parade
U nedelju rano ujutro nedaleko od svog stana u Beogradu napadnut je aktivista “Queeria” organizacije Boban Stojanović. Lakše povređen popeo se na binu.
“Danas mi kažemo da nismo samo LGBT. Mi smo svaki Rom i svaka Romkinja. Mi smo svaka žena i svako dete, i svako ko je potlačen u ovom društvu,” kazao je Stojanović.
Uverena da je vlast svojom popustljivošću odnegovala nasilnike, jedna od organizatorki “Parade ponosa” Majda Puača, koja je pre dve godine i sama bila žrtva fizičkog napada, poručila je:
“Država nas brani od produkata njihove politike nekažnjavanja nasilnika. Nekažnjavanja fašista.”
Fotogalerija: Parada ponosa u Beogradu, 3. oktobar 2010.
Parada ponosa u Beogradu, 10. oktobar 2010.
Kako nam je i rečeno, a sada se čini razumljivo, jedan broj javnih ličnosti koji su podržavali “Paradu” nisu se pojavili na skupu. Dosledna je ostala glumica Mirjana Karanović.
“Malo sam i vikala na ove što napadaju. Pa je bilo malo da li će da me biju ili neće, ali nije važno, prošlo je. Mislim da je najveći strah kod njih. Oni se najviše boje,” rekla je Karanović.
Iz Njujorka, na “Paradi ponosa” – poznati dizajner Mirko Ilić.
“Meni je čudno da ja među huliganima nisam video ni jednu ženu,” naveo je Ilić, dodavši da bi "oni trebalo da razmisle o tome.”
Predstavnici OEBS-a, kancelarije EU u Beogradu, Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, svojim prisustvom podržali su skup. Takođe i ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik.
“Važno je da Vlada osigura da gej zajednica ima mogućnost da iskaže svoje mišljenje na miran način,” ocenila je ona.
Na paradi su viđeni i: reditelj Srđan Dragojević (koji je događaje u Beogradu iskoristio za snimanje kadrova svog novog filma, gej priču), zatim glumci Nikola Kojo, Predrag Ejdus, bili su tu i Sonja Biserko, Nataša Kandić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vukašin Obradović i drugi.
Potrebno mnogo vremena...
Od lidera političkih stranaka jedino je čelnik LDP-a Čedomir Jovanović, koji se osvrnuo na nepreteranu zainteresovanost njegovih kolega poslanika u Skupštini Srbije, prisustvovao paradi.
“Smetaju mi oni koji se otvoreno tome suprotstavljaju, koji pujdaju druge, a da pri tome sede u Vladi,” rekao je Jovanović.
Vladajuće demokrate takođe su bile prisutne.
“Ovo nije lak posao. Ne može da se završi za jedan dan. Ni za jednu godinu. Potrebno je mnogo više vremena,” poručio je narodni poslanik Marko Đurišić.
Da se stvari zaista sporo razvijaju potvrđuju činjenice. 2001. godine prvi pokušaj Gej parade završen je sa dve umalo usmrćene povređene osobe. 2009. godine skup je, nakon policijske procene, uoči održavanja otkazan. 10. oktobra 2010. godine ideja je realizovana.
“Ja sam sanjao o ovome jako davno i san se ispunjava. Možemo zajedno,” reči su jednog od organizatora Lazara Pavlovića.
Rajić: Vlada je mogla da deluje preventivno
Rajić: Vlada je mogla da deluje preventivnoLjudmila Cvetković
Parada ponosa i incidenti koji su je pratili pokazali su da vlada ako hoće može da reaguje ali i da je u stanju da reaguje nedovoljno, kaže za RSE Ljubiša Rajić, profesor beogradskog Univerziteta.
„Pokazalo se da ima jedan ne mali broj huligana, ekstremnih navijača, pripadnika neonacističkih i klerofašističkih grupa koje su u stanju da ceo centar grada drže pod opsadom i da nametnu svoju volju. Da je vlada htela mogla je da deluje preventivno, sud je mogao da zabrani takve organizacije, vlada je mogla da pohapsi jedan broj ljudi koji vode takve grupe“, kazao je Rajić.
„Ali sve u svemu kada se setim kako je to izgledalo pre nekoliko godina i kad se setim kako je vlada prošle godine podvila rep dobrovoljno ili pod pritiskom ili joj je tako bilo lakše, onda je ova ipak neka vrsta napredka“, zaključio je on.
Rajić podseća da je kako je bilo danas manje više počinjalo i u svim zemljama kada se prvi put održavala parada ponosa.
„Pa se onda to smanjivalo i na kraju više niko na to nije obraćao pažnju ali je problem u tome što je vlada u Srbiji propustila priliku da još 2001. ili 2002. ili 2003 omogući povorku danas ne bismo imali ovako haotičnu situaciju“, smatra Rajić.
LGBT populacija će ovom paradom dobiti priznanje da njeni pripadnici budu onakvi kavi su, kaže Rajić.
„To pravo niko ne sme ni na koji način da im oduzme i ne sme da im ugrožava to pravo, državni organi su dužni da ih zaštite u bilo kom trenutku. Nažalost mi smo još daleko od toga da se takva prava uvažavaju i štite i previše je političara koji su se izjašnjavali protiv takvih prava. Prekasno je crkva reagovala i kad je ragovala reagovala je tako da je ipak malo manje štitila tuđa prava a više svoje ljude“, ocenio je on.
