Palestinci koji žive u Tuzli sa strahom prate što se događa u pojasu Gaze. Brinu za svoje obitelji sa kojima se zbog prekida veza ne mogu već sedam dana čuti. Majid El-Adasi jedan je od njih. Za RSE je ispričao u kakvom paklu živi njegova obitelj.
Majid El-Adasi, Palestinac koji već 40 godina živi i radi u Tuzli, sa velikom ogorčenošću i bolom ovih dana prati što se događa u Palestini u Pojasu Gaze. S obitelji, koja živi u Gazi, zbog prekida veza ne može se čuti niti zna što je s njima:
„Ne mogu da ih dobijem nikako, ni na skajp ni telefonom. Stalno otvaram internet da vidim kakva je situacija dole, ko je poginuo, gledam imena, da li ima ko od mojih, tako da me to mnogo pogađa.“
Posljednji put s obitelji je razgovarao prije sedam dana. Od tada svaki trenutak provodi na telefonu pokušavajući ih dobiti:
„Nikako ne izlaze iz kuće. Sama sjede, mole, što se kaže, Boga da im ne padne granata ili raketa na glavu, jer osam kilometara širine, s ove strane Izraela, udaraju topovima i tenkovima, s ove strane brodovima, tako da im život visi o koncu.“
Majidova obitelj nema se gdje skloniti jer je njihova kuća okupirana s tri strane:
„Moja rodna kuća je blizu mora. Sad momentalno u toj kući živi 15 familija. Ne možeš sačuvati život - sa tri strane Izrael, odnosno more, a na četvrtoj strani Egipat koji čak gore zatvara nego Izrael. Ne dozvoljava čak ni ranjenicima da idu da se liječe.“
Majid El-Adasi u Gazi ima petoricu braće i sestru:
„Peteroca braće. Jedan je prošle godine završio posao u termoelektrani u Gazi kao glavni inžinjer. Drugi brat po redu je doktor nauka, završio u Libiji i u Egiptu. On je profesor elektrotehnike na otvorenom Jerusalem univrezitetu. Treći brat je završio u Alabami mašinstvo, magistar je mašinstva. Ima svoju firmu, radi infrastrukture, puteve, hlađenje i grijanje. Četvrti brat mi je isto magistar. On je sekretar Univerziteta Al-Azhar u Gazi. Sestra mi je isto profesor doktor - završila je sve, ali pet godina ne može da izađe da brani doktorat u Egiptu, ne daju joj izaći. A najmlađi brat je završio elektroniku, ima svoju radnju.“
Posljednji put El-Adasi je bio u Gazi prošle godine. Razočaran patnjom tamošnjih ljudi, vratio se opet u Tuzlu:
„Užasno je. To je jedan obični geto. Od 2006. je pakao kako je Hamas preuzeo vlast. A narod nije kriv. Palestinci su po statistici UNa- apsolutno najškolovaniji ljudi. Prije 17 godina je umro zadnji nepismeni Palestinac. Da vam dam samo jedan podatak: kad bi Palestina bila država, onaj ko treba da čisti cipele na ulici treba da ima najmanje matematičku gimnaziju i da govori dva jezika."
Brojni su Palestinci, kaže nam El-Adasi, koji bi željeli pobjeći iz zemlje i spasiti se:
„Ima puno koji bi željeli, ali nema kud. Samo mogu plivati u moru. Egipat ne da, Izrael ne da, u arapske zemlje ne možeš dobiti vizu, vrlo je teško, nažalost. Čak i u Evropi vrlo teško Palestinac može dobiti vizu. Vidite vi sami, kako je Hamas došao da je svake godine ubitačni rat.“
Užas u Gazi neće tako brzo stati, nije optimističan ovaj tuzlanski Palestinac:
„Nema nama života. Ali najgore je da ni onima što su kao pametni nema života bez dogovora o miru i stvaranja palestinske države. Nema mira nikad. Tražim da ovaj palestinski narod jednom vidi sunce i da živi kao ostali narodi – ništa više.“
