Pad Vlade Bugarske: Cena politike štednje

Bugarska vlada je nova žrtva ekonomske krize u Evropi. Ona je podnela ostavku u sredu nakon višednevnih protesta građana zbog rigoroznih mera štednje, poskupljenja struje, koji istovremeno optužuju vlast za korupciju.

Odluka Vlade desnog centra da se povuče može biti uvod u dugi period nestabilnosti u ovoj najsiromašnijoj članici Evropske Unije, s obzirom da je malo verovatno da ijedna partija može zadobiti veliku podršku građana, neophodnu za formiranje novog kabineta.

Istovremeno, to je pouka ostalim evropskim vladama da drastične mere štednje na teret građana, koje je sprovodila Vlada u Sofiji, ali bez ekonomskog rasta, mogu imati pogubne posledice.

Višednevne antivladine demonstracije su prerasle u utorak veče u sukobe sa policijom u centru Sofije.

Premijer Bojko Borisov (52) je izjavio da odlazi sa funkcije da bi sprečio širenje nasilja.

„Imamo dostojanstva i čast. Narod nam je poverio vlast, mi mu je danas vraćamo. Svaka kap krvi je sramota za nas. Neću učestvovati u vladi pod kojom policija tuče narod”, kazao je Borisov koji je postao premijer nakon ubeljive pobede na parlamentarnim izborima 2009.

Međutim, uprkos njegovoj ostavci, nekoliko hiljada građana se u sredu veče vratilo na ulice, uzvikujući: “odlazite svi”. Time su izražavali nezadovoljstvo sa celokupnim političkim establišmentom u zemlji.

“Želimo novu politiku jer su nam dozlogrdile sve partije. Ne znamo kako će se okončati ovi protesti, ali za sada daju rezultate”, kazao je za “Vol strit džornal (The Wall Street Journal) Ivan Petrov, 25-godišnji konsultant za informacione tehnologije

Pozicija Bojka Borisova, nekadašnjeg telohranitelja bugarskog lidera za vreme socijalizma Todora Živkova, do skora je izgledala sigurno, između ostalog i zato što je zamrznuo plate i penzije, a nije ih smanjivao. Međutim, njegova popularnost je počela da dramatično pada u poslednjih nekoliko sedmica zbog učestalih skandala u koje su bili umešani vladini zvaničnici.

On je u utorak veče izjavio da će zatražiti smanjenje cena struje kao i oduzimanje licence najvećem proizvođaču električne energije, koji posluje kao deo češkog koncerna ČEZ. Postavlja se pitanje da li će nova, prelazna vlada imati isti stav.
Regulatorna agencija je saopštila da je započela procenu poslovne prakse lokalnog ogranka češkog ČEZ-a, ali da odluka o njenoj licenci neće biti doneta pre aprila.
Pavel Vaček, češki ambasador u Bugarskoj kaže da političari koriste ČEZ da bi skrenuli pažnju javnosti i manipulisali njome kako bi stekli poene uoči izbora. “Sve što se u ovom trenutku dešava u Bugarskoj je veoma ispolitizovano”.

Analitičari procenjuju da će kompanije iz energetskog sektora biti na udaru sledeće vlade jer će ovo biti jedno od glavnih pitanja u predizbornoj kampanji.

“Da bi smanjila cene, nova vlada će biti izložena pritisku da ponovo nacionalizuje energetski sektor i retrokativno ukine subvencije za obnovljive energije. To je akutna opasnost koju ćemo gledati narednih sedmica”, kaže Otilia Simkova, analitičar “Eurasia Group”.

Problem sa Hezbolahom

Takođe, odlazak Borisova može uticati na odluku Evropske Unije koja razmatra da li da stavi Hezbolah na listu terorističkih organizacija nakon prošlogodišnjeg bombaškog napada na izraelske turiste u letovalištu na bugarskom delu Crnog mora.

Vlada Bojka Borisova je nedavno optužila libansku militantnu šiitsku grupaciju Hezbolah za ovaj napad u kome je ubijeno pet izraelskih turista i vozač autobusa iz Bugarske. Borisov je zatražio od članica EU da jasno predoče da će terorizam biti oštro kažnjen.

