Uprkos izvesnim razmimoilaženjima u pogledu organizovanja Parade ponosa, predstavnici GSA ističu da će Parade svakako biti i to 23. avgusta, dan pre koncerta koji će u Beogradu održati najveća gay ikona Madona. Svega par sati nakon objavljivanja datuma usledili su demanti i oštri napadi na predstavnike GSA od strane Organizacionog odbora Parade.
Dragana Vučković, predstavnica Organizacionog odbora, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je GSA isključena iz tog odbora zbog objavljivanja datuma održavanja Parade:
“Sporno je bilo što je, mimo svih dogovora unutar Organizacionog odbora kao jedinog relevantnog tela koje donosi odluke po pitanju Parade ponosa, GSA ugrozila bezbednost učesnika Parade objavivši datum njenog održavanja. Iz tih razloga je jedan od glavnih dogovora bio da ćemo mesto, datum i, eventualno, maršutu same Parade odrediti tek nakon završnih i preciznih dogovora sa predstavnicima Policije i da će, zapravo, od tih dogovora zavisiti sve drugo, upravo zato što smo sve hteli da podredimo tom bezbednosnom aspektu.”
Ali Boris Milićević, predsednik GSA, kaže za RSE da je upravo njegova organizacija poslednjih nekoliko meseci gotovo sama radila na organizovanju Parade ponosa i da je upravo GSA ta koja je i formirala Organizacioni odbor:
“Mi smo došli u situaciju da imamo neke ljude koji pričaju i bore se za funkcije, i neke ljude koji rade. Mi smo juče objavili taj datum pre svega iz odgovornosti prema čitavoj javnosti, pošto su se pojavile razne spekulacije o odlaganju i o promeni datuma zbog čega smo jednostavno hteli da sprečimo bilo kakvo polemisanje na tu temu, da li će Parade biti ili ne, i saopštili smo datum koji je već pre dva meseca bio dogovoren na sastanku Organizacionog odbora. Ono što je vrlo bitno, Organizacioni odbor je formirala GSA sa ciljem da se na njemu razmenjuju informacije, da se vrši koordinacija u aktivnostima. Organizacioni odbor aspolutno nema nikakvu pravnu težinu kao telo, tako da nema smisla izbacivati nekog iz Organizacionog odbora. Ljudi su sami ulazili ili izlazili iz njega, u skladu sa svojim procenama.”
Da podsetimo, prvi pokušaj održavanja Parade ponosa u Beogradu dogodio se 30. juna 2001. godine, kada su okupljeni brutalno prebijeni od strane pravoslavnih fundamentalista, neonacističkih i navijačkih grupa. Druga parada bila je najavljena za 17. jul 2004., ali se od nje odustalo zbog nemogućnosti da se učesnicima garantuje bezbednost. GSA je kao inicijator održavanja ovogodišnje Parade ponosa već predala prijavu skupa nadležnom odeljenju Ministarstva unutrašnjih poslova.
Imajući u vidu da su i Organizacioni odbor i GSA čvrsti u odluci da Parade bude, postavili smo pitanje Dragani Vučković i Borisu Milićeviću da li to znači da postoji mogućnost da ove godine u Beogradu budu održane čak dve Parade:
“Ja ne mislim da je moguće da se održe dve Parade, zato što s jedne strane imate široku koaliciju, a sa druge organizaciju koja je isključena jer je ugrozila bezbednost. Parada nije pitanje samo jedne organizacije, niti Labrisa, niti GSA, niti bilo koga drugog.”
“Neće sigurno biti dve Parade, siguran sam da će se Parada održati 23. avgusta, i siguran sam da ćemo se mi potruditi da budemo odgovorni kao GSA, a nadamo se da će i druga strana da bude odgovorna, pre svega prema LGBT zajednici. Ovakvo iznošenje sukoba u javnost samo slabi čitav pokret i jača neprijatelje LGBT zajednice, što svakako nikome nije cilj.”
A predstavnici desničarskih, fašističkih i neonacističkih grupa već su zapretili učesnicima parade.
Režiser Gorčin Stojanović kaže za RSE da je policija, uprkos tim najavama, dužna da skup obezbedi na najbolji mogući način:
“Policija ima da uradi tu stvar i ne može da dopusti da pravdu na ulici deli šaka građana, kakve god provenijencije oni bili.”
Stojanović naglašava da je za sigurnost ovogodišnje parade važno da se na njoj vide političari i da policija bar jednim delom bude spremna kao kada taj posao radi obezbeđujući inostrane državnike:
“Ako srbijansko društvo želi da pokaže svoju, u najmanju ruku, normalnost, predlažem da se Boris Tadić, koji se rado stavlja na čela raznih stvari, stavi na čelo Parade, a da obezbeđenje bude samo 40 puta manje nego što je bilo za dolazak Džozefa Bajdena u Beograd.”
