U proteklih nekoliko dana na Zelenoj pijaci u Kragujevcu pojavile su se u prodaji otrovne gljive, koje su uništene pre nego što su došle do kupaca.
Međutim, u Urgentni centar su zbog trovanja pečurkama primljena tri pacijenta, koji su ih sami brali i spremali kod kuće.
Oni su u Urgentni centar stigli sa jakim bolovima u stomaku, povraćali su, i imali su vrtoglavice, ali su brzo zbrinuti tako da im životi nisu bili ugroženi.
Zbog povremene pojave otrovnih gljiva na pijačnim tezgama, kragujevačke Gradske tržnice su tražile da se zabrani promet divljih pečuraka dok se ne uspostavi stručna kontrola, jer o tome šta se, posle branja u prirodi, nađe na tezgama, neznaju ni prodavci, ni kupci“.
Tako je na pijačnoj tezgi među jestivim pečurkama Dragan Marković iz Gljivarskog društva Šumadija pronašao i jednu otrovnu.
"Ovo je smrtno otrovna panterovka ili amanita pnterina koja je bila na gomili sa jestivim sunčanicama. Nije ovo prvi slučaj da se na pijacu iznose otrovne gljive jer sam i pre dva dana našao dve otrovne“, kaže Marković.
U Srbiji ne postoji državna institucija koja kontroliše prodaju divljih pečuraka pa se ona svodi na samoinicijativno angažovanje članovi društva gljivara, koji povremeno obilaze pijačne tezge.
Otrovne gljive često ne prepoznaju ni berači, ni prodavci kao ni kupci, zbog čega bi, prema navodima Nebojše Milosavljevića, predsednika Društva gljivara „Šumadija“, trebalo zabraniti njihovu prodaju pre nego što se stručno ne prekontrolišu.
"Zato insistiramo da se zabrani prodaja divljih gljiva na pijacama do momenta kada to na neki način bude svaka gljiva koja uđe u pijacu preglredana“, kaže Milosavljević.
Ljerka Jovanović, iz kragujevačkih Gradskih tržnica kaže da oni mogu samo da evidentiraju prodavce pečuraka jer nisu kvalifikovani niti imaju nadležnost za kontrolu ispravnosti gljiva.
"Mi samo možemo da iskontrolišemo ljude koji prodaju gljive na našim pijacama i da ih evidentiramo. Tačno znamo četiri, pet ljudi koji svakodnevno prodaju gljive na našim pijacama“, kaže Jovanovićeva.
Ružica Despotović, jedna od žena koja se bavi berbom i prodajom šumskih pečuraka tvrdi da su njeni kupci bezbedni i da gljive koje ona prodaje, jedu i članovi njene porodice.
"Greška ne mođe da se desi. Dajem ih svojim unučićima i svi u porodici ih koristimo i nikada se nikome nije ništa desilo. Ja odgovaram za to“, kaže Despotovićeva.
Uprkos tome svake godine širom Srbije događaju se trovanja pečurkama, često i sa tragičnim ishodom, zbog čega se svi slažu da se ova oblast mora zakonski regulisati i tačno utvrdi ko može da sakuplja, da kontroliše i prodaje pečurke.