Presuda potvrdila ulogu srpskih institucija u ratu na Kosovu

Žalbeno veće Haškog suda donelo je drugostepenu presudu u slučaju „Šainović i drugi“ u kojoj je neznatno smanjilo tri od četiri prvostepene kazne potpredsedniku savezne vlade Nikoli Šainoviću sa 22 na 18 godina, generalu Vladimiru Lazareviću sa 15 na 14 i načelniku policije za Kosovo Sretenu Lukiću sa 22 na 20 godina. Generalu Vojske Jugoslavije Nebojši Pavkoviću kazna je ostala na 22 godine zatvora. Oni su kao visoki dužnosnici vlasti, vojske i policije osuđeni po komandnoj odgovornosti zbog zločina nad kosovskim Albancima 1999.godine (deportacije, progon, ubojstva).

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je, povodom presude Tribunala četvorici bivših političara, policijskih i vojnih generala, da iako smatra pozitivnim to što su kazne smanjene i što se se odustalo od pojedinih delova optužnica, niko u Srbiji ne može da bude zadovoljan tim presudama.

„Zato što to nisu presude samo određenim pojedincima, već i za određena dela za koja bi mogao da dođe zaključak da je država ta koja stoji iza toga. U svakom slučaju, generalno gledano, mislim da Srbija mora mnogo više pažnje da posvećuje procesima u Hagu. Da smo proteklih godina najviše pažnje posvećivali samo tome da nekoga uhapsimo ili da nekoga nateramo da se dobrovoljno preda u Hag, nakon čega su prepuštani sami sebi. Nije tu bitna lična sudbina bilo koga od njih. Bitna je sudbina države Srbije i srpskog naroda i svih građana Srbije, jer šta će proizaći posle toga, to niko u ovom trenutku ne može da kaže“, rekao je Dačić

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je da „nije neočekivana presuda Žalbenog veća Haškog tribunala“. Vukčević je u pisanoj izjavi naveo da će Tužilaštvo nastaviti da privodi pravdi odgovorne za zločine, bez obzira na njihovu poziciju u komandnom lancu, uključujući i taj predmet.

Direktorka Fonda za Humanitarno pravo Sandra Orlović, smatra da je neznatno smanjenje kazni u drugom planu u odnosu na ono što se nalazi u činjeničnim i pravnim zaključcima presude:

„Oni govore da je na Kosovu u periodu od kraja marta do kraja maja sproveden sistematski plan nasilja nad kosovskim Albancima koji je imao za cilj da se sa Kosova protera znatan broj albanskog stanovništva, kako bi Srbi održali kontrolu nad tadašnjom pokrajinom Srbije. U sklopu tog plana bile su deportacije, prisilno premeštanje, ali kao nerazdvojivi deo tog plana, ono što se dešavalo na terenu, jesu i masovna ubistva kosovskih Albanaca, među kojima je veliki broj žena i dece, zatim seksualno zlostavljanje na više mesta širom Kosova, uništavanje imovine kosovskih Albanaca i njihovih religijskih objekata itd.

Ono što je važno jeste da ova presuda daje jedan istorijski zapis o tome koja je uloga srpskih institucija i koji su sve to njihovi resursi bili uloženi u sprovođenje plana etničkog čišćenja Kosova“, kaže Sandra Orlović i ističe da je važno i to da je, iako su optuženima neke žalbe usvojene, Žalbeno veće potvrdilo ocenu Prvostepenog veća da su sva četvorica bili učesnici zajedničkog zločinačkog poduhvata.

„Udruženi zločinački poduhvat Haški tribunal je utvrdio na osnovu vrlo egzaktnih okolnosti koje su dokazivane u velikom broju slučajeva upravo na osnovu dokumenata vojske i policije. Ti elementi udruženog zločinačkog poduhvata odnose se na više okolnosti koje ukazuju da je postojao zajednički cilj, namera da se sa Kosova proteraju kosovski Albanci. Navešću samo neke: Haški sud je utvrdio da su zločini koji su se dešavali na Kosovu imali jedan sasvim jasan obrazac i da se taj obrazac ponavljao.

Činjenica da su srpske snage kosovskim Albancima prilikom prisilnog premeštanja oduzimale lična dokumenta i spaljivali ih ili uništavali na drugi način takođe govori o tome da je postojao zajednički plan o proterivanju kosovskih Albanaca. Tu su i druge okolnosti poput skrivanja tragova zločina, odnosno, odnošenja tela u masovne grobnice širom Kosova, ali kasnije prenošenje tih tela na teritoriju Srbije. To su sve pokazatelji i okolnosti koje su ubedile Haški tribunal da je zaista postojao udruženi zločinački poduhvat", kaže direktorka Fonda za humanitarno pravo, Sandra Orlović.

Nesrete Kumnova predsednica organizacije “Pozivi majki” iz Đakovice nije zadovoljna smanjenjem presude srbijanskim zvaničnicima.

"Mi, kao porodice nestalih i civilne žrtve, pratimo sa pažnjom rad Haškog tribunala u slučaju "Šainović i drugi". Umesto da im povećaju kaznu za genocid počinjen nad nevinim albanskim stanovniptvom - preko 15 hiljada ubijenih, 6.000 nestalih i preko 20.000 silovanih žena – oni umanjuju zločin. Ja, kao majka i u ime kosovskih majki, smatram to umanjenjem zločina, jer ni kosovska pravda ne uspeva da dovede kriminalce pred pravdu. I zato oni gaze nevini albanski narod. Ovaj genocid je neoprostiv za kosovske porodice", kazala je u izjavi za RSE.