Dragana Vučković, predstavnica Organizacionog odbora, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je GSA isključena iz tog odbora zbog objavljivanja datuma održavanja Parade:
“Sporno je bilo što je, mimo svih dogovora unutar Organizacionog odbora kao jedinog relevantnog tela koje donosi odluke po pitanju Parade ponosa, GSA ugrozila bezbednost učesnika Parade objavivši datum njenog održavanja. Iz tih razloga je jedan od glavnih dogovora bio da ćemo mesto, datum i, eventualno, maršutu same Parade odrediti tek nakon završnih i preciznih dogovora sa predstavnicima Policije i da će, zapravo, od tih dogovora zavisiti sve drugo, upravo zato što smo sve hteli da podredimo tom bezbednosnom aspektu.”
Ali Boris Milićević, predsednik GSA, kaže za RSE da je upravo njegova organizacija poslednjih nekoliko meseci gotovo sama radila na organizovanju Parade ponosa i da je upravo GSA ta koja je i formirala Organizacioni odbor:
“Mi smo došli u situaciju da imamo neke ljude koji pričaju i bore se za funkcije, i neke ljude koji rade. Mi smo juče objavili taj datum pre svega iz odgovornosti prema čitavoj javnosti, pošto su se pojavile razne spekulacije o odlaganju i o promeni datuma zbog čega smo jednostavno hteli da sprečimo bilo kakvo polemisanje na tu temu, da li će Parade biti ili ne, i saopštili smo datum koji je već pre dva meseca bio dogovoren na sastanku Organizacionog odbora. Ono što je vrlo bitno, Organizacioni odbor je formirala GSA sa ciljem da se na njemu razmenjuju informacije, da se vrši koordinacija u aktivnostima. Organizacioni odbor aspolutno nema nikakvu pravnu težinu kao telo, tako da nema smisla izbacivati nekog iz Organizacionog odbora. Ljudi su sami ulazili ili izlazili iz njega, u skladu sa svojim procenama.”
Da podsetimo, prvi pokušaj održavanja Parade ponosa u Beogradu dogodio se 30. juna 2001. godine, kada su okupljeni brutalno prebijeni od strane pravoslavnih fundamentalista, neonacističkih i navijačkih grupa. Druga parada bila je najavljena za 17. jul 2004., ali se od nje odustalo zbog nemogućnosti da se učesnicima garantuje bezbednost. GSA je kao inicijator održavanja ovogodišnje Parade ponosa već predala prijavu skupa nadležnom odeljenju Ministarstva unutrašnjih poslova.
Imajući u vidu da su i Organizacioni odbor i GSA čvrsti u odluci da Parade bude, postavili smo pitanje Dragani Vučković i Borisu Milićeviću da li to znači da postoji mogućnost da ove godine u Beogradu budu održane čak dve Parade:
“Ja ne mislim da je moguće da se održe dve Parade, zato što s jedne strane imate široku koaliciju, a sa druge organizaciju koja je isključena jer je ugrozila bezbednost. Parada nije pitanje samo jedne organizacije, niti Labrisa, niti GSA, niti bilo koga drugog.”
“Neće sigurno biti dve Parade, siguran sam da će se Parada održati 23. avgusta, i siguran sam da ćemo se mi potruditi da budemo odgovorni kao GSA, a nadamo se da će i druga strana da bude odgovorna, pre svega prema LGBT zajednici. Ovakvo iznošenje sukoba u javnost samo slabi čitav pokret i jača neprijatelje LGBT zajednice, što svakako nikome nije cilj.”
A predstavnici desničarskih, fašističkih i neonacističkih grupa već su zapretili učesnicima parade.
Režiser Gorčin Stojanović kaže za RSE da je policija, uprkos tim najavama, dužna da skup obezbedi na najbolji mogući način:
“Policija ima da uradi tu stvar i ne može da dopusti da pravdu na ulici deli šaka građana, kakve god provenijencije oni bili.”
Stojanović naglašava da je za sigurnost ovogodišnje parade važno da se na njoj vide političari i da policija bar jednim delom bude spremna kao kada taj posao radi obezbeđujući inostrane državnike:
“Ako srbijansko društvo želi da pokaže svoju, u najmanju ruku, normalnost, predlažem da se Boris Tadić, koji se rado stavlja na čela raznih stvari, stavi na čelo Parade, a da obezbeđenje bude samo 40 puta manje nego što je bilo za dolazak Džozefa Bajdena u Beograd.”
