Šefovi diplomatija šest velikih sila i Irana nastoje da na pregovorima u Lozani otklone preostale prepreke za postizanje okvirnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu, za šta rok ističe u utorak.
Cilj je da se izdejstvuje pristanak Irana da neće napraviti atomsku bombu, a zauzvrat će mu biti ukinute međunarodne sankcije koje godinama guše njegovu privredu i odnose sa svetom.
U međuvremenu, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je napustio skup, najavljujući da će se vratiti u utorak ako se postigne sporazum. On je izjavio u nedelju da nije optimističan, odgovarajući na pitanje novinarke da “nije plaćen da bude optimističan”.
Ipak, posle godinu i po teških pregovora u Ženevi, Beču, Njujorku i Lozani, pregovarači su, kako se ocenjuje, rešeni da postignu prvi kompromis, osnovu za postizanje konačnog sporazuma do 30. juna. Da je dogovor blizu, veruje je i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Federika Mogerini.
“Kao što znate, nikada nismo bili tako blizu postizanja sporazuma. Ipak, i dalje imamo neka ključna pitanja koja moramo da rešimo i na tome ćemo raditi kako bi smo pokušali da prevaziđemo rascepe. Neću ulaziti u detalje pregovora – još nije vreme za to, ali se nadam da ćemo u narednim danima uspeti.”
Šef britanske diplomatije Filip Hamond izrazio je nadu da će sporazum biti postignut, pod uslovom da atomska bomba bude "van dohvata" Irana. Međutim, glavni iranski pregovarač Abas Aragči je kazao da su razgovori „veoma teški“, a šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajmajer je upozorio da su “poslednji metri najteži”.
“Dani pred nama su odlučujući nakon gotovo 12 godina pregovora sa Iranom. Ušli smo u završnicu dugih pregovora. Ovde, dok gledam na švajcarske planine, podsećam se da su poslednji metri najteži, ali i odlučujući. To je ono što mora biti postignuto u narednim satima i danima”, rekao je Štajnmajer i dodao kako se nada da će dosadašnji trud doneti rezultate:
“Mogu samo da se nadam da, na osnovu onoga što je postignuto u poslednjih 12 meseci, finalni sporazum neće biti odbačen, da će, nakon ozbiljnih napora koje su uložile sve strane, sada biti uložen i napor da se postigne obiman dogovor. Naročito bi regionu, koji je trenutno nestabilan i uznemiren i iz drugih razloga, zaključenje dogovora o atomskom pitanju moglo doneti više mira.”
Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, rekla je da svi okupljeni u Lozani, dele iste brige:
“Prvo – da sklopimo dogovor, drugo da sklopimo dobar dogovor i treće da postignemo dogovor koji Iranu neće dozvoliti da poseduje ili razvija nuklearno oružje; da napravimo dogovor koji će omogućiti mir u regionu i u svetu. Takođe, zarad regionalne stabilnosti i bezbednosti, bilo bi važno da postignemo dogovor. U ovome smo ujedinjeni kao Evropljani i ne samo kao Evropljani, verujem i kao međunarodna zajednica.”
Zapadne diplomate upozoravaju da ima još spornih pitanja kao i da kada se dođe do dogovora, predstoji dug put njegove primene.
Jedan zapadni diplomata je izjavio da se Iran “manje više” saglasio da smanji broj centrifuga sa 20.000 na 6.000, kao i da transportuje u inostranstvo znatnu količinu slabije obogaćenog uranijuma. Time bi se u velikoj meri produžio proces za obogaćivanje uranijuma do neophodnog nivoa za proizvodnju nuklearnog oružja. Teheran tvrdi da nema nameru da dođe u posed atomske bombe, insistirajući da je njegov program namenjen za mirnodopske potrebe.
Aragči: Neophodan precizan rok
Iranski zvaničnici odbacuju pomenute brojke kao “spekulacije”, a glavni pregovarač Aragči negira da je Teheran spreman da pošalje obogaćeni uranijum u inostranstvu, ali da se razmatraju “druge opcije”.
“Skoro smo postigli rešenje, ali ne dolazi u obzir da šaljemo uranijum u inostranstvo”, ističe iranski pregovarač.
Druge opcije bi podrazumevale dalju razgradnju, odnosno smanjivanje nivoa obogaćenosti uranijuma ili pretvaranje u drugu formu.
Iranski predstavnici su izrazili uzdržani optimizam u mogućnost sporazuma.
“Dogovor je moguć. Pronađena su rešenja za mnoga pitanja. Još razmatramo dva ili tri pitanja”, kazao je Aragči.
Velike sile žele i da obezbede mogućnost iznenadnih inspekcija nuklearnim postrojenjima u Iranu u kojima se, kako se sumnja, poslednjih godina obogaćivao uranijum preko dozvoljenog nivoa.
Među spornim pitanjima je i ukidanje međunarodnih sankcija koje su žestoko pogodile iransku privredu, pre svega blokada izvoza nafte i bankarskog sistema.
Aragči je kazao da mora postaji “precizan okvir” za ukidanje sankcija. “Postoji šest sankcija Saveta bezbednosti koje treba staviti van snage”, istakao je iranski pregovarač.
Ostaje otvoreno i pitanje trajanje sporazuma. SAD insistiraju na najmanje 10, a po mogućstvu i 15 godina.
Međutim, oglasili su se i kritičari, tvrdeći da ovakav dogovor ne garantuje da Teheran neće doći u posed nuklearne bombe. Među njima su predstavnici Republikanske partije koji imaju većinu u oba doma američkog Kongresa.
“Ne mogu da shvatim zašto bismo potpisali sporazum sa grupom ljudi koja, po mom mišljenju, nema nameru da ispoštuje obećanje”, kazao je “Si-En-En”-u (CNN) Džo Bejner (Jo Behner), predsedavajući Predstavničkog doma.
I izraelski premijer Benjamin Netanjahu je žestoko kritikovao najavljeni sporazum, nazivajući ga “opasnim”. Iako nikada nije potvrđeno, smatra se da Izrael raspolaže nuklearnim oružjem kao jedina zemlja sa takvim arsenalom na Bliskom istoku.