Ukoliko nova bugarska vlada zauzme blaži stav, to će ići u prilog onim članicama EU koje smatraju da je održavanje veza sa Hezbolahom, koji ima nekoliko ministara u Vladi Libana, veoma važno za očuvanje mira u toj zemlji.

Bugarski predsednik Rosen Plevneliev započeo je konsultacije za formiranje prelazne vlade do vanrednih parlamentarnih izbora koji će biti održani u narednih nekoliko meseci.

Borisovljeva stranka “Građani za evropski razvoj Bugarske” i najveća opoziciona, Socijalistička partija, saopštili su da neće učestvovati u radu prelaznog kabineta.

Vlada Bojka Borisova je kontrolisala javnu potrošnju i uspevala je da upravlja zemljom bez međunarodnog finansijskog paketa pomoći. To znači da bi nova vlada mogla da ima izvestan manevarski prostor da popusti drastične mere štednje kako bi ublažila nezadovoljstvo javnosti.

Ostavka Vlade Bugarske je upozorenje ostalim članicama EU da je važan ekonomski rast, a ne samo štednja, ocenjuje “Fajnenšel tajms” (Financial Times).

Mnoge vlade širom Evrope su pale u poslednjih nekoliko godina zbog nezadovoljstva građana drastičnim merama štednje i korupcijom među političarima. Naročito su uzdrmane nove, postkomunističke članice Evropske Unije, U Rumuniji je prošle godine dva puta promenjen premijer.

U Slovačkoj i Litvaniji su smenjene vlade koje su se zalagale za rigoroznu štednju. Slovenački premijer Janez Janša nastoji da opstane na čelu manjinske vlade u trenutku kada se intenziviraju protesti građana nezadovoljnih drastičnim rezovima koji najviše pogađaju njih, kao i korupcijom vlasti.

Prava cena politike

Mada je nezaposlenost u Bugarskoj dostigla 12 odsto, ona nije previsoka ako se uzme situacija u drugim članicama EU, pre svega u Španiji gde je dostigla skoro 30 procenata. Javne finansije su, kako ističe jedan analitičar, “u odličnom stanju”. Bugarska je do skora bila neka vrsta izolovanog ostrva relativne ekonomske stabilnosti na Balkanu.

Međutim, Vlada u Sofiji nije uspela da obezbedi rast niti povećanje plata, koje su najniže u EU. To je, u kombinaciji sa pomenutim povećanjem cena struje, izazvalo veliko nezadovoljstvo javnosti. Naime, računi za utrošak električne energije dostigli su i 100 evra po domaćinstvu, što je očito prelilo čašu građanima, čija je prosečna plata 387 evra.

Borisov zaslužuje pohvale zbog povlačenja, kako bi se sprečilo dalje nasilje.
Međutim, analitičari upozoravaju da sve veće političke podele, kao i nepostojanje dovoljno snažne partije koja bi mogla da formira vladu, ugrožava stabilnost Bugarske u narednim mesecima.

“Najviše me brine nepostojanje jasne alternative u ovom trenutku. Strahuje se da će novi parlament biti isparcelisan sa mnoštvo malih partija, a što će voditi jačanju populizma i onemogućiti efikasno upravljanje. U ovom trenutku nema mnogo gorućih problema, ali dugoročno gledano, situacija neće biti dobra”, kaže za “Vol strit Džornal” Danijel Smilov, programski director Centra za liberalne strategije sa sedištem u Sofiji.

Jedna od lekcija pada ove Vlade Bugarske je da nova mora da udvostručiti napore u borbi protiv korupcije. Borisov je to obećao kada je došao na vlast 2009. ali nije bilo opipljivih rezultata.

Takođe, bez ozbira što se EU fokusira na fiskalnu discipline, veoma je bitan i ekonomski rast. Bugarska je ispunila kriterijume iz Mastrihta za ulazak u evrozonu, vezala je svoju valutu za evro od 1997. godine i izbegla je velike krize. Međutim, to ne donosi glasove na izborima. To je pouka da vlade čak i u bogatijim zemljama moraju da nauče šta je prava cena njihove politike, zaključuje “Fajnenšel tajms”.