"Želimo da pokažemo da mi nismo ta nasilna Srbija, da nismo ti koji žele da siledžijskim upadima ostvaruju svoje ciljeve, kako oni to žele da predstave, a predstavljaju nas građanima Srbije kao nekakve huligane, kao nekakve fašiste, kao nasilnike, i lopove, i bandite."
Ovako na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE)- zašto je Savez za Srbiju (SzS) deradikalizovao svoje zahteve za smenu čelnika izvršne i zakonodavne vlasti Srbije - odgovara potpredsednik Narodne stranke, jedne od članica ovog opozicionog bloka, i jedan od poslanika koji trenutno bojkotuju rad Skupštine Srbije Miroslav Aleksić.
Naime, pre nešto više od mesec dana čelnici ovog opozicionog bloka tražili su da do 13. aprila ostavke podnesu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i predsednica Parlamenta Maja Gojković, a u suprotnom su najavljivali radikalizaciju protesta i razne vidove građanske neposlušnosti.
Međutim, tokom protesta "Svi kao jedan - jedan od pet miliona", 13. aprila u Beogradu, ostavke srpskog vođstva se nisu pominjale već su istaknuti zahtevi da se formiraju zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje fer i poštenih izbornih uslova, izbor novog sastava Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i izbor tehničkog i uređivačkog tima Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV). Vlasti je dat rok od šest dana da na taj zahtev odgovori - do petka, 19. aprila.
Miroslav Aleksić, doduše, kaže da je odustajanje od radikalizacije zahteva i protesta samo privremeno i da samo od ponašanja vlasti zavisi da li će se dogoditi dijalog ili blokada institucija.
"Mi smo učinili sve da kroz želju za normalan dijalog pokušamo da urazumimo vlast da ne dođe do radikalizacije, kada ćemo mi, u nedostatku institucija, morati da se borimo za pravdu, za slobodu, pa, na kraju, za naša prava kao građana Srbije nekim sredstvima koja su vaninstitucionalna, a to su razni vidovi građanske neposlušnosti, pa će onda doći i do blokade institucija i blokade života u Srbiji jer ga ne možemo imati normalnog, jer ne postoje institucije koje treba time da se bave", pojašnjava on.
Vesna Pešić: Smisleni zahtevi opozicije
Ukoliko vlast odbije dijalog sa opozicijom, onda su svi oblici građanskog otpora i samoodbrane dozvoljeni, izjavio je nakon poslednjeg protesta predsedavajući Saveza za Srbiju i predsednik desničarskog pokreta Dveri Boško Obradović.
Lider Levice Srbije i jedan od čelnika Saveza za Srbiju Borko Stefanović, čije prebijanje u Kruševcu novembra prošle godine, je iniciralo je proteste, izjavio je dan nakon protesta da će u delegaciji za pregovore s vlastima u domenu medijskih sloboda i slobodnih i fer izbora biti predstavnici opozicionih stranaka i nestranačke ličnosti i da će opoziciona delegacija biti formirana narednih dana.
Stefanović je u autorskom tekstu za list Danas, od 16. aprila, naveo da blokade i kampovanja kao vid protesta nisu isključeni, ali da za to mora da postoji želja i spremnost ljudi koji dolaze na protest "Jedan od pet miliona". Ta želja se ne pokazuje na društvenim mrežama. Toga zasad nema.
"Složićete se da bi loše delovalo da se organizuju blokade ili kampovanje na kome nas je desetak. Zato sa tim koracima ne treba žuriti. Ovo je maraton, a ne sprint", naveo je Stefanović i dodao da je strpljenje "majka svake pobede".
Sociološkinja, upamćena i kao jedan od čelnica antimiloševićevske Koalicije Zajedno (političke koalicije sastavljene pred izbore u Srbiji 1996), Vesna Pešić pozdravlja zahteve opozicije vlasti izrečene nakon subotnjeg protesta.
