Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji upozorili su danas da Više tužilaštvo u Beogradu godinu dana nije odgovorilo na krivičnu prijavu protiv pisca Dobrice Ćosića, zbog njegovih navoda u knjizi "Vreme zmija" u kojima je on, kako navode ove organizacije, izazivao nacionalnu, rasnu i versku mržnju.
U tužilaštvu su najpre tvrdili da nisu doneli odluku o ovom predmetu, da bi samo nekoliko sati kasnije ustvrdili kako je još četiri meseca pre utvrđeno da u pisanju Dobrice Ćosića nema elemenata krivičnog dela.
Tačno pre skoro godinu dana Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, podneli su krivičnu prijavu protiv pisca Dobrice Ćosića. U to vreme, ta prijava izazvala je veliku medijsku pažnju. Danas, godinu dana kasnije, mediji, kao da više nisu tako snažno zainteresovani za tu temu.
Tužilaštvo se godinudana nije oglašavalo po ovom slučaju, a sam Ćosić rešio je da se ne brani već da o njemu govore, kao je naveo, njegove knjige.
Milan Antonijević
Izvršni direktor JUKOM-a Milan Antonijević rekao je da Ćosićeva knjiga "Vreme zmija - piščevi zapisi 1999-2009" obiluje diskriminišućim izjavama o Albancima i da je puna mržnje, netrpeljivosti i stereotipa o Americi, Evropskoj uniji i zapadnoevropskim narodima.
“Kada smo podneli prijavu bilo je burnih reakcija, novinaskih članaka, a čak se i predsednik Tadić oglasio tim povodom gde je rekao da su to: “uobičajene mete i uobičajeni napadači” i ta izjava je, očigledno, bila dovoljno jaka da se okružni javni tužilac ni ne osvrne na krivičnu prijavu koja je tada podnesena i da mi danas imamo ovo ćutanje”, kaže on.
Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić, prvo je za RSE rekao rekao da tužilaštvo još nije donelo odluku o ovom predmetu:
“Dok god ne donesemo odluku o prijavi mi ne dajemo informacije. Tek kada donesemo odluku da li je prijava usvojena ili odbačena onda sve saopštimo, a o samim prijavama ne dajemo informacije i zbog toga jer tu postoji mogućnost i zloupotrebe”.
Ali, nekoliko sati kasnije Zorić je rekao da je tužilaštvo tu prijavku odbacilo još u decembru prošle godine:
“Dana 14. decembra 2009. godine Okružno javno tužilaštvo je procenilo da se u radnjama prijavljenog ne stiču obeležja krivičnog dela izazivanja rasne, vereske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Stav tužilaštva je da zapis predstavlja lično viđenje i izražavanje pisca o određenim istorijskim događajima te se taj citat ne može izvlačiti iz konteksta zapisa cele knjige zbog čega je Okružno javno tužilaštvo još 14. decembra 2009. godine odbacilo krivičnu prijavu JUKOM-a i Helsinškog odbora za ljudska prava podnetu protiv Dobrice Ćosića”, kaže on.
Ukazati na odgovornost onih koji su obezglavili Srbiju
Antonijević, kaže za RSE da je nedopustivo da tužilaštvo tu informaciju saopštava četri meseca kasnije, a da pri tom, podnosioce krivične prijave o tome uopšte ne obavesti:
“Sami razlozi su iznenađujući i očito se nije ulazilo u samo biće krivičnog dela, jer vi ako uzmete i pročitate krivično, delo na koje smo mi ukazali, videćete da su svi elementi sadržani u ovim rečenicama koje su tu date, a mislim i da je ceo kontekst u kojem je knjiga napisana potpuno identična rečenici zbog koje smo mi i podneli krivičnu prijavu protiv Ćosića i da je tu bilo osnova za pokretanje nekog postupka, ovako, mislimo da je to jedan očekivani potez tužilaštva. Na žalost”, kaže on.
