Ostaje li Dinkić u vladi ili će biti bačen u opoziciju?

Rekonstrukcija srpske vlade pretvorila se u iznurujuću latinoameričku sapunicu. Da li će u njoj ostati ili neće ostati Dinkićevi Ujedinjeni regioni Srbije, od koga to zavisi – od Dinkića ili od dogovora Dačića i Vučića, hoće li, recimo, Dušan Petrović i njegova stranka Zajedno za Srbiju popuniti redove u Nemanjinoj 11 ukoliko se Dinkićevi odatle isele – samo su neka u moru pitanja i spekulacija u naspinovanoj jednoj jedinoj temi kojom se kljuka sav normalni svet i koja je blokirala čitav život zemlje.

Iako je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić ranije najavio da će Vlada na svoju prvu godišnjicu, 27. jula, izaći rekonstruisana, njen redizajn će, ipak, zakasniti. Premijer Srbije Ivica Dačić rekao je da on i Vučić odlaze u Brisel, pa će od četvrtka početi razgovori trojice lidera vladajuće koalicije o rekonstrukciji vlade. Personalna rešenja će, kazao je Dačić, tek u narednim danima biti na dnevnom redu, a na pitanje da li će rekonstrukciju preživeti ministri iz Ujedinjenih regiona Srbije, za koje se spekuliše da bi mogli biti izbačeni iz vlade, premijer je dao neodređen odgovor.

„Da li će neka stranka u koaliciji ostati ili ne – i o tome treba razgovarati potpuno otvoreno. Što se tiče SPS-a, tu nema nikakvih prepreka. Mislim da je veoma važno da sve stranke doprinesu rekonstrukciji. Želimo da Vlada bude još bolja i u skladu sa tim u četvrtak ćemo razgovarati o narednim koracima“, rekao je Dačić.

Vicepremijer Aleksandar Vučić u biračkom telu sada ima takvu snagu da može da slomi otpore mnogo slabijih partnera u vlasti – Dačićevih socijalista i, naročito, Dinkićevih regionalista. Batinom vanrednih izbora on im je više puta i zapretio kad se suočio sa njihovim otporima da se odreknu svojih ministara u vladi, pa je za očekivati da će te dve partije, u nameri da izbegnu izbore koji bi ih dodatno oslabili i da ostanu na vlasti biti prinuđene da puste niz vodu neke svoje kadrove.

Dinkićevi regionalisti su, međutim, u bitno slabijem položaju prema stožernoj Srpskoj naprednoj stranci, pa je pitanje da li će rekonstrukciju i preživeti. Da bi oni od vladajuće mogli lako postati opoziciona stranka, smatra politički analitičar Vladimir Goati i dodaje da će se socijalisti mnogo lakše povinovati zahtevu osnaženog Vučićevog SNS-a.

„Socijallisti to nekako tolerantnije prihvataju, oni već imaju jedan dobitak koji im, ne može izmaći ukoliko ne bude izbora, jer bi izbori bili sankcija za njih. Oni, naime, imaju premijera, tako da će verovatno vrlo lako pristati na kadrovske promene, a imaju i više ministara. Mnogo slabiji u odnosu na stožernu Srpsku naprednu stranku su Ujedinjeni regioni Srbije koji su jedna suvišna partija sa gledišta teorije koalicija, koja kaže da koalicija treba da ima minimalnu većinu. U tom smislu, URS može lako i da ispadne iz igre ukoliko se ne bude povinovao zahtevu ojačalog SNS-a i da, jednostavno, od vladajuće postane opoziciona stranka, što mi se u ovom momentu čini čak i verovatnijim“, procenjuje Goati.

Političko koprcanje

Dva manja koaliciona partnera – Dačićevi socijalisti i Dinkićevi Ujedinjeni regioni Srbije – izabraće nešto umesto ništa, procenjuje Nenad Prokić, bivši funkcioner LDP-a, i objašnjava da bi to ništa za te dve partije bili izbori.

„Oni vrlo dobro znaju da im izbori ne odgovaraju jer na njima ne bi prošli dobro, da, dakle, verovatno ne bi bili u vladi, a neki ne bi prešli ni cenzus, tako da izbore niko od njih ne bi voleo da ima. A pošto sila boga ne moli, onda će oni morati na kraju da popuste, ali gledaće da to u javnosti izgleda kao neko principijelno popuštanje, a ne kao nešto što moraju da urade. Naravno, to znači njihovo dalje političko slabljenje, ali to je i realni odnos političkih snaga. Ja mislim da se bez Ujedinjenih regiona Srbije može potpuno, oni mogu biti izbačeni iz vlade, a Socijalistička partija Srbije će izaći sa drastično smanjenim uticajem. Međutim, ne treba puno žaliti za tim strankama koje gube svoj politički uticaj; mora doći na naplatu ono što je radio SPS, odnosno, Dinkićeva razna rušenja vlada, ucenjivački kapacitet koji je imao. Mislim da bi bilo jako nepravedno, čudno i skoro nemogućno da to u jednom trenutku ne bude kažnjeno. Javno mnenje je takvo da kad neko posrne ono ga dokusuri i mislim da njima sat otkucava u tom smeru“, ocenjuje Prokić.

I dok se polako bliži završni čin drame prekompozicije vlasti, opozicija, pre svega Demokratska stranka, odapinje otrovne strele, bagatelizuje sve to kao letnju zabavu za narod. Prednjači u tome lider Demokratske stranke Dragan Đilas. Iz samo njemu znanih razloga ne prestaje da priziva vanredne izbore, uprkos tome što mu se, otkad joj je stao na čelo, stranka srozala na nešto više od 11% odsto podrške i što bi na izborima verovatno doživela totalni fijasko.

„Da bismo mi u bilo koju vladu ušli“, kaže Đilas, „mora da se promeni koncept formiranja vlade. Mi želimo da izađemo na izbore i da kažemo – ovo su naši, ovo su ljudi koji idu ispred nas, Miodrag Stojković iz Leskovca, Dušan Milisavljević iz Niša, Bojan Pajtić, Dragan Đilas, Nataša Vučković...“

Nenad Prokić smatra, međutim, da se na Đilasov način ne može pronaći politika koju je ta stranka izgubila.

„To što radi Đilas je jedno političko koprcanje i traženje politike koju, zapravo, nikad nisu ni imali, pošto su im prioritet bili njihovi lični interesi i u stranci i na vlasti dok su bili; oni su negde u tom sebičluku politiku zagubili i sada pokušavaju da je pronađu koprcajući se i čeprkajući po đubrištu političkom koje su sami napravili. Tu politiku će teško naći ukoliko ne pokušaju da ozdrave sami u sebi, a dotle nikakvog žaljenja nemam – ni za Demokratskom strankom, ni za LDP-om, ni za URS-om, ni za SPS-om. Naravno, žalim jedino što nikoga nema da zauzme njihovu teritoriju. Ako hoće da bude zaista evropska zemlja, Srbija mora da nađe načina da proizvede jednu jaku demokratsku stranku, koja neće biti liderska i koja će da nauči pameti sve one koji imaju nakaznu organizaciju unutar stranaka koju su nasledile od Miloševića“, ocenjuje Nenad Prokić.