Novi nacrt zakona o finansiranju lokalnih samouprava koji je bio na javnoj raspravi do 22. decembra, nije proizveo previše reakcije u javnosti, iako predviđa važne izmene koje će drastično uticati na budžete opština i gradova.
Kako je tim zakonskim aktom predviđeno, prihodi opština po osnovu poreza na zarade biće smanjeni za 30 odsto, ali će se posredno umanjiti i neki drugi prihodi.
Novim načinom naplate pojedinih taksi, pak, taj teret će se prevaliti na leđa građana, kroz povećanje poreza fizičkih lica. Zakon bi trebalo da se primenjuje od 2017. godine
Stalna konferencija gradova i opština je odmah po objavljivanju Nacrta zakona izdala saopštenje u kojem navodi da za gradove i opštine u Srbiji rešenja predočena u tom nacrtu nisu prihvatljiva, upravo zbog predloženog smanjenja prihoda gradova i opština, a koje iznosi osam milijardi dinara.
Time se funkcionisanje lokalnih samouprava i finansiranje osnovnih potreba građana dovodi u pitanje, kaže Đorđe Staničić, generalni sekretar ove organizacije.
"Svi predstavnici lokalnih samouprava su ocenili da je ovaj zakon neprihvatljiv. Njime je predviđeno da se udeo poreza na zarade, koji pripada lokalnim samoupravama, smanji sa 80 na 50 odsto, što u stvarnosti znači jako veliko smanjenje prihoda opština i gradova, a što može dovesti u pitanje uopšte funkcionsanje lokalnih samouprava", navodi Staničić.
Gradonačelnik Subotice Jene Maglai ističe da je to bio značajan izvor prihoda lokalnih budžeta, na osnovu čega su se pravile i strategije privlačenja stranih investicija.
"Ove izmene će za Suboticu biti katastrofa. Već su nam 2013. i 2014. godine uzeli 600 miliona dinara, a sada u narednoj godini će nam uzeti još toliko. Mi smo kao grad do sada uložili značajna sredstva u privredno-tehnološke prakove, svake godine u stvari ulažemo po 50 do sto miliona dinara u infrastrukturu kako bismo privukli strane investitore, i imali smo uspeha u tome. Sada država te prihode koji pripadaju nama i u koje smo ulagali nemala sredstva, želi da uzme. Ja sam svestan da je u republičkom budžetu veliki problem, ali ne može se to na ovaj način", kaže Jene Maglai.
Građane može posebno pogoditi predlog da se takozvana firmarina i naknada za ekologiju koju su plaćali zagađivači, prebaci kao poreska obaveza na fizička lica, podseća Đorđe Staničić.
"Ukidanje firmarine i naknade za ekologiju biće novi udar na sigurne prihode lokalnih samouprava. To su plaćali zagađivači i pravna lica koja rade na teritoriji određene opštine. Sada ispada da ta pravna lica to neće plaćati - ni zagađivanje ni nadoknadu za obavljanje privredne delatnosti, nego građani kroz uvećani porez na imovinu. Pri svemu tome, građani Srbije već plaćaju najveći porez na imovinu u čitavom regionu", kaže Staničić.
Gradonačelnik Subotice smatra da je to nedopustivo još jedno opterećivanje građana.
"Pa, zaista, ne možemo više opterećivati privatna lica! Ne mogu nas gurati u tom pravcu da građanima još povećavamo obaveze. To nije rešenje", tvrdi Jene Maglai.
Iako je namera zakonodavca, verovatno, bila da se time rastereti privreda, rezultat će biti drugačiji.
"Nema jasne kalkulacije da će se jednom takvom merom povećati investiciono ulaganje i u krajnjem, zarade zaposlenih."
"Nema jasne kalkulacije da će se jednom takvom merom, prebacivanjem tereta prikupljanja nedostajućih sredstava sa pravnih na fizička lica, povećati investiciono ulaganje i u krajnjem, zarade zaposlenih. Po pravilu, ta sredstva se na kraju preliju u džepove privatnih lica", kaže Đorđe Staničić.
Predlog da se ove takse sa privrede prebace na građane ima takođe za ishod preusmeravanje tih sredstava sa lokalnog u republički budžet. Isto preusmeravanje se događa i kod takse za registovanje motornih vozila.
"Taksu su plaćali građani, ali i privrednici koji su svojim vozilima raubovali puteve lokalnog značaja, i ta sredstva su korišćenja za popravku tih lokalnih puteva. Sada ni tog prihoda neće biti za opštine, nego će se taksa prebaciti na porez na imovinu, i odlaziti u republiku", konstatuje Staničić.
Država bi, međutim, umesto smanjivanja prihoda opština i gradova morala razmišljati o njihovom povećanju, jer pristupanje Evropskoj uniji donosi mnoge promene na lokalnim nivoima, upozoravaju naši sagovornici.
"Lokalne samouprave već imaju ogroman broj nadležnosti koje teško mogu da finansiraju. Prilikom pristupanja EU još dodatni broj nadležnosti će biti prebačen upravo na lokalne nivo, što je apsurdno", ocenjuje Staničić.
"Sa jedne strane malo, pa nam proširuju nadležnosti, koje podrazumevaju da ih opštine i gradovi finansiraju, što prouzrokuje stalno neke dodatne troškove, a sa druge neprestano nam smanjuju prihode. Ne znam kako ćemo se sa tim izboriti", zaključuje gradonačelnik Subotice.