Sonja BiserkoUprkos takvoj odluci tužilaštva, Sonja Biserko direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava, kaže da je važno stalno podsećati na odgovornost Dobrice Ćosića i kruga oko njega za neprekidno izazivanje mržnje i neprijateljstava prema susedima:
“Važno je da nastavimo dalje sa ovom pričom, a razlog zašto smo podigli ovu tužbu protiv Dobrice Ćosića leži u činjenici, ne da mi verujemo da će on biti optužen, već zato što smatramo da treba pokrenuti ozbiljan razgovor o njegovom javnom delovanju i krugu ljudi oko njega. Ova inicijativa je, pre svega, imala za cilj da se ponovo skrene pažnja, ne samo na njegovu konkretnu rečenicu, gde Albance kvalifikuje kao “talog Evrope”, već da u aktuelnim okolnostima kada se Srbija sa mukom okreće Evropi, ukaže na odgovornost onih koji su Srbiju obezglavili i doveli u ćorsokak politikom koja je završila u zločinu”, kaže ona.
JUKOM i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji podneli su 1. aprila 2009. Okružnom javnom tužiocu u Beogradu krivičnu prijavu protiv Ćosića, zbog navoda u knjizi "Vreme zmija" u kojima je pored ostalog Albance nazvao "socijalnim, političkim i moralnim talogom varvarskog Balkana".
Dobrica Ćosić
Za advokata Svetozara Vujačića, koji je zastupao Dobricu Ćosića, odugovlačenje tužilaštva da donese odluku u vezi sa podizanjem optužnice, značilo je samo jedno, a to je da je prijava odbačena:
“Oni su u toj svojoj krivičnoj prijavi tvrdili da je Dobrica Ćosić genocidni pisac što vređa zdrav razum.”, kaže on.
Za razliku od advokata Vujačića, prestavnici nevladinih organizacija i dalje pronalaze smisao za podnošenje krivične prijave. Milan Antonijević, citirao je nekoliko delova iz knjiga, koji taj smisao potkrepljuju. Jedan od njih odnosi se na Albance:
“Albanci kao balkansko pleme u svom postojanju nije ništa vredno stvorilo za svetsku kulturu i civilizaciju, koje se predstavilo veštinom švercovanja droge danas je najslavnija žrtava na planeti”, citira Antonijević delove iz knjige Dobrice Ćosića.
A, drugi na Jevreje, a u sebi čak sadrži i ne skriveni antisemitizam:
“Ima danas Jevreja koji za stravična stradanja i spaljivanja u krematorijumima, svoje rodbine i svojih sunarodnika naplaćuju svoju posthokaustičnu rentu izazivajući uzvratni antisemitizam”, citirao je Antonijević još jedan deo iz Ćosićeve knjige.
Pročitajte i ovo:
Polemike o Ćosićevoj knjizi ne prestaju
U tužilaštvu su najpre tvrdili da nisu doneli odluku o ovom predmetu, da bi samo nekoliko sati kasnije ustvrdili kako je još četiri meseca pre utvrđeno da u pisanju Dobrice Ćosića nema elemenata krivičnog dela.
Tačno pre skoro godinu dana Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, podneli su krivičnu prijavu protiv pisca Dobrice Ćosića. U to vreme, ta prijava izazvala je veliku medijsku pažnju. Danas, godinu dana kasnije, mediji, kao da više nisu tako snažno zainteresovani za tu temu.
Tužilaštvo se godinudana nije oglašavalo po ovom slučaju, a sam Ćosić rešio je da se ne brani već da o njemu govore, kao je naveo, njegove knjige.
Izvršni direktor JUKOM-a Milan Antonijević rekao je da Ćosićeva knjiga "Vreme zmija - piščevi zapisi 1999-2009" obiluje diskriminišućim izjavama o Albancima i da je puna mržnje, netrpeljivosti i stereotipa o Americi, Evropskoj uniji i zapadnoevropskim narodima.
“Kada smo podneli prijavu bilo je burnih reakcija, novinaskih članaka, a čak se i predsednik Tadić oglasio tim povodom gde je rekao da su to: “uobičajene mete i uobičajeni napadači” i ta izjava je, očigledno, bila dovoljno jaka da se okružni javni tužilac ni ne osvrne na krivičnu prijavu koja je tada podnesena i da mi danas imamo ovo ćutanje”, kaže on.
Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić, prvo je za RSE rekao rekao da tužilaštvo još nije donelo odluku o ovom predmetu:
“Dok god ne donesemo odluku o prijavi mi ne dajemo informacije. Tek kada donesemo odluku da li je prijava usvojena ili odbačena onda sve saopštimo, a o samim prijavama ne dajemo informacije i zbog toga jer tu postoji mogućnost i zloupotrebe”.
