Vlada Srbije neće imati nikakvu komunikaciju sa predstavnicima novoformirane opštine Gračanica na Kosovu, niti sa bilo kojom lokalnom samoupravom Srba formiranom u organizaciji kosovskih vlasti.
Vlada Srbije nije podržala učešće Srba na lokalnim izborima koje su organizovale kosovske vlasti. Tako da sada ne podržava ni nove opštine koje formiraju predstavnici Srba izašlih na te izbore. U danu kada je konstituisana opština Gračanica iz Beograda je poručeno da neće biti ikakve komunikacije.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju kaže da Beograd ima svoje organe vlasti izabrane na izborima 11. maja i da ne treba prenebregnuti činjenicu da su ti ljudi izašli na izbore iako je Vlada Srbije mislila da to nije baš dobro.
“Samim tim oni su sebe diskvalifikovali za bilo kakvu komunikaciju ali istovremeno apelujem na njihovu mudrost i političku zrelost da shvate, oni su Srbi i morali bi da vode računa o interesima Srba, to jest da izbegavaju konflikte jer bi konflikti mogli krenuti od onih sada koji predstavljaju novoformiranu opštinu Gračanica.“
Oliver Ivanović: Apsolutno je isključeno da će novac iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju ići bilo kojoj lokalnoj samoupravi formiranoj nakon 15. novembra, znači u organizaciji kosovskih vlasti.
Vlada Srbije izdvojila je 42 miliona eura za Kosovo iz budžeta Srbije u 2010. Međutim, na taj novac ne mogu da računaju svi Srbi na Kosovu, kaže za naš program Ivanović:
“Apsolutno je isključeno da će novac iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju ići bilo kojoj lokalnoj samoupravi formiranoj nakon 15. novembra, znači u organizaciji kosovskih vlasti. To je novac koji je namanjen izdržavanju lokalne samouprave formirane 11. maja 2008. u organizaciji Republike Srbije.”
Sa ovakvom politikom zvaničnog Beograda slaže se i deo opozicije. Ljubomir Kragović, predsednik odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije i poslanik Srpske radikalne stranke kaže da bi svaka normalna vlada tako morala da se ponaša:
“Te skupštine koje su formirane na izborima, koje su raspisale separatističke snage na Kosovu i Metohiji, normalno da ne treba Vlada Republike Srbije da finansira. Ona ima svoje lokalne samouprave, ima svoje institucije koje treba da pomogne kako bi zadržala srpski narod na KiM. S druge strane, treba da štiti one institucije koje su neophodne Srbima, to su pre svega institucije zdravstva, školstva.“
SRPSKE INSTITUCIJE NEMAJU KAPACITETA?
Međutim, za Liberalno demokratsku partiju, koja je pozvala Srbe da učestvuju na kosovskim izborima, politika Vlade prema srpskoj zajednici na Kosovu je loša. Poslednja odluka Vlade da se ne daju sredstva, kaže Ivan Andrić poslanik LDP-a, i da se opet dole dele građani na izdajnike, ili poslušnike i neposlušnike, je katastrofalna.
“Mi znamo da je do sada bilo dosta slučaja zloupotrebe novca selektivnim davanjem na Kosovu. i ovo je sada prvi put da imamo legitimne predstavnike na nekakvim izborima, koji predstavljaju srpsku zajednicu, i u tom smislu mislimo da je najmanja odluka koju je Vlada mogla da donese je da nastavi saradnju i da razgovara sa njima zato što je tim ljudima podrška potrebna, a najgora odluka koju je mogla da donese je da prekine odnose sa predstavnicima Srba koji su učestvovali na izborima.”
Rada Trajković: Bojim se da srpske institucije nemaju kapaciteta da ispune sve potrebe koje realnost nameće. Foto: Vesna AnđićŠta međutim, odluka Vlade Srbije da ne kominicira sa Srbima koji učestvuju u kosovskim institucijama znači za same Srbe na Kosovu i njihov praktični život.
Može li to dovesti do podele Srba na Kosovu i ko će recimo birati direktora Doma zdravlja u Gračanici, novoformirana skupština opštine ili oni predstavnici Srba lojalni Beogradu.
Rada Trajković, jedna od srpskih lidera na Kosovu, kaže da ne bi išla na nešto što podrazumeva zdravstveni sistem jer će se oko zdravstva i prosvete, što ocenjuje kao stubove opstanka Srba na Kosovu, praviti kompromisi, ali da ne bi volela da čuje iz Beograda nešto što bi potpuno eliminisalo institucije lokalne samouprave Srba formirane na kosovskim izborima jer će vreme pokazati da će se Srbi opredeljivati prema oni institucijama koje mogu da ispune njihove potrebe.
