Porodice poginulih gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, stradalih pre osam godina u kasarni na Topčideru, zapaliće i ovog 5. oktobra sveće i položiti cveće ispred ulaza u podzemni objekat Karaš.
Gardisti Jakovljević i Milovanović stradali su 5. oktobra 2004. godine u topčiderskom vojnom objektu Karaš pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima.
Zbog sumnje u profesionalnost rada vojnih pravosudnih organa, Savet ministara SCG i Vrhovni savet obrane formirali su nezavisnu komisiju koja je došla do zaključka da je na gardiste pucala treća osoba, a taj nalaz su potvrdili i forenzičari američkog Federalnog istražnog biroa.
Osam godina nakon ubistva Biljana i Petar Milovanović, roditelji ubijenog gardiste Dražena Milovanovića iz sela Tekija kod Paraćina, čekaju pravdu za svog sina.
“Mnogo je teško kad ga čuvaš 21 godinu, pa ga ispratiš, pa ga ne dočekaš, pa da je sreća da sad spremam svadbu, a ja spremam godišnjicu. Nisam živa, a živa sam, jedino što me unuče malo vraća u život, malo mi menja Dražena. Ja počnem da plačem, onda počne da plače i ona. Ljubim sliku svako veče, ljubim moje anđele, ali za Dražena ću da umrem”, kaže Biljana Milanović.
Njen suprug dodaje: “Oni su nama priznali da su nam pobijena deca. Prošle godine u oktobru zvali su nas Vukčević i Vekarić i saopštili da su deca pobijena i ništa drugo, samo dok nisu priznali sedam godina, a sad će 77 da pokreću postupak. Ćuti se i dalje, i ovo je ista taktika. Ovo je sramota za državu i za sudstvo i za sve. Prvo je kriva vojska, koja je sakrila ceo slučaj, pa onda od predsednika države pa na ovamo. Dobili smo pisma u kojima neko od obezbeđenja haških optuženika opisuje ko je ubio i opet niko ništa ne preduzima. Treba da se odredi sudija pa da krene da se vidi ako je Mladić, Mladić. Ako nije, daj da vidimo ko je”.
Žene u crnom i Centar za evroatlanske studije su od države Srbije i ministarstava policije, odbrane i pravde zatražili da "prestane da skriva istinu o ubistvima gardista i obezbedi pravdu za porodice žrtava".
"Zahtevamo da nadležne institucije pronađu i kazne sve koji su na bilo koji način odgovorni za ubistvo dvojice gardista... Zahtevamo kraj politike nekažnjivosti, kako za zločine u ratu, tako i za zločine u miru", ističe se u saopštenju tih nevladinih organizacija.
Žene u crnom i CEAS su ocenili da taj "zločin potvrđuje nedostatak političke volje i odgovornosti države da pročisti državni aparat od onih koji čine, podstiču ili zataškavaju krivicna dela".
"Indikativno je da u Srbiji ni 2012. godine ne postoji ni kritičan stepen pritiska javnosti da vinovnici ovih, i pocinici drugih kriminalnih dela poput ubistava novinara i političara, budu privedeni pravdi", navodi se u saopštenju.
Strategija države je iznurivanje porodica ubijenih vojnika i njihovih pravnih zastupnika, koji se jedini bore za istinu i pravdu, umesto da to čini država Srbija, ističe se u saopštenju.
Ubistvo dvojice gardista dovodi se u vezu sa haškim optuženikom Ratkom Mladićem zbog čega su advokati porodica ubijenih gardista tražili su ranije da on bude saslušan zbog sumnje da su se u vreme ubistva gardista 2004. godine u vojnom objektu "Karaš" skrivali haški optuženici.
Gardisti Jakovljević i Milovanović stradali su 5. oktobra 2004. godine u topčiderskom vojnom objektu Karaš pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima.
Zbog sumnje u profesionalnost rada vojnih pravosudnih organa, Savet ministara SCG i Vrhovni savet obrane formirali su nezavisnu komisiju koja je došla do zaključka da je na gardiste pucala treća osoba, a taj nalaz su potvrdili i forenzičari američkog Federalnog istražnog biroa.
Osam godina nakon ubistva Biljana i Petar Milovanović, roditelji ubijenog gardiste Dražena Milovanovića iz sela Tekija kod Paraćina, čekaju pravdu za svog sina.
“Mnogo je teško kad ga čuvaš 21 godinu, pa ga ispratiš, pa ga ne dočekaš, pa da je sreća da sad spremam svadbu, a ja spremam godišnjicu. Nisam živa, a živa sam, jedino što me unuče malo vraća u život, malo mi menja Dražena. Ja počnem da plačem, onda počne da plače i ona. Ljubim sliku svako veče, ljubim moje anđele, ali za Dražena ću da umrem”, kaže Biljana Milanović.
Njen suprug dodaje: “Oni su nama priznali da su nam pobijena deca. Prošle godine u oktobru zvali su nas Vukčević i Vekarić i saopštili da su deca pobijena i ništa drugo, samo dok nisu priznali sedam godina, a sad će 77 da pokreću postupak. Ćuti se i dalje, i ovo je ista taktika. Ovo je sramota za državu i za sudstvo i za sve. Prvo je kriva vojska, koja je sakrila ceo slučaj, pa onda od predsednika države pa na ovamo. Dobili smo pisma u kojima neko od obezbeđenja haških optuženika opisuje ko je ubio i opet niko ništa ne preduzima. Treba da se odredi sudija pa da krene da se vidi ako je Mladić, Mladić. Ako nije, daj da vidimo ko je”.
Žene u crnom i Centar za evroatlanske studije su od države Srbije i ministarstava policije, odbrane i pravde zatražili da "prestane da skriva istinu o ubistvima gardista i obezbedi pravdu za porodice žrtava".
"Zahtevamo da nadležne institucije pronađu i kazne sve koji su na bilo koji način odgovorni za ubistvo dvojice gardista... Zahtevamo kraj politike nekažnjivosti, kako za zločine u ratu, tako i za zločine u miru", ističe se u saopštenju tih nevladinih organizacija.
Žene u crnom i CEAS su ocenili da taj "zločin potvrđuje nedostatak političke volje i odgovornosti države da pročisti državni aparat od onih koji čine, podstiču ili zataškavaju krivicna dela".
"Indikativno je da u Srbiji ni 2012. godine ne postoji ni kritičan stepen pritiska javnosti da vinovnici ovih, i pocinici drugih kriminalnih dela poput ubistava novinara i političara, budu privedeni pravdi", navodi se u saopštenju.
Strategija države je iznurivanje porodica ubijenih vojnika i njihovih pravnih zastupnika, koji se jedini bore za istinu i pravdu, umesto da to čini država Srbija, ističe se u saopštenju.
Ubistvo dvojice gardista dovodi se u vezu sa haškim optuženikom Ratkom Mladićem zbog čega su advokati porodica ubijenih gardista tražili su ranije da on bude saslušan zbog sumnje da su se u vreme ubistva gardista 2004. godine u vojnom objektu "Karaš" skrivali haški optuženici.
