"Ponos su ljudi" - pod tim sloganom više hiljada učesnika Prajda prošetalo je 7. septembra ulicama Beograda.
Od vlasti su zatražili usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu na koje se, kako su naveli organizatori, čeka već deset godina.
"Hoćemo da budemo jednaki i glasni!", poručio je jedan od organizatora Filip Vulović.
Učesnici su tokom šetnje prošli pored najvažnijih državnih institucija, ukazujući na diskriminaciju i nasilje sa kojima se suočavaju LGBTI+ ljudi u Srbiji.
Trasu kojom su se kretali obezbeđivale su jake snage policije, a šetnja je završena bez incidenata.
Prajd je nastavljen koncertima u parku "Manjež" u centru grada i objavom veridbe dvojice mladića, što je izazvalo ovacije okupljenih.
Beograd u duginim bojama, zahtevi LGBTI+ na čekanju
Neispunjeni zahtevi
Organizatori Prajda poručili su da ove godine imaju osam zahteva, od kojih su najvažniji usvajanje dva zakona koji će LGBTI+ osobama obezbediti osnovna prava.
Filip Vulović iz organizacionog odbora Prajda poručio je ispred Vlade Srbije da je Zakon o istopolnim zajednicama "zaključan u fioci" u tom zdanju.
"Svi znaju ko tu fioku drži pod ključem. Ne želimo da budemo građani drugog reda", rekao je Vulović.
Ana Jovanović iz Beograd Prajda izjavila je da njena prava kao trans osobe "uopšte ne postoje".
"Moj put nije bio lak, ali sam ovde da dignem glas u ime onih koji se ne čuju. Želim da živim slobodno i autentično", rekla je Jovanović.
Kuma Prajda, pevačica Zejna, izjavila je da se nada da je ovo poslednja godina u kojoj zahtevi ostaju neispunjeni.
Pozvali su građane da ih podrže, kao što i oni podržavaju inicijative za zdravu životnu sredinu i vodu.
Učesnici su nosili LGBTI+ zastave i transparente sa natpisima "Ljubav pobeđuje", "Niko nije slobodan dok nisu svi slobodni", "Naše postojanje nije vaša debata" i "Hoću ista prava kao (predsednica Skupštine Srbije) Ana Brnabić", koja je javno deklarisana LBGTI+ osoba.
U koloni su bili transparenti sa porukama protiv iskopanja litijuma u Srbiji.
Na Prajdu četvoro ministara
Mađu okupljenima u parku "Manjež" odakle je krenula šetnja, bilo je četvoro ministara u Vladi Srbije, ali nijedan iz dve vodeće partije - Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije.
Prajd su podržali ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ministarka nauke Jelena Begović, ministarka bez portfelja Tatjana Macura i ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov.
Tanja Miščević rekla je uoči šetnje da se u Vladi Srbije vode razgovori o Zakonu o istopolnim zajednicama kao i o iskustvima koja su druge države imale prilikom uvođenja tog zakona.
Ona je rekla da je to tema koja se tiče zaštite jednog dela građana koji moraju biti izjednačeni u pravima s drugim građanima.
Ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov izjavio je da je na Skupštini Srbije odluka da li će istopolna partnerstva u Srbiji biti pravno regulisana, jer je to ministarstvo već izradilo predlog tog zakona.
"Postoje inicijative i od organizacija civilnog društva i drugih političkih aktera i mi verujemo da bi to trebalo biti pravno regulisano", rekao je Žigmanov.
Zakon bi istopolnim parovima dozvolio registraciju partnerstva kako bi dobili neka od osnovnih prava poput prava na podelu imovine, nasleđivanja partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru.
Usvajanje je ranije naišlo na otpor desničarskih partija i organizacija i Srpske pravoslavne crkve.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u avgustu 2023. da neće potpisati ovaj Zakon.
Premijer Srbije otvorio 'Dane porodice'
U danu održavanja Parade ponosa, premijer Srbije Miloš Vučević otvorio je u Perlezu u Vojvodini "Dane porodice", manifestaciju koja "promoviše porodicu i porodične vrednosti".
"U vreme kada smo poštovali porodicu i očeve i majke, bake, deke i vaspitali decu i čuvali otadžbinu, mi smo tada bili najrazvijeniji, najsnažniji i najhrabriji, nemojte da nas dekodiraju da bi nas onda ubedili da smo napredni i uspešni", rekao je Vučević.