“Bojim se da srpske institucije nemaju kapaciteta da ispune sve potrebe koje realnost nameće, i da će na taj način polako Beograd ipak prihvatiti da te srpske opštine budu na jedan način veza između Beograda i lokalne samouprave koja je dobijena kroz kosovske izbore, što u stvari znači jedan početak posredne komunikacije sa institucijama u Prištini.“
Vlada Srbije nije podržala učešće Srba na lokalnim izborima koje su organizovale kosovske vlasti. Tako da sada ne podržava ni nove opštine koje formiraju predstavnici Srba izašlih na te izbore. U danu kada je konstituisana opština Gračanica iz Beograda je poručeno da neće biti ikakve komunikacije.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju kaže da Beograd ima svoje organe vlasti izabrane na izborima 11. maja i da ne treba prenebregnuti činjenicu da su ti ljudi izašli na izbore iako je Vlada Srbije mislila da to nije baš dobro.
“Samim tim oni su sebe diskvalifikovali za bilo kakvu komunikaciju ali istovremeno apelujem na njihovu mudrost i političku zrelost da shvate, oni su Srbi i morali bi da vode računa o interesima Srba, to jest da izbegavaju konflikte jer bi konflikti mogli krenuti od onih sada koji predstavljaju novoformiranu opštinu Gračanica.“
Vlada Srbije izdvojila je 42 miliona eura za Kosovo iz budžeta Srbije u 2010. Međutim, na taj novac ne mogu da računaju svi Srbi na Kosovu, kaže za naš program Ivanović:
“Apsolutno je isključeno da će novac iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju ići bilo kojoj lokalnoj samoupravi formiranoj nakon 15. novembra, znači u organizaciji kosovskih vlasti. To je novac koji je namanjen izdržavanju lokalne samouprave formirane 11. maja 2008. u organizaciji Republike Srbije.”
Sa ovakvom politikom zvaničnog Beograda slaže se i deo opozicije. Ljubomir Kragović, predsednik odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije i poslanik Srpske radikalne stranke kaže da bi svaka normalna vlada tako morala da se ponaša:
“Te skupštine koje su formirane na izborima, koje su raspisale separatističke snage na Kosovu i Metohiji, normalno da ne treba Vlada Republike Srbije da finansira. Ona ima svoje lokalne samouprave, ima svoje institucije koje treba da pomogne kako bi zadržala srpski narod na KiM. S druge strane, treba da štiti one institucije koje su neophodne Srbima, to su pre svega institucije zdravstva, školstva.“
SRPSKE INSTITUCIJE NEMAJU KAPACITETA?
Međutim, za Liberalno demokratsku partiju, koja je pozvala Srbe da učestvuju na kosovskim izborima, politika Vlade prema srpskoj zajednici na Kosovu je loša. Poslednja odluka Vlade da se ne daju sredstva, kaže Ivan Andrić poslanik LDP-a, i da se opet dole dele građani na izdajnike, ili poslušnike i neposlušnike, je katastrofalna.
“Mi znamo da je do sada bilo dosta slučaja zloupotrebe novca selektivnim davanjem na Kosovu. i ovo je sada prvi put da imamo legitimne predstavnike na nekakvim izborima, koji predstavljaju srpsku zajednicu, i u tom smislu mislimo da je najmanja odluka koju je Vlada mogla da donese je da nastavi saradnju i da razgovara sa njima zato što je tim ljudima podrška potrebna, a najgora odluka koju je mogla da donese je da prekine odnose sa predstavnicima Srba koji su učestvovali na izborima.”
Može li to dovesti do podele Srba na Kosovu i ko će recimo birati direktora Doma zdravlja u Gračanici, novoformirana skupština opštine ili oni predstavnici Srba lojalni Beogradu.
Rada Trajković, jedna od srpskih lidera na Kosovu, kaže da ne bi išla na nešto što podrazumeva zdravstveni sistem jer će se oko zdravstva i prosvete, što ocenjuje kao stubove opstanka Srba na Kosovu, praviti kompromisi, ali da ne bi volela da čuje iz Beograda nešto što bi potpuno eliminisalo institucije lokalne samouprave Srba formirane na kosovskim izborima jer će vreme pokazati da će se Srbi opredeljivati prema oni institucijama koje mogu da ispune njihove potrebe.
“Bojim se da srpske institucije nemaju kapaciteta da ispune sve potrebe koje realnost nameće, i da će na taj način polako Beograd ipak prihvatiti da te srpske opštine budu na jedan način veza između Beograda i lokalne samouprave koja je dobijena kroz kosovske izbore, što u stvari znači jedan početak posredne komunikacije sa institucijama u Prištini.“