"Na poslednjem mitingu ja sam prvi put čula da je opozicija izašla i pročitala vrlo smislene i konkretne zahteve. To više nisu bili zahtevi da (Aleksandar) Vučić, (Ana) Brnabić i Maja Gojković daju ostavke, pri čemu je, naravno, svakom izgledalo potpuno nerealno da će neko od njih dati ostavku zato što neki učesnici protesta to traže, i zato smatram da su zahtevi veoma dobro i veoma precizno formulisani. Prvi put sam, takođe, čula da treba da se napravi delegacija opozicije (za pregovore sa vlašću, prim. aut) i ta delegacija treba da bude što kompetentnija - da bude sastavljena i od političara, i od nestranačkih ličnosti i bar dva pravnika. Traže, dakle, sastanak sa vlastima da pregovaraju o zahtevima koje su postavili. Mislim da je to dosta racionalno i da ti razgovori treba da se dogode", kaže Pešić za RSE.
A ukoliko vlast te zahteve ne prihvati?
"Ako vlast odbaci da razgovara sa takvom jednom delegacijom, ja mislim da bi prvi korak koji bi posle toga trebalo napraviti - obavestiti sve relevantne faktore - i u zemlji, i u inostranstvu, i u Evropskoj uniji, i Zagreb, i Ljubljanu i sve naše komšije - da je opozicija postavila prihvatljive zahteve, da je napravila delegaciju za pregovore i da je Vučićeva vlast odbila da uopšte razgovara sa njima, što je u 21. veku potpuno neshvatljivo. Ali, hajde da sačekamo taj petak, 19. april, i da vidimo šta će da se dogodi (dan za kada je Aleksandar Vučić najavio veliki miting u Beogradu prim.red.)", kaže Vesna Pešić.
Neravnoteža političke moći
Frustracija četvoromesečnih protesta bez ikakve reakcije vlasti dovela je do radikalizacije opozicionog protesta i zahteva, a kada ni ona nije pokazivala značajnije pomeranje jer nemate kritičnu masu onih koji su spremni da to podrže, onda se vratite na početnu tačku i time pokažete da ste pravili neku vrstu grešaka, komentariše Zoran Stojiljković, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka i predsednik Udruženih granskih sindikata "Nezavisnost". Ipak, on za RSE kaže da nije ni lako reći šta je najpametnije činiti u tolikoj neravnoteži moći između vlasti i opozicije.
"Vi sad vraćate zahteve na ono što je moguće, računajući da će za to biti više razumevanja. Na drugoj strani, vlast gleda da te zahteve minimizira i ako u tome uspe onda je ovaj deo opozicije u ozbiljnoj krizi. Ali, ako uspe da u široj podršci poslednjim zahtevima, koja bi uključila i neke predstavnike međunarodne zajednice koja se pita, ubedi vlast da uđe u ozbiljne razgovore o izbornim uslovima, onda može tu poziciju argumentovano braniti i postići da iza nje stanu i oni koji nisu bili skloni nekim prethodnim radikalnim merama", kaže Stojiljković za RSE.
U međuvremenu, dan pred poslednji protest građana, predsednica Skupštine Maja Gojković pozvala je šefove svih parlamentarnih grupa da se 16. aprila vrate u Skupštinu, kako bi se dogovorili o unapređenju parlamentarnih procedura.
Miroslav Aleksić, koji je i zamenik šefa poslaničke grupe Socijaldemokratska stranka - Narodna stranka, rezolutno odbija razgovor sa predsednicom Skupštine Srbije. To obrazlaže time što, kako navodi, "spikerka" Skupštine tri godine nije poštovala poslovnik, što je dozvoljavala poslanicima vladajuće većine da insceniraju beskrajne "filibastere" (ometanje rada poslanika protivničkih opcija) u vidu predlaganja desetina amandmana kako bi se opozicionim poslanicima oduzimalo vreme za diskusiju.
Taj format skupštinskog dijaloga iz ovog opozicionog bloka odbacuju, ali dijalog sa delegacijom vlasti u kojoj se, ako vladajući blok to želi, može naći i Maja Gojković ili i sam Aleksandar Vučić, ne odbijaju.
Na kolegijum su, inače, osim predstavnika vladajuće većine, došli zamenica šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Vjerica Radeta i šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije (LDP), Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA) Čedomir Jovanović.
Sluteći po izjavama izjavama čelnih ljudi vlasti, razgovor sa opozicijom trenutno izgleda nemoguć. Sam Aleksandar Vučić je juče na sednici proširenog Izvršnog i Glavnog odbora SNS poručio je da su opozicioni predstavnici u parlament dobrodošli, ali da nema ispunjavanja njihovih ultimatuma, da država "Srbija nije njihova fontana želja".
Facebook Forum