Na pitanje kada će LBGTI+ ljudi dobiti svoja prava, Vučević je naveo da to pitanje "nije kandidovao u svom programu".
"Rekao sam za šta se zalažemo i za to smo dobili podršku. Ne mogu da vam kažem da zastupam nešto za šta se nisam kandidovao i nisam ni govorio o toj politici. Kad neko drugi bude vodio državu, možda to promeni", rekao je Vučević.
Sa njim je bila i ministarka za brigu o porodici iz desničarske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski.
Ona je rekla da porodica u 21. veku treba da "najvažniji nacionalni interes" i da "porodične vrednosti budu izvorište duhovnog i kulturnog preporoda".
Na Prajdu su bili i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, kao i predstavnici opozicione Demokratske stranke, Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana.
Poverenica Brankica Janković izjavila je da su zahtevi Prajda osnovna ljudska prava i pozvala državnu vlast da ponovo pokrene diskusiju o Zakonu o istopolnim zajednicama.
Kao i proteklih godina, podršku Prajdu svojim prisustvom dali su predstavnici ambasada zapadnih država.
Zastava duginih boja na Skupštini Srbije
Poslanička grupa opozicionog Zeleno-levog fronta razvila je zastavu duginih boja sa prozora Skupštine Srbije u trenutku dok je tuda prolazila Prajd šetnja.
Učesnici su ih pozdravili povicima i aplauzom.
"Razvijanjem zastave želeli smo da pošaljemo simboličnu poruku da niko ne treba da se stidi ili da se plaši zbog onoga ili one koju voli", izjavio je šef poslaničke grupe Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović.
"Takođe želeli smo da pošaljemo poruku da je vreme da se usvoju Zakon o građanskom parnerstvu koji smo predložili Skupštini Srbije i da se obezbede jednaka prava za sve članove LGBT zajednice", rekao je poslanik ZLF Lazović.
Na Prajdu su bili i državljani Rusije, koji žive u Srbiji.
"Ne možete da zamislite ovakav isti ili bilo kakav Prajd u Rusiji trenutno, zato što bi ljudi bili uhapšeni zbog iste zastave koju ja trenutno nosim, ili ako se poljube na ulici sa osobom istog pola", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Anja iz Rusije.
Dodala je da želi da se provodi u bezbednom prostoru sa kvir ljudima i njihovim saveznicima.
"I da pokažemo da smo ovde, da nas je mnogo i da smo samo ljudi koji žele da uživaju u svojim životima".
Policija blokirala centar grada
U centru Beograda se 7. septembra okupila manja grupa protivnika Parade ponosa koji su nosili crkvena obeležja, zastavu Srbije i transparent na kojem je pisalo "Parada-poniženje".
Kordon policije nije im dozvoljavao da priđu prostoru kojim su prolazili učesnici Prajda.
Reporterka Radija Slobodna Evropa javila je da je jedan muškarac sa kapije crkve u centru grada "kadio" tamjanom kolonu koja je tuda prolazila.
'Tražimo ista prava'
Organizatori Prajda saopštili su da sloganom "Ponos su ljudi" žele da podsete sugrađane i sugrađanke da su i "LGBTI+ osobe samo ljudi koje muče isti problemi kao i njih, ali uz dodatne izazove uzrokovane homofobijom i transfobijom".
Uz usvajanje dva zakona sa Prajda se, između ostalog, zahtevala i brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na širenje govora mržnje.
Traži se i adekvatna reakcija pravosuđa za zločine motivisane mržnjom prema LGBTI+ zajednici, kao i poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe.
Samo tokom 2023. godine, u Srbiji je evidentirano 85 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBTI+ osobama, podaci su nevladinog udruženja "Da se zna".
Ova organizacija, koja dokumentuje nasilje i diskriminaciju koji su motivisani homofobijom i transfobijom, ističe da većina incidenata nije prijavljena nadležnima zbog nepoverenja u institucije.
Međunarodna organizacija za ljudska prava Human Rights Watch upozorila je u izveštaju početkom 2024. da se LGBTI+ osobe u Srbiji suočavaju sa netolerancijom, pretnjama i nasiljem.
Facebook Forum