"Poštujemo odluku Srbije da ne bude članica NATO-a jer razumemo da je takvo raspoloženje građana. Nije neophodno da Srbija uđe u NATO, ali veoma cenimo to što Srbija sa nama sarađuje u bezbednosnim pitanjima", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Paolo Ali, predsednik Parlamentarne Skupštine NATO saveza, koji je prošle nedelje boravio u Srbiji.
„Nije neophodno da se Srbija u ovom trenutku pridruži NATO-u. Možda će do toga doći u budućnosti ali to zavisi od građana Srbije, a ne od NATO-a. NATO uvek prihvata zahteve za članstvo, kao što je to bio slučaj sa drugim državama u regionu“, rekao je Ali.
RSE: Da li bi NATO u budućnosti želeo da vidi Srbiju kao članicu alijanse?
Ali: Naravno, jer je Srbija veoma bitan igrač kada je reč o bezbednosti na Zapadnom Balkanu, ali u Evropi postoje i druge zemlje koje nisu članice NATO-a zbog svoje vojne neutralnosti, kao što su Finska, Švedska, Austrija, Švajcarska. NATO sarađuje i sa tim zemljama. Ako Srbija ostane vojno neutralna NATO sa tim nema problema.
- Komandant Štaba NATO-a u BiH: U oktobru vežba u Srbiji
- Vučić: Hoćemo partnerstvo, ali ne i članstvo u NATO
- Srbija: 84 odsto građana protiv članstva u NATO-u
RSE: Iz kojih razloga je, po vama, Srbija značajnija za NATO od ostalih država na Balkanu. Da li je to zbog njene pozicije, da li zbog pitanja Kosova ili nečeg drugog?
Ali: Srbija je veoma važna za NATO jer je reč o veoma stabilnoj državi, u poređenju sa ostalim državama regiona. Ona je izvor stabilnosti na Zapadnom Balkanu, što je važno ne samo za NATO već i za Evropu, za sve.
RSE: Kakva je pozicija NATO kada je reč o kosovskom problemu?
Ali: Najbolji način za rešavanje problema uvek je političkim putem. Kosovu su potrebni bezbednost i stabilnost. NATO i Kfor su deo te stabilnosti, oni štite pripadnike kosovske i srpske zajednice. Veoma je bitno da se pitanje Kosova reši političkim putem, ali za sada moramo garantovati bezbednost jer su NATO i Kfor na Kosovu iz tog razloga. Kfor će ostati na Kosovu sve dok to bude neophodno. Ne možemo reći koliko vremena će biti potrebno da se politička situacija i problemi razreše, koliko će biti potrebno da se ponovo uspostave stabilnost i bezbednost. To nije lako predvideti. Možda će biti potrebno nekoliko godina, možda duže, ne znam.
- NATO i Srbija: Partnerstvo uz poštovanje neutralnosti
- Komandant Bondstila: Na Kosovu mirno, crkve zaštićene
- Dačić sa ambasadorima i predstavnicima UN i NATO zbog Kosova
RSE: Da li i u kojoj meri, po vama, problem za približavanje Srbije NATO-u predstavlja sećanje na bombardovanje Jugoslavije 1999. godine?
Ali: Naravno. To što se dogodilo 1999. godine jasno je urezano u pamćenje građana Srbije. U potpunosti razumemo da je upravo to najverovatnije najznačajniji razlog što je javno mnjenje u Srbiji protiv ulaska u NATO i poštujemo odluku naroda. To se desilo pre skoro dvadeset godina. Verovatno bi stvari bile drugačije da je prethodno obezbeđena rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali ne smemo zaboraviti šta se u to vreme dešavalo na Zapadnom Balkanu i tokom Miloševićeve vladavine. Verovatno je bilo grešaka, ali mislim da je situacija ovde bila zaista dramatična.
Od tada, mnoge stvari su se promenile, svet se promenio i NATO se veoma promenio. Posle Avganistana NATO nije imao vojnu misiju. Tokom poslednjih 25 godina NATO je imao oko 50 misija i većina njih bile su mirovne misije, misije protiv pirata, postkonfliktno upravljanje, sprečavanje konflikata, borba protiv terorizma i sajber bezbednost. NATO koristi svoju vojnu i političku moć u cilju sprečavanja konflikata i održavanja mira. NATO obučava i regularne vojne snage u Africi.
RSE: Kako gledate na vojnu saradnju Srbije sa Rusijom? Srbija je učestvovala u mnogim vojnim vežbama sa NATO savezom u okviru programa Partnerstvo za mir, ali i u nekoliko velikih zajedničkih vojnih vežbi sa ruskim vojnim snagama, kako u Srbiji tako i u Rusiji. Da li NATO-u smeta vojna saradnja Srbije sa Rusijom?
Ali: Ne. NATO ceni činjenicu da većinu vojnih vežbi Srbija organizuje upravo sa NATO-om. Srbija ima slobodu da učestvuje u vojnim vežbama sa Rusijom ili bilo kojom drugom zemljom. Cenimo to što Srbija održava ravnotežu u smislu što sa jedne strane ima dobre odnose sa Rusijom, a sa druge strane ima odličnu saradnju sa NATO-om.
RSE: Da li vam je razumljiva takva vrsta političkog i vojnog balansa?
Ali: Mislim da to nije teško razumeti. Srbija tradicionalno ima bliske odnose sa Ruskom Federacijom, podršku naroda za to, i u vreme Sovjetskog Saveza uloga Srbije u održavanju ravnoteže bila je izuzetno važna. Dakle, moramo uzeti u obzir istoriju. Važno je da Srbija održava dobre odnose sa Rusijom, ali i sa Zapadom. Zahtev Srbije za prijem u članstvo u Evropskoj uniji predstavlja dokaz da je zemlja okrenuta i ka Evropi, ka Zapadu. Zapadni Balkan je od presudnog značaja za kompletiranje projekta EU. Evropa neće biti kompletna bez Balkana.
- 'Minska polja' srpskog balansiranja
- S-300 u Srbiji: Mit ili stvarnost
- Rusko-srpski desant na 'Kovin'
RSE: Da li mislite da je, dugoročno gledano, za Srbiju neodrživo sedeti na dve stolice, kao što je to svojevremeno izjavio nekadašnji funkcioner Stejt departmenta Brajan Hojt Ji?
Ali: Ja sam inženjer i mene interesuju brojke i realnost. 70% robne razmene Srbije je sa Evropskom unijom, 20% sa zemljama zapadnog Balkana i oko 10% sa ostalima. Svega nekoliko procenata iznosi trgovinska razmena Srbije i Rusije, što znači da srpska stvarna veza sa Rusijom nije toliko bitna, već ona sa Zapadom, sa EU. Politička odluka je na Srbiji, ali mi na Srbiju gledamo kao na zapadnu zemlju.
RSE: Kakva je poruka NATO za Srbiju?
Ali: Naša poruka Srbiji je da nastavi saradnju sa NATO i da poboljša proces reformi u cilju članstva u Evropskoj uniji. Nadam se da ce Srbija uskoro postati članica EU, jer je to od značaja i za Srbiju i za Evropsku uniju.
Facebook Forum