Oživljavanje starog grnčarskog zanata u užičkom selu Zlakusa rezultat je međunarodne kolonije umetničke kolonije, koja se već 18 godina održava svakog avgusta u ovom selu. Kroz koloniju je prošlo oko 300 umetnika iz 22 zemlje, ali najvažnije od svega, danas u ovom selu 50 domaćinstava izrađuje zemljano posuđe na način star 300 godina i tako je čuva zanat koji je pre dvadsetak godina bio potpuno zamro.
U situaciji kada su u Srbiji gotovo nestali svi stari zanati, selo Zlakusa uspelo je da obnovi proizvodnju glinenog posuđa. Svetislav Šunjevarić i u svom domaćinstvu pravi lonce, šerpe, pekače, onako kako se radilo u njegovoj porodici pre dva veka.
Kaže od ovog posla porodica može solidno da živi, ali problem je što su se pojavili konfekcijski lonci, i uništavaju ovaj retki zanat, a država neće ništa da preduzme:
„Ovo je jedinstvena grnčarija koja se pravi sa glinom, kamenom i drvetom, sve prirodno i tu su ruke majstora, sve se na jednom loncu, šerpi radi ručno."
Svetislav Šunjevarić
RSE: Da li se od ovog zanata može živeti?
"Može pristojno, ako se uključi cela porodica da pravi posuđe, može, posebno u ovim vremenima kada je velika kriza. Važno je da se ručno radi i da se dobije dobar kvalitet i ima se zarada za celu porodicu. Imamo sada veliki problem sa piraterijom, događa se da se ovde dovode piratski majstori koji nikada nisu radili ručno, već mašinski, i oni nam ruše kvalitet. To se samo štanca i izlazi roba pod firmom „Zlakusa“, to nije original, to je roba lošeg kvaliteta i mi gubimo ugled."
Na pitanje da li je selo Zlakusa primer da može oživeti stari zanat, koji je već bio ovde odumro uprkos ranijoj stogodišnjoj tradiciji, kaže:
"Kako da ne, baš zbog toga bi država trebalo da prepozna ovu našu orginalnost, i da nas zaštiti, trebalo bi to da uradi Vlada, ili Grad Užice."
Ostati svoj
Boris Roce iz Rijeke iz Hrvatske, profesor likovne kulture zainteresovao se za zlakuške majstore lončare, dopada mu se što ovaj zanat i danas živi, kaže i u Hrvatskoj, slično kao i u Srbiji nestali su stari zanati, on pokušava da kroz nastavni plan učenike zainteresuje makar za umetničke zanate. Zanati moraju živeti u jednoj zemlji, kao tradicija, kao svojstvo zemlje i naroda i kada su oni u Evropskoj uniji, smatra Boris Roce:
„Mogu vam reći da se stari zanati i u Hrvatskoj gase, međutim, imamo u obrazovanju da se ta baština naše zemlje na neki način neguje, i to se sprovodi kroz posebne obrazovne programe. Postoje zadruge djece, gdje pokušavamo da stare zanate obnovimo. Ja se uvek zalažem za tradiciju".
Na upit ko treba da brine u jednoj zemlji da se stari zanati potpuno ne ugase, Roce kaže:
„Trebaju svi, po meni je važno da se organiziraju sajmovi, prezentacije. U Hrvatskoj prije dvadesetak godina nisi imao gdje nabaviti, i kupiti glinu, a sada imamo jako puno i tečajeva o obradi gline. Mislim da se najviše kroz škole, i sistem obrazovanja mora njegovati neka tradicija, i stari zanat i tako će se održati."
A da li se danas u Hrvatskoj može živeti od bavljenja starim zanatom?
"Ne, kao i ne vjerujem i u Srbiji, znam kontaktirao sam neke kolege, jer je danas potrošački mentalitet. Mislim da ćemo mi biti interesantni Evropljanima ako budemo mogli da plasiramo svoju baštinu, svoje stare zanate. Trebamo ostati svoji u tim stvarima", ističe Roce.
