Racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru neće se raditi linearno, već samo tamo gde postoje viškovi, dok će u institucijama gde nema dovoljno kadrova biti moguće i zapošljavanje novih, izjavila je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički obrazlažući u Skupštini Srbije Predlog Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru koji predviđa smanjenje broja zaposlenih u naredne tri godine. Poslanici pitaju zašto u predloženom zakonu nema javnih preduzeća gde je najveći deo viška zaposlenih.
Niko ne može da troši više nego što ima, a optimalan broj zaposlenih određuje se na osnovu toga koliko ima određenih budžetskih sredstava, rekla je nadležna ministarka Kori Udovički nakon što je posle višemesečnih najava otpuštanje u javnom sektoru na dnevnom redu parlamenta.
“Ovaj zakon ni u čemu i ni po čemu ne nameće i ne zahteva da se broj zaposlenih smanjuje svugde i u svim državnim organima i u javnom sektoru, izuzev velikih javnih preduzeća. Ovaj zakon omogućuje da odgovorni, uz odgovarajuće jasno izložene kriterijume u zakonu, odrede gde je to gde zapravo možda treba i više novih zaposlenih”, rekla je Udovički.
Ovim zakonom se prevazilaze neodrživi efekti i neodrživ način odlučivanja koji postoje sa zabranom zapošljavanja u javnom sektoru, objašnjava ministarka Udovički.
“Ovaj zakon će omogućiti od početka 2016. godinhe da dokle god se korisnik javnih sredstava drži okvira maksimalnog broja zaposlenih određenih ovim zakonom da više ne bude potrebno posebno dobijanje dozvole za zapošljavanje, odnosno zamenu. S obzirom da će ti plafoni za mnoge biti restriktvini to i dalje znači da će rukovodioci morati da nađu način da stvore prostor da za one kadrove koji su im najpotrebniji nađu mesta”, objasnila je ministarka.
"Određen je metod maksimizacije zaposlenih u svim oraganizacijama javnog sektora lokalne samouprave koji se ravna po praksi", kaže Udovički navodeći da će to zavisiti od tipova, veličine i drugih karakteristika lokalne samouprave:
"Kriterijumi su postavljeni tako da se traži od svih lokalnih samouprava da se u periodu racionalizacije, koji u ovom slučaju može da traje i duže od 2018. godine, usklade, dovedu na standard onih 20 posto najboljih lokalnih samouprava u toj kategoriji."
Iako se već dugo govori o previše zaposlenih u javnom sektoru opoziciona Demokratska stranka će glasati protiv ovog zakona koji je inače među 14 tačaka dnevnog reda. Šef poslaničke grupe Borislav Stefanović kaže da je reč o nehumanom otpuštanju 9.000 hiljada ljudi u kratkom roku nakon čega je usledila polenika između njega i šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Zorana Babića.
“Šta će Beogradu hiljadu novih komunalaca dok otpuštate devet hiljada ljudi iz javnog sektora i školstva i zdravstva? Otpustićete servirke i spremačice iz naših bolnica, a staviće žene koje će da čiste tamo za sedam hiljada socijalne pomoći koje dobijaju od Vulina. E, to ste smislili. Po kom kriterijumu će se određivati devet hiljada ljudi? Ajde, da ja predložim kriterijum, neka tih devet hiljada bude delić, mali deo, naprednjaka od 50 hiljada koje ste primili od kad ste na vlasti. Ajde, da predložćim još jednu stvar, zašto ne pretresete sve ugovore o privremeno-povremenim poslovima gde vam armija ljudi radi, vaših ljudi”, poručio je Stefanović.
“Ja znam da bi neko voleo da je i u Beogradu Atina i Solun, znam da bi neko voleo da od Srbije napravi Grčku, a od sebe Sirizu. Nije devet hiljada ljudi zato što od tih devet hiljada tri hiljade ide u penziju, zato što će 4.939 otići sa otremninama”, odgovorio je Babić.
“Dobro, izvinjavam se što nije devet hiljada, šest hiljada. Isto pitanje ostaje, šta ćemo sa tim ljudima, gde će oni da rade, kako ćete da ih obezbedite, po kom kriterijumu ćete ih otpustiti”, nastavio je Stefanović.
Lider Nove stranke Zoran Živković priznaje da je zakon o maksimalnom broju zaposlenih bilo neophodno doneti, ali postavlja pitanje gde su tu javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija.
“Kako to da javna preduzeća u Pokrajini i u loklanim samoupravama mogu da se uteraju u te neke brojeve, a samo ne mogu ova velika državna? Pa, zato što je tu najveći nivo prezaposlenosti”, rekao je Živković.
Ministarka Kori Udovički kaže da nije sporno da je najveći deo viška u javnim preduzećima, lokalnim i republičkim. Zašto je onda ovaj zakon ostavio republička javna preduzeća izvan?
“Javna preduzeća posluju po principima poslovnim, komercijalnim i broj zaposlenih treba da određuju u okviru svojih poslovnih planova koji se podnose Vladi na odobravanje. U ovom trenutku dobar deo velikih javnih preduzeća je u procesu restrukturiranja i optimizacija njihovog broja zaposlenih ide kroz te mehanizme koji su primereni privrednim društvima. Bolje je pitanje zašto su lokalna javna preduzeća uključena u zakon koji bi trebalo da se odnosi samo na tzv. javnu upravu. Reč je o tome da mi nemamo dovoljnu budžetsku disciplinu i da u ovom trenutku bolji mehanizam za kontrolu nekontrolisanog broja zapošljavanja i u lokalnim javnim preduzećima nemamo”, odgovorila je ministarka poslanicima.
Kako je navedeno u obrazloženju predloga zakona, smanjenje broja zaposlenih u naredne tri godine bi trebalo da dovede do smanjenja rashoda za zarade zaposlenih sa sadašnjih 11,8 odsto na nivo od osam odsto BDP godišnje.
“Kori Udovički će vam govoriti detalje, ja vam govorim filozofiju. Mi smo u budžetu već ugradili okvire koliko treba da se izdvaja na plate i penzije i mi ostajemo u tim okvirima u relalizaciji za sedam meseci i do kraja godine. Možemo da lamentiramo nad devet hiljada ili pet hiljada, ali ono što je za mene bitno je sedam i po miliona ljudi i šta oni očekuju. Oni očekuju da ova zemlja konačno, peti ili šesti put do sada, izađe kao pobednik iz proseca restrukturiranja, privuče investicije treće generacije, krene da otvara nova radna mesta”, poručio je u parlamentu ministar finansija Dušan Vujović.
U Vladi očekuju da će do do 2018. godine, do kada će zakon važiti, biti promenjena dosadašnja praksa po kojoj javni sektor ne usklađuje strukturu zaposlenih sa sredstvima kojima raspolaže.
