Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnicu protiv oficira Vojske Srbije Pavla Gavrilovića (1965) iz Leskovca i podoficira Rajka Kozline (1976) iz Beograda za ubistvo 27 civila u selu Trnje, kod Suve Reke na Kosovu, 25. marta 1999. godine, saopšteno je iz tužilaštva.
U optužnici se navodi da su Gavrilović i Kozlina, kao nekadašnji pripadnici 549. Motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, zajedno sa drugim, za sada nepoznatim pripadnicima Pozadinskog bataljona, ubili 27 civila, stanovnika sela Trnje - starije muškarce, žene i decu, a medju njima i dečaka starog četiri godine.
"Gavrilović, koji je naredio napad na civile u selu, okupio je 25. marta 1999. godine svoje potčinjene starešine, medju kojima i Rajka Kozlinu, i izdao im naredjenje da se ubiju civili, rečima: 'Ne sme biti preživelih'", navodi se u saopštenju Tužilaštva za ratne zločine.
Prema izdatom naređenju, to je značilo čišćenje sela i ubijanje njegovih stanovnika, preciziralo je tužilaštvo.
Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo kaže za RSE da su prvi zvanični podaci o ovom zločinu postali poznati javnosti na suđenju Slobodanu Miloševiću kada je svedočio jedan pripadnik 549. Motorizovane brigade, te da je pitanje zašto se na podizanje optužnice čekalo 11 godina protiv ljudi koje je njihov saborac, očevidac i učesnik tog zločina pomenuo još 2002. na sudjenju Miloševiću.
“On je imenom i prezimenom pomenuo svoje nadređene koji su izdali naređenje da se selo Trnje očisti i da se niko od civila ne ostavi u životu. Dakle, na suđenju su se čula imena tih ljudi, to su Rajko Kozlina i Pavle Gavrilović, upravo osobe protiv kojih je tužilaštvo podiglo optužnicu”, navodi Orlović.
“Druga vrsta prigovora”, kaže Sandra Orlović, “odnosi se na to da su optužnicom obuhvaćena samo dva lica iako je prema svim ostalim dokazima, dokumentaciji, svedočenjima vojnika 549. Motorizovane brigade u ovoj akciji učestvovalo između 80 i 100 pripadnika ove brigade. Takođe se može prigovoriti i činjenici da u optužnici nema pomena i optužnica nije podneta protiv komandanta 549. Motorizovane brigade generala Božidara Delića. Naprosto zvuči neverovatno da je jedan oficir direktno podređen generalu Deliću poslušao njegovo naređenje da zauzme selo a potom samoinicijativno naredio svojim vojnicima da ubijaju žene i decu u tom selu”.
Prema optužnici vodnik Kozlina i ostale starešine podelili su vojsku u tri borbene grupe, koje su ušle u Trnje i tokom akcije napada lišili života najmanje 27 stanovnika sela. Gavrilović i Kozlina se terete za krivično delo ratni zločin nad civilnim stanovništvom.
Fond za humanitarno pravo podneo je još 2008. godine krivičnu prijavu za ovaj zločin protiv generala Božidara Delića i njegovih podređenih vojnika, oficira i podoficira a iste godine krivičnu prijavu protiv vojnika i oficira Vojske Jugoslavije podnele su i porodice žrtava.
“Podsetiću da je u ovom zločinu ubijeno, prema našoj evidenciji, 36 civila među kojima su uglavnom žene, deca i starci, 19 osoba koje su tog dana poslednji put viđene žive u selu još uvek se vode kao nestale”, kaže Sandra Orlović.
U optužnici se navodi da su Gavrilović i Kozlina, kao nekadašnji pripadnici 549. Motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, zajedno sa drugim, za sada nepoznatim pripadnicima Pozadinskog bataljona, ubili 27 civila, stanovnika sela Trnje - starije muškarce, žene i decu, a medju njima i dečaka starog četiri godine.
"Gavrilović, koji je naredio napad na civile u selu, okupio je 25. marta 1999. godine svoje potčinjene starešine, medju kojima i Rajka Kozlinu, i izdao im naredjenje da se ubiju civili, rečima: 'Ne sme biti preživelih'", navodi se u saopštenju Tužilaštva za ratne zločine.
Prema izdatom naređenju, to je značilo čišćenje sela i ubijanje njegovih stanovnika, preciziralo je tužilaštvo.
Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo kaže za RSE da su prvi zvanični podaci o ovom zločinu postali poznati javnosti na suđenju Slobodanu Miloševiću kada je svedočio jedan pripadnik 549. Motorizovane brigade, te da je pitanje zašto se na podizanje optužnice čekalo 11 godina protiv ljudi koje je njihov saborac, očevidac i učesnik tog zločina pomenuo još 2002. na sudjenju Miloševiću.
“On je imenom i prezimenom pomenuo svoje nadređene koji su izdali naređenje da se selo Trnje očisti i da se niko od civila ne ostavi u životu. Dakle, na suđenju su se čula imena tih ljudi, to su Rajko Kozlina i Pavle Gavrilović, upravo osobe protiv kojih je tužilaštvo podiglo optužnicu”, navodi Orlović.
“Druga vrsta prigovora”, kaže Sandra Orlović, “odnosi se na to da su optužnicom obuhvaćena samo dva lica iako je prema svim ostalim dokazima, dokumentaciji, svedočenjima vojnika 549. Motorizovane brigade u ovoj akciji učestvovalo između 80 i 100 pripadnika ove brigade. Takođe se može prigovoriti i činjenici da u optužnici nema pomena i optužnica nije podneta protiv komandanta 549. Motorizovane brigade generala Božidara Delića. Naprosto zvuči neverovatno da je jedan oficir direktno podređen generalu Deliću poslušao njegovo naređenje da zauzme selo a potom samoinicijativno naredio svojim vojnicima da ubijaju žene i decu u tom selu”.
Prema optužnici vodnik Kozlina i ostale starešine podelili su vojsku u tri borbene grupe, koje su ušle u Trnje i tokom akcije napada lišili života najmanje 27 stanovnika sela. Gavrilović i Kozlina se terete za krivično delo ratni zločin nad civilnim stanovništvom.
Fond za humanitarno pravo podneo je još 2008. godine krivičnu prijavu za ovaj zločin protiv generala Božidara Delića i njegovih podređenih vojnika, oficira i podoficira a iste godine krivičnu prijavu protiv vojnika i oficira Vojske Jugoslavije podnele su i porodice žrtava.
“Podsetiću da je u ovom zločinu ubijeno, prema našoj evidenciji, 36 civila među kojima su uglavnom žene, deca i starci, 19 osoba koje su tog dana poslednji put viđene žive u selu još uvek se vode kao nestale”, kaže Sandra Orlović.
