Predsednik Slovenije Borut Pahor je 7. septembra iz Prištine poručio da je Kosovo u obavezi da realizuje sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, ukoliko ne postoji neko alternativno rešenje.
On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani naveo kako dve zemlje neguju iste vrednosti oko brojnih pitanja ali da postoje i razlike, a da je jedna od njih realizacija dogovorenog.
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom je deo Briselskog sporazuma koji su Kosovo i Srbija postigli 2013. godine u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa.
Potom su usaglašeni principi dve godine kasnije, ali je Ustavni sud Kosova utvrdio da neki od njih nisu u skladu sa kosovskim zakonima.
"Rekao sam predsednici Osmani da, iako podržavam Ustavni sud, očekujem da se nađe rešenje za primenu tog sporazuma. Sve dok nema predloga i alternative, važi prethodno postignut dogovor", podvukao je Pahor.
Sa druge strane, predsednica Kosova Vjosa Osmani je ukazala da je Kosovo realizovalo 99 odsto dogovora postignutih sa Srbijom u okviru dijaloga, ali da je formiranje Zajednice sporno zbog odluke Ustavnog suda.
"Ne možemo da formiramo jednonacionalni entitet, sve dok je osnova našeg Ustava multietničnost", rekla je Osmani.
Ustavni sud Kosova je decembra 2015. godine utvrdio da su sporni neki principi o formiranju Zajednice, odnosno da nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava, koji se odnosi na član 3., o "jednakosti pred zakonom", te poglavljima "prava i osnovne slobode" i "prava zajednica i njihovih pripadnika".
Međutim, kako je navedeno, te tačke u sporazumu mogu da se usklade statutom ili nekim podzakonskim aktima Vlade.
Osmani je navela i kako postoje brojni sporazumi iz Brisela koje Srbija odbija da sprovede na terenu.
Kao primer je navela da se Srbija je 2013. godine obavezala da će rasformirati svoje paralelne institucije na Kosovu, te podvukla da to ipak nije urađeno.
"Naprotiv, nastavlja da ih osnažuje, finansira i daje naređenja da destabilizuju Kosovo i celi region", rekla je Osmani.
- Kosovo i Srbija sve bliže 'teškim odlukama'
- Pet stvari koje treba da znate o dijalogu Kosova i Srbije
U srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu instituciije koje se finansiraju iz budžeta Srbije, a koje Kosovo smatra ilegalnim strukturama.
Kosovska predsednica je istakla i kako je zvanična Priština spremna za nastavk dijaloga sa Beogradom, u cilju postizanja konačnog sporazuma uz međusobno priznanje.
Takođe, predsednik Slovenije Borut Pahor je dve strane pozvao na iskren dijalog o normalizaciji odnosa.
Taj dijalog se, posredstvom Evropske unije, vodi od 2011. godine.
'Srbija ne može da govori o međunarodnom pravu'
Na pitanje novinara da prokomentarišu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Slovenija, kao i druge zemlje koje su priznale Kosovo, narušile teritorijalni integritet Srbije, Osmani je rekla da je Srbija, pored Rusije, poslednja država na svetu koja može da govori o međunarodnom pravu.
"Država koja je izvršila genocid nad svojim susedima ne može da govori o međunarodnom pravu. U trenutku kada je Srbija odlučila da izvrši genocid u Bosni (i Hercegovini), na Kosovu, koja je činila zločine u bivšoj Jugoslaviji, izgubila je sva međunarodna prava", poručila je Osmani.
A Pahor je zaključio da Slovenija i Srbija imaju različite stavove o Kosovu.
"Mi smo prihvatili da je država, Srbija nije. Mislim da je ta izjava neprihvatljiva, tendenciozna i ističe postojeće razlike", rekao je Pahor.
Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije pozvalo je ambasadorku Srbije na razgovor zbog izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom nedavne posete slovenačkog predsednika Boruta Pahora Beogradu.