Ali, nekoliko sati kasnije Zorić je rekao da je tužilaštvo tu prijavku odbacilo još u decembru prošle godine:
“Dana 14. decembra 2009. godine Okružno javno tužilaštvo je procenilo da se u radnjama prijavljenog ne stiču obeležja krivičnog dela izazivanja rasne, vereske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Stav tužilaštva je da zapis predstavlja lično viđenje i izražavanje pisca o određenim istorijskim događajima te se taj citat ne može izvlačiti iz konteksta zapisa cele knjige zbog čega je Okružno javno tužilaštvo još 14. decembra 2009. godine odbacilo krivičnu prijavu JUKOM-a i Helsinškog odbora za ljudska prava podnetu protiv Dobrice Ćosića”, kaže on.
Ukazati na odgovornost onih koji su obezglavili Srbiju
Antonijević, kaže za RSE da je nedopustivo da tužilaštvo tu informaciju saopštava četri meseca kasnije, a da pri tom, podnosioce krivične prijave o tome uopšte ne obavesti:
“Sami razlozi su iznenađujući i očito se nije ulazilo u samo biće krivičnog dela, jer vi ako uzmete i pročitate krivično, delo na koje smo mi ukazali, videćete da su svi elementi sadržani u ovim rečenicama koje su tu date, a mislim i da je ceo kontekst u kojem je knjiga napisana potpuno identična rečenici zbog koje smo mi i podneli krivičnu prijavu protiv Ćosića i da je tu bilo osnova za pokretanje nekog postupka, ovako, mislimo da je to jedan očekivani potez tužilaštva. Na žalost”, kaže on.
“Važno je da nastavimo dalje sa ovom pričom, a razlog zašto smo podigli ovu tužbu protiv Dobrice Ćosića leži u činjenici, ne da mi verujemo da će on biti optužen, već zato što smatramo da treba pokrenuti ozbiljan razgovor o njegovom javnom delovanju i krugu ljudi oko njega. Ova inicijativa je, pre svega, imala za cilj da se ponovo skrene pažnja, ne samo na njegovu konkretnu rečenicu, gde Albance kvalifikuje kao “talog Evrope”, već da u aktuelnim okolnostima kada se Srbija sa mukom okreće Evropi, ukaže na odgovornost onih koji su Srbiju obezglavili i doveli u ćorsokak politikom koja je završila u zločinu”, kaže ona.
JUKOM i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji podneli su 1. aprila 2009. Okružnom javnom tužiocu u Beogradu krivičnu prijavu protiv Ćosića, zbog navoda u knjizi "Vreme zmija" u kojima je pored ostalog Albance nazvao "socijalnim, političkim i moralnim talogom varvarskog Balkana".
Za advokata Svetozara Vujačića, koji je zastupao Dobricu Ćosića, odugovlačenje tužilaštva da donese odluku u vezi sa podizanjem optužnice, značilo je samo jedno, a to je da je prijava odbačena:
“Oni su u toj svojoj krivičnoj prijavi tvrdili da je Dobrica Ćosić genocidni pisac što vređa zdrav razum.”, kaže on.
Za razliku od advokata Vujačića, prestavnici nevladinih organizacija i dalje pronalaze smisao za podnošenje krivične prijave. Milan Antonijević, citirao je nekoliko delova iz knjiga, koji taj smisao potkrepljuju. Jedan od njih odnosi se na Albance:
“Albanci kao balkansko pleme u svom postojanju nije ništa vredno stvorilo za svetsku kulturu i civilizaciju, koje se predstavilo veštinom švercovanja droge danas je najslavnija žrtava na planeti”, citira Antonijević delove iz knjige Dobrice Ćosića.
A, drugi na Jevreje, a u sebi čak sadrži i ne skriveni antisemitizam:
“Ima danas Jevreja koji za stravična stradanja i spaljivanja u krematorijumima, svoje rodbine i svojih sunarodnika naplaćuju svoju posthokaustičnu rentu izazivajući uzvratni antisemitizam”, citirao je Antonijević još jedan deo iz Ćosićeve knjige.
Pročitajte i ovo:
Polemike o Ćosićevoj knjizi ne prestaju
