Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da region Zapadnog Balkana ne može biti stabilan, bez ulaska Srbije u Evropsku uniju (EU).
Govoreći na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta gde je izneo prioritete mađarskog predsedavanja, Orban je poručio da se Brisel posebno treba fokusirati na Srbiju za koju on smatra da je ključna za stabilnost celog regiona.
"Bez ulaska Srbije u EU, ne možemo stabilizovati Balkan. Sve dok Srbija nije članica Evropske unije, Balkan ostaje nestabilan region", ocenio je Orban.
Mađarska predsedava Evropskom unijom do poslednjeg dana ove godine.
Viktor Orban je u Evropskom parlamentu potvrdio da se zalaže za ubrzani proces članstva država Zapadnog Balkana u EU. On je istakao da podržava uravnoteženu politiku proširenja zasnovanu na zaslugama.
"Mađarsko predsedništvo čvrsto veruje da moramo da ubrzamo pristupanje Zapadnog Balkana. Ovo je ključno pitanje za Evropu koja integriše Evropu kako u bezbednosnom, tako i u geopolitičkom smislu, što je korisno za Evropsku uniju", naveo je Orban.
On je podsetio da nekoliko zemalja kandidata ispunjava tehničke uslove za napredak u pristupnim pregovorima, ali da, prema njemu, ne postoji politički konsenzus za pristupanje.
Takođe se osvrnuo na solunski samit, 2003. godine kada je EU potvrdila da su njena vrata otvorena za zemlje regiona. Istakao je da je vreme da se to obećanje održi.
Viktor Orban je najavio da će tokom mađarskog predsedavanja koje će trajati do 31. decembra 2024. godine organizovati samit EU sa Zapadnim Balkanom, izrazivši nadu da će do tog samita biti napretka.
Zemlje Zapadnog Balkana, inače, su u nesrazmernim fazama u procesu pristupanja.
Crna Gora je u junu odmrzla proces pristupnih pregovora nakon pozitivnog IBAR-a.
Albanija će tokom oktobra otvoriti prva poglavlja u pristupnom procesu, i time će se odvojiti od paketa gde je bila zajedno sa Severnom Makedonijom koju Bugarska nastavlja da blokira na evropskom putu.
Srbija skoro tri godine nije otvorila nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima zbog odbijanja beogradskih vlasti da uvedu sankcije Rusiji kao odgovor na agresiju na Ukrajinu.
Bosna i Hercegovina je 2022. dobila kandidatski status i obećanje da će otvoriti pristupne pregovore kada se, za to, steknu uslovi.
Takođe 2022. godine je i Kosovo apliciralo za status kandidata ali ova aplikacija nije uzeta na razmatranje u nedostatku političkog koncenzusa, jer pet država članica EU nisu priznale kosovsku nezavisnost.
