Papa Franjo je tokom posete Mongoliji 2. septembra pohvalio tu zemlju zbog verske tolerancije i politike bez nuklearnog oružja, ali je upozorio da je korupcija "plod utilitarnog i beskrupuloznog mentaliteta koji je osiromašio čitave zemlje".
Religije mogu "predstavljati zaštitu od podmukle pretnje korupcije, koja efektivno predstavlja ozbiljnu pretnju razvoju svake ljudske zajednice", rekao je on.
Mongolija je poslednjih godina bila poremećena korupcijom i degradacijom životne sredine, a njen glavni grad pati od najgoreg kvaliteta vazduha na svetu i skandala zbog pronevere od strane zvaničnika koji je izazvao ulične proteste prošle godine.
Papa Franjo stigao je u petak ujutro, 1. septembra, u Mongoliju da ohrabri jednu od najmanjih i najnovijih katoličkih zajednica na svetu.
Ovo je prvi put da je papa posetio tu azijsku zemlju bez izlaza na more i to u trenutku kada su odnosi Vatikana sa dva moćna suseda Mongolije, Rusijom i Kinom, ponovo zategnuti.
Poglavar Rimokatoličke crkve je stigao u mongolsku prestonicu Ulan Bator nakon noćnog leta delom kroz kineski vazdušni prostor, što mu je pružilo retku priliku da uputi poruku predsedniku Si Đinpingu. Prema protokolu Vatikana, papa šalje takve pozdrave kad god leti iznad neke strane zemlje.
U poruci Siju, Franjo je izrazio "dobre želje vašoj ekselenciji i narodu Kine".
Uprkos napetostima u odnosima, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je da je pozdrav pokazao "prijateljstvo i dobru volju" Vatikana.
Obraćajući se novinarima u četvrtak kasno na putu za Mongoliju, Franjo je rekao da se raduje poseti zemlji koja ima samo nekoliko ljudi, ali sa kulturom za koju su vam potrebna "vaša čula da biste je razumeli".
Predviđeni su zvanični sastanci sa mongolskim predsednikom i premijerom i govor pred mongolskom vladom, kulturnim i poslovnim liderima, nakon čega sledi prvi Franjin susret sa biskupima, sveštenicima i časnim sestrama koji čine okosnicu male katoličke zajednice od 1.450 članova koja postoji samo jednu generaciju.
Iako je hrišćanstvo prisutno u tom regionu stotinama godina, Katoličkoj crkvi je odobreno prisustvo u Mongoliji tek od 1992. godine, nakon što je ta zemlja odbacila komunističku vlast saveznika Sovjetskog Saveza i unela verske slobode u ustav.
Sveta stolica i Mongolija od tada imaju diplomatske odnose, a nekolicina misionarskih verskih redova, uključujući Misionare ljubavi Majke Tereze, negovali su malu zajednicu tokom njene prve tri decenije života.
Franja odavno daje prioritet posetama katoličkim zajednicama na, kako ih naziva, periferijama, držeći se podalje od globalnih centara katolicizma. Umesto toga, fokusira se na male crkve u kojima su katolici često manjina.
Drugi glavni cilj Franjine četvorodnevne posete je da se istakne duga tradicija međuverskog suživota Mongolije. Mongolsko carstvo pod njegovim slavnim osnivačem Džingis-kanom bilo je poznato po tolerisanju ljudi različitih vera koje je pokorilo, a Franjo će verovatno naglasiti tu tradiciju kada bude predsedavao međuverskim sastankom u nedelju.
Pozvani su mongolski budisti, koji su većina u naciji od 3,3 miliona, kao i jevrejski, muslimanski i šintoistički predstavnici i članovi hrišćanskih crkava prisutnih u Mongoliji u poslednjih 30 godina, uključujući i Rusku pravoslavnu crkvu.
Taj susret bi mogao da omogući Franji da još jednom pozdravi Moskovsku patrijaršiju, koja je snažno podržala rat Kremlja u Ukrajini. Franja nastoji da ne antagonizira direktno Moskvu, u skladu sa vatikanskom tradicijom diplomatske neutralnosti u sukobima.
Nekoliko dana pre svoje posete izazvao je gnev u Ukrajini zbog pohvale ruske imperijalne prošlosti. Vatikan je insistirao da taj komentar ni u kom slučaju ne znači podršku ruskoj agresiji na Ukrajinu.
Iako je Vatikan potencirao da Franjo ide u Mongoliju — ne u Kinu ili Rusiju — odnos sa Pekingom će biti stalno prisutno tema. Očekuje se da će grupa kineskih katolika, kao i ruskih katolika, prisustvovati Franjinoj misi u nedelju u Areni Steppe. No, obračun Kine sa verskim manjinama je u pozadini ovog Franjinog puta.
Pored toga, kritika Kine na račun Dalaj Lame moglo bi doći do izražaja jer je mongolski budizam usko vezan za Tibet i tradicionalno poštuje njenog lidera. Franja insistira na susretima sa verskim vođama iz celog sveta, ali se do sada uzdržavao od susreta sa prognanim tibetanskim budističkim vođom Dalaj Lamom da bi izbegao sukob sa Pekingom.
Lider Komunističke partije Si je zahtevao da se katolicizam i sve druge religije striktno pridržavaju partijskih direktiva i da se podvrgnu "sinicizaciji". U ogromnom regionu Sinđijang, to je dovelo do rušenja velikog broja džamija, uklanjanje kupola, minareta i spoljašnjih krstova sa crkava.
Istovremeno, Si nije pokazao više želje da se pomiri sa Vatikanom od svojih prethodnika, dok njegova administracija i dalje insistira na tome da Sveta stolica prekine sve veze sa Tajvanom, samoupravnom ostrvskom demokratijom za koju Kina tvrdi da je njena teritorija.
Vatikan i Kina su potpisali sporazum 2018. o trnovitom pitanju nominacija za biskupe, ali ga je Peking prekršio. Nedavno je Franjo bio prinuđen da prihvati jednostrano imenovanje novog biskupa Šangaja, čiji je prethodnik nestao u manastiru skoro odmah nakon što je objavio da se povlači iz Patriotske katoličke asocijacije koju kontroliše partija.
Međutim, novoimenovani biskup Hong Konga Stiven Sau-jan Čou posetio je u aprilu Peking, što je bio prvi dolazak u kinesku prestonicu biskupa tog grada u skoro tri decenije.
Čou, koga će Franjo u septembru postaviti za kardinala, rekao je da je pozvao državnog nadbiskupa Pekinga Džozefa Lija da poseti Hong Kong u simboličnom gestu za koji stručnjaci kažu da bi mogao da ojača krhke odnose između Kine i Vatikana.
